Tanja Dukić Počuč – „Ovo su knjige… Nojzac“

Izložba „Ovo su knjige… Nojzac“ Tanje Dukić Počuč od 22. septembra do 4. oktobra 2015. god. u prostoru Galerije Forma, Ilije Ognjanovića 3 u Novom Sadu.

Iz kataloga:

OVO SU KNJIGE…

Početkom 2013. godine Aleksandar Gatalica je u „Blicu“ pokrenuo rubriku, parafraziraću, „najbolje grafički oblikovana knjiga meseca“. Prva knjiga koju je za tu priliku odabrao bila je Palata muva Valtera Kapahera, u ediciji Nojzac. Verovatno je to bio povod voditeljki književne tribine u Domu kulture Studentski grad u Beogradu da na javnu diskusiju posvećenu grafičkom oblikovanju knjige pozove i predstavnika Nojzaca. Tanja se izvinila, pa sam otišao ja kao neko ko je između ostalog odgovoran i za lepotu preloma. Tamo sam izneo tezu da je na delu podvala komercijalnih izdavača koji prodaju smeće upakovano u oblik knjige i predložio da se za knjige koje i svojom formom i svojim sadržajem još uvek odgovaraju ideji knjige kreira nekakav znak koji bi slao poruku OVO JE KNJIGA.
Što se Nojzaca tiče, u programu su dosad bile samo knjige koje su na sebi mogle poneti taj znak i to se i ubuduće neće promeniti, po svaku cenu.

A kako smo Tanja i ja počeli saradnju?
Donekle igrom slučaja, pre nekih sedam-osam godina pokrenuo sam ediciju Nojzac. Međutim, sve osim samog impulsa za njeno pokretanje, nisam želeo da prepustim slučaju. Želeo sam fokusiranu ediciju, prepoznatljivog vizuelnog identiteta, kvalitet kako unutra tako i spolja. Koliko se sećam, želeo sam da za korice izbegnem fotografiju, ne zato što imam nešto posebno protiv fotografije (iako zaista mislim da je ima previše, i da će, što je više bude, ljudi sve manje misliti), nego zato što je to prosto bila neka intuitivna fiks-ideja. Radni zadatak za dizajnera bio je prema tome crtež. Tako sam došao do Tanje Dukić, u međuvremenu još i Počuč, čiji su me se radovi dojmili na nekoj od kolektivnih izložbi nada novosadskog grafičkog dizajna, čini mi se u Galeriji Matice srpske.
Tanja je oblikovala znak edicije i korice za prvu knjigu u biblioteci, bila je to Mansarda, Marlene Haushofer. Tako je to tada počelo i evo traje do danas. Bez obzira na medijum crteža, Tanjin rad na koricama nije toliko ilustrativan, mahom je plakativan. Otkriva i u isti mah prikriva. Intrigira. Poziva čitaoca da raširi klapne i pogleda ceo dizajn. Poziva ga da uđe u knjigu.
Nemoguće je na ovako oskudnom prostoru komentarisati sve njene naslovnice. Zato ću se, da bih prethodno rečeno pojasnio, zadržati na jednoj od prvih i i jednoj od poslednjih.
Na koricama knjige Lepi dani Franca Inerhofera, priči o dečaku i docnije mladiću koji se emancipuje iz surovih prilika austrijskog sela šezdesetih godina prošlog veka i svoje nesnosne i naizgled zakovane pozicije, Tanja stavlja samo grablje koje kao zupce imaju ljudske prste. Kao u kakvoj vizuelnoj haiku pesmi, u tri reda stala je punina čitavog jednog sveta.
Drugi primer, Švarcmaleri austrijske pozornice, mala antologije austrijskih crnih komada. Na crnu vodu naslovnice Tanja stavlja ronioca obučenog u dirndl, austrijsko-bavarsku devojačku haljinu, okrugla devetnaestovekovna kaciga povezana je crevom sa slućenom površinom vode ka kojoj hitaju krupni beli mehuri vazduha. Opet haiku u tri reda. Zaroniti u nacionalsocijalističko-katoličko austrijsko crnilo, pa ko voli, nek’ izvoli.
Da bi takve naslovnice napravila, Tanja očito mora i sama da zaroni u rukopise. Nije mala stvar nagovoriti likovnu umetnicu da čita. Ali zato je obično treba čekati, ponekad i više nego što dozvoljava ritam izdavačkog posla. Međutim, dosad je vredelo.

CURRICULUM VITAE
Tatjana Dukić Počuč rođena 1981. godine u Novom Sadu. 2000. godine završila Srednju školu za dizajn „Bogdan Šuput“ u Novom Sadu, smer grafički dizajn. 2004. godine diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, likovni odsek, smer grafičke komunikacije. Od 2004. student postdiplomskih studija na Akademiji umetnosti, likovni odsek, grupa za grafičke komunikacije, smer utilitarna grafika.
Nakon završenih studija sarađivala u svojstvu grafičkog i veb dizajnera sa: Zavodom za kulturu Vojvodine, Centrom za regionalizam, redakcijom INFANT-a (KCNS), Multimedijalnim centrom Led Art / Art klinika, redakcijom časopisa NOVA MISAO, Muzejom savremene umetnosti Vojvodine, Futura publikacijama, Spomen-zbirkom Pavla Beljanskog, Regionalnom razvojnom agencijom Bačka, Okružnim sudom u Novom Sadu i mnogim drugima.
Učestvovala na 20-ak kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu od kojih su važnije:

• decembar 2014. Novi Sad – FORMA 22 (Izvršno veće AP Vojvodine)
• april 2014. Gornji Milanovac – Dvanaesti međunarodni bijenale umetnosti minijature
• maj 2009. Novi Sad – Monaliza + (Prometej)
• januar 2009. Novi Sad – FORMA 20 (Muzej Vojvodine)
• jul 2008 – AKORDI – galerija UPIDIV-a
• septembar 2007 – Povodom Zmajevih dečijih igara (galerija UPIDIV-a)
• maj 2007 – 12. izložba pozorišnog plakata i grafičkog oblikovanja / Sterijino pozorje
  (Foaje SNP-a). Osvojena treća nagrada u kategoriji štampanog plakata za koautorski rad sa kolegom Vladimirom Strajnićem – izrada celokupnog vizuelnog identiteta 11. Internacionalnog festivala alternativnog i novog teatra (INFANT-a)
• mart 2007. Sremska Mitrovica – ART KLINIKA U MUZEJU SREMA
• novembar 2006. Novi Sad – FORMA 19 (Muzej Vojvodine)
• septembar 2006. Pančevo – 12. bijenale umetnosti („Zec koji je pojeo muzej“ – projekat Nikola Džafe i tima Art klinike)
• novembar 2005. Gornji Milanovac – Osmi međunarodni bijenale umetnosti minijature
• mart 2005. Novi Sad (galerija Forma) – Izložba kandidata za nove članove UPIDIV-a
• maj 2004. Novi Sad – Izložba 49. Sterijinog pozorja (Foaje SNP-a )
• april 2004. Novi Sad – Svetsko bijenale studentskog plakata (Izvršno veće AP Vojvodine)

Samostalne izložbe:

• decembar 2007. Galerija Terra, Kikinda
• novembar 2007. Galerija FORMA, Novi Sad
• oktobar 2004. Bunker (SKC), Novi Sad
• Član je UPIDIV-a od 2004. godine.
  Živi i radi u Novom Sadu a bavi se grafičkim dizajnom, crtežom i grafikom.

E-mail: tanja.dukic@gmail.com
https://www.behance.net/tanjanja

Katalog možete pogledati na našoj Issuu stranici ili u našem BoxNet folderu.

Sa otvaranja izložbe: