УПИДИВ | Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине | Ассоциатион оф Апплиед Артс Артистс анд Десигнерс оф Војводина

Виктор Јурига и Звонко Сарић – “У зрцалу”

Заглавље-wеб

Изложба „У зрцалу“ Виктора Јуриге и Звонка Сарића од 8. до 20. септембра 2015. год. у простору Галерије Форма, Илије Огњановића 3 у Новом Саду.

Из каталога:

У зрцалу

Овде је некада била Војнић курија, једна од ретких барокних грађевина старе Суботице, срушена у бомбардовању у Другом светском рату. Тако је изгубљена прилика да уз Српску православну цркву и Фрањевачки самостан град сачува нешто своје барокне градитељске прошлости. На њеном месту изграђен је Раднички дом – корбизјеовска зграда великих нада, а показаће се и илузија и заблуда. Уз Градску кућу, можда и нема зграде у којој је боравило више Суботичана: на курсевима шивења и језика, културним и политичким трибинама, скраћеним основним школама за одрасле и факултетима за младе. Али, и разним комитетима, одборима, обрачунима и превратима. Па и изложбама. Ова изложба Виктора Јуриге и Звонка Сарића сублимира прошлост, и ове зграде и нас, па и више од тога. Раднички дом је увек био пун људи, али не и на овим фотографијама Звонка Сарића. Све је пусто, тихо, као напуштено. Али само привидно. Јер ако боље загледамо, спазићемо по пустим ходницима и ћошковима Радничког дома нас саме, или бар делиће нас у игри огледала, луцидној идеји Виктора Јуриге, Сарићевог компањона у припреми ове изложбе. Али само делове нас, делиће, колико се већ огледају у неправилним облицима овог калеидоскопа прошлости. Други су наши делови на другим местима, на неким другим огледалима. Али и ово што данас видимо или ћемо тек видети, сведочи о нама као сведоцима збивања у Радничком дому и око њега, нама учесницима, нашим заслугама али и одговорности за све што нам се догађало. Нису то документа за утврђивање нашег минулог рада и дела, или можда суд о нашој улози у малој градској историји, али су искра подсећања на прошли живот. А шта ће ови изломљени делићи нас самих изазвати у нама, то ћемо знати само ми када се спазимо у огледалима. Свако за себе и у себи. Та непредвидивост, шта ће се збити између сваког гледаоца и сваке од ових слика, које ће емоције потећи из нас и искрснути поново већ заборављени тренуци, најузбудљивији су тренутак ове изложбе.

Бошко Крстић

 

О ауторима:

Звонко Сарић (Суботица, 8. ожујка 1963.), пјесник, романописац, критичар и есејист. Излагао визуалну поезију и маил-арт на више групних међународних изложби. Активно судјелује у сигналистичком стваралачком покрету од 1996. године. Сурадник је интернационалне ревије Сигнал. Превођен на мађарски и енглески језик. Поједина дјела овог аутора налазе се у легатима сигнализма у књижници САНУ, књижници Катедре за српску књижевност с јужнославенским књижевностима на Филолошком факултету у Београду, Народној књижници Стеван Сремац у Нишу и у Хисторијском архиву Београда. Од 1996. до 1999. године аутор је и водитељ радијске глазбене емисије Жута подморница проткане миxмедиалним коментарима на суботичком YУ ЕЦО радију. Краће вријеме је живио као Јацqуес Роуx у представи Марат-Саде, коју је у суботичком казалишту режирао Петер Ференц. Са роцк групом Схербет Ундергроунд објавио истоимени албум (Метрополис рецордс, Београд, 1995.). Помоћник је и замјеник одговорне уреднице у тједнику Хрватска ријеч, истоимене НИУ у Суботици.

Објављене књиге поезије: Опери зубе и крени (1989.), Шињел до сванућа (2001.), Неонски завртањ (2004.), Повјеруј у властиту смрт (2013.) Књиге прозе: Укротитељи (кратка проза, 1995.), Анђели на оштрици сна (роман, 1997.), Хватач душе (роман, 2003.), Просјачки банкет (роман, 2007.). Огледи и књижевна критика: Преко границе миленија (библиографско издање, заједно с Илијом Бакићем, 2005.). Боокwоркс: Желите ли да бесплатно летите? (визуална поезија, заједно с Илијом Бакићем, 1997.).

Избор из литературе:
Миливоје Павловић: Авангарда, неоавангарда и сигнализам, Просвета, Београд 2002; 91, 173, 261, 312, 316, 357, 385
Жарко Ђуровић: Визуре свјетова, Црногорска академија наука и умјетности, Подгорица 2003; 336-337
Милован Миковић: Изнад жита небо, Хрватска читаоница Суботица и Дора Крупићева Загреб, 2003;
Мирољуб Тодоровић: Токови неоавангарде, Нолит, Београд 2004; 37, 40-41, 42-43
Радивој Шајтинац: Словоцикли над Панонијом, Дневник ЛX-19761, Нови Сад 2002; 20
Драгиња Рамадански: Живот у облаку љубави, Орбис 2-3, Кањижа 2002; 54-56
Фекете Ј. Јозсеф: Цолор Неон, Орбис 2-3, Кањижа 2002; 59-60
Фекете Ј. Јозсеф: А сзигналиста регенyрол, Магyар Сзó ЛX-235 (19650), Ујвидек 2003; 29
Радивој Шајтинац: Сајбер егзистенција видео текста, Дневник ЛXИ-20212, Нови Сад 2003; 21
Јасна Мелвингер: Културални жамор сувременог доба, Класје наших равни 7-8, Суботица 2005; 77-81
Вајда Габор: Глобалистичка самокритика, Класје наших равни 7-8, Суботица 2005; 82-83
Илија Бакић: О рецептима стизања у рај, Градина-нова серија 10, Ниш 2005; 70-72
Душан Видаковић: У контексту светске неоавангарде, Савременик 146-147-148, Београд 2007; 49-52
Жарко Ђуровић: Тумачење природе сигнализма, Савременик 146-147-148, Београд 2007; 79-81
Добрица Камперелић: Сигналистички тандем, Савременик 146-147-148, Београд 2007; 91-94

Виктор Јурига (Суботица, 20. март 1975.), припада уметничком профилу који је још увек ретка појава на нашим просторима. Као дизајнер и аутор дигиталних графика опробао се такорећи на свим пољима на којим се графички дизајн успешно примењује, од самосталних ауторских изложби, сценографије, каталога, омота за књиге и ЦД-а, па све до осмишљавања визуелног идентитета светски познатих компанија. Одрастао је у фотографском студију свог оца, познатог суботичког фотографа Аугустина Јуриге, чија му је широка палета фотографских тема помогла да још од раног детињства сачува зачудност над оним што види, калемећи на виђено своју личну естетику, осећајност и фину иронију. Након Средње графичке школе у Суботици Виктор Јурига наставља школовање и професионално усавршавање у САД и 1997. године стиче диплому “Примењеног пословања у области графичког дизајна” на Лејкленд колеџу у Кливленду. Награде и признања која је стекао још током школовања у САД појачали су код Виктора свест о хибридности данашњег ликовног простора и чињеницу да границе човековог поимања простора нису коначне. Захваљујући искуству из “великог света” Виктору је повратак у Србију означио и многобројне прилике да своје знање примени у средини често неповерљивој према младим, школованим професионалцима и новим визуелним изразима. С оцем Аугустином оснива 1988. године Фото Јурига дизајн студио да би своје заједничко искуство и таленат потврдили радећи промотивне материјале. Виктор касније своје искуство допуњује у компанијама као што су Фресх&Цо., Зептер Интернатионал, Оватион ББДО, али његова креативност и разиграност највише долазе до изражаја током дизајнирања омота за ЦД, концертних плаката и других промотивних материјала за уметничке пројекте које ради с пријатељима и који потврђују да његови радови немају конкретну наративну и стилску константу, што му даје тај слободни замах маште за изненађујућа визуелна решења. Једном речју, иако је своју креативну енергију ставио у службу привреде, Виктор Јурига годинама успева да паралелено, “за душу” ради и на независним уметничким пројектима. Можда је сувишно навести и чињеницу да је Јурига члан Удружења примењених уметника и дизајнера Војводине и да је учествовао на већини њихових колективних изложби, јер такав биографски податак често не указује довољно на квалитет ауторских радова, већ има ауторски карактер. Виктор се након прве самосталне изложбе 2002. године у чувеном Yу-Фесту у Суботици, култном месту свега што се у граду сматрало авангардним, тек пет година касније 2007. представио својим визионарско-фантазмогоричним дигиталним графикама у галерији Форма УПИДИВ-а. Упркос ретким појављивањима у јавности, свака изложба на којој се Виктор Јурига појави као аутор или коаутор изазива искрену пажњу и неподељено одушевљење публике. Такав одјек је у Суботици имала и његова заједничка изложба са песником Звонком Сарићем “У зрцалу”, која редизајнираним фотографијама празних, прилично оронулих простора некадашњег Радничког универзитета са неправилним комадићима огледала усеченим у њих сублимира заборављене и напуштене идеале и наша данашња лица која се још увек у чуду огледају у крхотинама прошлости.

Викторија Шимон Вулетић

Каталог можете погледати на нашој Иссуу страници или у нашем БоxНет фолдеру.

Коментари нису дозвољени.