Изложбу „Оригинал фалсификата – Шпацирунг” можете погледати од 26. маја до 14. јуна 2026. године, у галерији „ФОРМА“ Илије Огњановића 3, Нови Сад.
Из каталога:
Лимбо у сусрету са Змајевим дечјим играма
Иако је игра својствена деци, она је једна од основних покретачких снага друштва па тако и уметности. Међутим, у уметности постоје моменти када је игра у исто време и стваралачки оквир, али и инспирација, односно уметничка идеја. Такав концепт је примењен у пројекту под називом „Оригинал фалсификата“. Осмишљен за дечју публику као један од пратећих програма Змајевих дечјих игара, овај пројекат је утемељен и обликован на фасцинацији његовог аутора, Ненада С. Лазића, мисаоним процесом који доводи до аха-ефекта. Овај елемент наше когниције – изненадног увиђања, био је почетна тачка у формирању концепта који укључује рад уметника, али и ученика и студената уметничких школа у реализацији низа изложби које се већ пет година за редом реализују у галерији УПИДИВ-а Форма. Да бисмо још прецизније разумели о чему је овде реч, навешћемо изјаву самог аутора, који наводи да пројекат „истражује крхке и често парадоксалне границе између аутентичности и репродукције, оригинала и варијације, идеје и њене материјализације“.
Атрактиван по себи, овај догађај сваки пут испуни камерни простор галерије Форма маштовито реализованим решењима веће групе аутора. У основи сваког рада је универзални симбол – Лимбо, који је по Лазићевим речима „стилизована, антропоморфизована сијалица“. Овај објекат је „метафора рађања идеје, али и визуелни мотив отворен за бесконачне варијације“. И заиста, готово је сваки виђени рад у протеклим годинама поштовао Лимбо као основни шаблон, али и као полазиште за реализацију сопственог ликовног резултата.
Са стране гледано, чини се да Лазић овде делује педагошки када успоставља модел у којем сваки ликовни задатак има јединствено устројене графичке координате, али и задату тему, хронолошки промењиву.
Прве године изложба је носила назив „Урбане легенде“; ова тема је требало да изнесе причу о малим херојима које свакодневно или повремено срећемо.
Друге године тематски је била обележена каријером чувеног француског акробате и егзибиционисте Филипа Петија и у складу са тим изложба је имала назив „Артистааа…“ Као светски позната атракција, Пети је 1974. године успешно ходајући по жици прешао са једне њујоршке „близнакиње“ на другу, чиме је доказао да игра није само победити другог, већ и победити себе.
Треће године, Лазић је кроз једну пасторално замишљену причу покушао да нас врати у доба владавине сеоских вашара, детињства и сећања на наше часне претке. А полазиште су била слова, и сходно томе изложба је названа „Типографски кирбајн“. Контекстуализована је као експериментисање са различитим типографским стиловима, облицима и техникама, које су у коначном резултату требале да донесу атрактивна визуелна решења.
Четврте године тема је инкорпорирана у назив „Керефеке“. Идејна основа је полазила од карневалске слободе, као од базичног принципа уметничког стварања.
Ове године, 2026, Лазић успоставља тематски оквир именован као „Шпацирунг“. Овим насловом он нас позива да промислимо време одмора и доколице као време које нам је дато не само да бисмо свакодневно живели свој живот, већ и шире – филозофски, као датост да себе промишљамо, а што би био увод у једну идеју реалног хедонизма.
На крају закључимо да је овај петогодишњи циклус донео не само богатство ликовних реализација, већ и богатство идејних решења која доказују да ликовни и примењени уметник понекад делује и изван својих интуитивних и утилитарних граница у правцу објективизације и концептуализације себе. А данашњем технолошком свету овакво терапеутско успоравање свакако треба све више и више. Јер човека као биће треба сачувати, и то пре свега као истраживача света око себе и као слободно, мислеће биће…
У Новом Саду, 4. маја 2026.
др Здравко Рајчетић
Теоретичар уметности и медија
Све радове са изложбе можете погледати на Шпацирунг интернет страници
Учесници: Анастасија Грежак, Анђела Крсмановић (S), Ана Сорокина (S), Ања Субић, Варвара Муравскаjа, Данијел Бабић, Драгана Купрешанин, Дуња Брановачки, Дуња Макић, Дуња Миладинов, Дуња Суботић, Дуња Шарац, Ема Перовић, Ивана Папић (5), Исидора Таталовић, Јана Варга, Јана Гашпаровски (S), Јана Ђурђев, Јана Калајић (S), Јелена Потребић, Калина Ристић, Кристина Боико, Лара Живановић (S), Калина Кртинић (S), Лара Манић, Лаура Максимовић (2), Лена Ђорђевић (S), Миливој Костић, Младен Ољача (3), Ненад С. Лазић (10), Сара Јовић (2), Сара Шкриван, Софија Жирова, Софија Милишић, Станислава Фефелова, Татјана Лазић, Теа Скокић, Тина Љубојевић, Уна Андријашевић, Чаба Немет.
Каталог изложбе можете погледати у нашем BoxNet фолеру.
