Српска академија наука и уметности (САНУ) саопштила је да је 23. априла 2026. године, у Суботици, у 81. години, преминуо академик Сава Халугин (Нови Кнежевац, 17. април 1946) један од наших најзначајнијих вајара и сликара.
Вишу педагошку школу y Hовом Саду, Одсек за ликовну уметност, завршио је 1968. године. Потом је уписао Факултет ликовних уметности у Београду, Вајарски одсек, где је дипломирао y класи професора Јована Кратохвила 1972. године. Након завршених последипломских студија 1978. добија звање магистра ликовне уметности – вајарства.
У периоду од 1980. до 1994. године имао је статус слободног уметника у Београду. Радни однос заснива 1994. на Педагошкој академији y Суботици, где је предавао Методику ликовног васпитања са практичном наставом. Исте године издата му је монографија Земља и метал, на српском и енглеском језику. Боравио је на студијским путовањима у Грчкој, Француској, Италији, Аустрији, Немачкој, Мађарској, Шпанији и Румунији.
Учествовао је на бројним колективним изложбама у Србији и иностранству. Од 1979. излагао је самостално у Београду, Загребу, Будимпешти, Паризу и другим ликовним центрима. Његова дела налазе се у колекцијама Музеја савремене уметности у Београду, Народног музеја Србије, Савремене галерије у Суботици, Српске академије наука и уметности и у бројним приватним колекцијама. Многе његове скулптуре изведене су као дела у јавном простору у Суботици, Новом Саду, Кикинди и Сомбору.
За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2018, а за редовног члана 2024. године. У оквиру Академије био је члан Академијског одбора за високо образовање. У Галерији САНУ приређена је значајна изложба његових дела Сава Халугин: Позив на одушевљеност (2023).
Био је члан Удружења ликовних уметника Србије, Савеза удружења ликовних уметника Војводине и Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ).
„Стварајући у духу разумевања природе различитих вајарских материјала и трагања за обликом, у делу Саве Халугина издвајају се две велике целине. Прва, изведена у камену, обележила је сам почетак Халугиновог стварања и трајала готово 20 година. Друга, коју карактерише избор бронзе као материјала другачијих својстава, омогућила је уметнику да интензивно истражује и остварује помаке унутар своје уметности од средине осамдесетих година до данас. Посебно место у Халугиновом опусу имају цртежи и слике“, наводи се у саопштењу САНУ.
Области његових уметничких истраживања биле су: синтеза основних токова српске модерне скулптуре у широком распону од експресионизма до надреализма, у динамичној артикулацији свих елемената скулптуралних композиција; моделовање асоцијативних бронзаних организама као и словних знакова особених асоцијација. Вајарским формама откривао је квалитет језика као и есенцијална стања креативног бића.
Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности, као и за српску и светску уметност и културу, наводи се у саопштењу САНУ.
Текст и фотографије преузети са портала РТС Магазина
