Награда стручног жирија Александру М. Лукићу на 13.изложби Уметност и вино

На 13. изложби Уметност и вино 2026 у Виноградаревој кући у Опленцу, Александру М. Лукићу је додељена Награда стручног жирија ( Маја Живановић, Марија Павловић и Саша Новаковић ) за скулптуру од кристалног стакла „ХАМВАШЕВА БАРКА-Пут ка екстази.

Божански нектар и ликовно стваралаштво прожимају се и сажимају на Опленцу већ тринаест година, кроз један од најлепших и најпрестижнијих културних догађаја у Шумадији – већ традиционалну изложбу „Уметност и вино“.

Она само корак, односно годину дана, „бежи“ такође устаљеној и репрезентативној манифестацији „Фестивала шумадијских вина“, која је празник винских потенцијала „српске Тоскане“. Нераскидиво повезани, оба догађаја на својствене начине славе радост живљења и обиље.

И ове године уметнике је пажљиво одабрао вајар (и уметнички селектор и организатор) Небојша Савовић Нес, без чијег ентузијазма ова изложба не би могла ни да се замисли.

Поставку би смо могли да подведемо под једну паролу – уметност која светкује божански нектар! Зашто баш тако? Јер, представљени ствараоци – ове године их је 34 – су љубав према вину изједначили с љубављу према животу и стваралаштву. Пред публиком су већ потврђени аутори свих генерација, који су у различитим областима ликовног стваралаштва (од слика, преко мозаика, до стаклених рељефа, асамблажа и скулптура) показали да у њиховом вечитом трагању за лепотом и аутентичним ликовним доживљајем: вино чини ново искуство постојања.

И као што настанак вина прате многи циклуси, тако и реномирани визуелни ствараоци кроз комплексне процесе – од идеје до материјализације… долазе до ликовних дела. Заједнички стваралачки пут винара и уметника је пун одрицања, посвећености и професионалности.

Велики број уметника приказао је тему изложбе на реалан и препознатљив начин, транспонујући кроз своја дела суптилан однос човека и природе, а нешто мањи проценат њих је мотивски одговорио кроз алегоријско и фантастично. У том маниру, најобимнији део поставке чине одрази стварности у којима плене мотиви с виновом лозом, чокотом и грожђем (знамењима плодности, благостања и напретка), као и портрети.

Када су у питању минималистичке тежње, апстракција или ванпојавно, перцепција посматрача усмерена је на субјективне интерпретације које нису само пуки естетски прикази, но промишљени симболистички светови, у којима сваки детаљ има своје значење.

Вино је свестрани извор надахућа. Зато је пратилац изложбе одличан каталог, са свим учесницима манифестације. Такмичарски дух постиже се наградом Стручног жирија, која је установљена 2019. године. Куриозитет поставке је и да посетиоци гласају, тако да се од 2018. додељује и награда публике. Награђени уметници добијају пакет најбољих шумадијских вина за уживање, и велико признање у својим биографијама.

Уметност и вино имају нераскидиву везу јер стимулишу нашу сензитивност и уводе нас у нову димензију опуштања у животном, радосном. Вино је кроз векове омиљено пиће за уживање и релаксираност и због тога је симбол дружења и заједништва, породичних окупљања и свечаности. Водећи се тиме, баш свако ликовно дело представљено на изложби „Уметност и вино“ функционише као отворен позив на дијалог, кроз јединственост естетских вредности, флуидност поетика и уметничких сензибилитета.

У Београду, априла 2026.
Маја Живановић, ликовни критичар
Фото: Жељко Јовановић

ХАМВАШЕВА БАРКА – Пут ка екстази

„Вино је течна љубав, а љубав је течна светлост.” – Бела Хамваш

„Барка” Беле Хамваша није само пловило; она је метафизички прелаз са суве обале свакодневице у дубоке воде духа. Ова скулптура од 121 центиметра кристалне светлости материјализује тај прелаз – тренутак у којем материја престаје да буде тежина и постаје чисти занос.