UPIDIV | Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine | Association of Applied Arts Artists and Designers of Vojvodina

Бијенална изложба „ФОРМА 24”

Forma 24
Визуелни идентитет „ФОРМА 24“ Чаба Немет, дизајн логотипа Ненад С. Лазић

Изложба је отворена за посетиоце од 9. до 25. новембра 2021. године у Архиву Војводине, Жарка Васиљевића 2а, Нови Сад уз поштовање прописаних епидемиолошких здравствених мера Владе Републике Србије.

Формално отварање изложбе је у уторак 9. новембра 2021. године у 19 часова

Из каталога:

ФОРМА 24: Упркос свему…

Изложба Форма традиционално представља прилику за сагледавање уметничке продукције чланова УПИДИВ-а у протекле две године. Исто тако, ова манифестација треба да покаже, како стручној тако и широј јавност, којим правцем иде развој примењене уметности и дизајна на тлу Војводине.

Можемо слободно да тврдимо да Форма пружа и увид у друштвена и привредна кретања у држави, али и више од тога. Не треба игнорисати чињеницу да примењена уметност, а посебно дизајн, зависе од степена привредног и економског развоја једног друштва, док је дизајн (графички, индустријски, дизајн ентеријера и архитектура) у директној вези са техничко-технолошким условима потребним за реализацију различитих производних концепата.

И шта нам у контексту горе изречене тезе говоре педесет и четири пристигла рада на овогодишњу 24. Форму. Општи утисак је да у односу на укупан број чланова УПИДИВ-а, има мало излагача, тек око 15 посто њих. Затим, да неке секције и немају своје представнике са својим делима, али да је упркос негативним друштвеним трендовима по уметност, задржан висок ниво квалитета делатности. Ово је најизраженије код излагача у области уникатне керамике, где своја дела представљају уметници старије и средње генерације (Едит Немеш Фекете, Марика Михаљфи, Ана Попов, Лајош Векоњ и Здравко Рајчетић). У обликовном смислу, керамичке реализације показују одмак од своје утилитарне основе и оријентацију ка сфери чисте уметности.

Слично кретање је видљиво и у области декоративног сликарства (Катарина Фајгељ, Татјана Војнов, Александар М. Лукић), затим вајарства (Сава Халугин). Ово стремљење прате и поједини аутори из секције за графички дизајн од којих су понеки направили и одређени експериментални искорак у оквиру сопственог медија изражавања (Анастасија Стојковић, Симонида Тодоровић, Сима Гуцански, Урош Недељковић), или су на тренутак изашли из њега (Смиљана Хаџић, Дарко Милосављевић).

Исти третман се уочава и код појединих чланова из секције за дизајн текстила (Ирен Векоњ Олтвањи, Лидија Рамач, Бранислава Леђенац, Даниела Гибаница, Наташа Стојановић Бероња).Са друге стране, из секције за фото дизајн, долазе нам дела аутора чији рад користи фотографски медиј као полазиште за улазак у домен, најчешће, уметничке графике (Геза Ленерт, Рајко Р. Каришић, Ирма Пушкаревић, Добрила Мартинов, Марија Ердељи, Наташа Вујков, Жељко Мандић), или су једноставно у свој рад укључили игру са асоцијацијама (Бранко Вујков). Поред ових аутономних решења, приметна су и она, чији су аутори у свом ангажованом дизајнерском раду снажно уградили и своју личну реторику (Бранислав Радошевић, Ненад С. Лазић, Александар Топић). Стриктно утилитарна дела, која су у коначној реализацији изнад уметничког занатства, у којима аутори вешто балансирају функцијом и естетиком, јесу представљени радови, и то у највећој мери, из области графичког дизајна (Милан Милић Јагодински, Тамара Дунђерски, Дуња Брановачки, Дуња Ђурагић, Чаба Немет, Теодор Ајдук, Игор Кекељевић, Јосип Згомба, Милена Средојев, Дејан Илић).

Ову линију следе и аутори из секције за декоративно сликарство (Ана Марија Тимарац, Милица Ковачевић), затим секције за савремено одевање (Сања Лончар, Јелена Родић, Станислава Синђелић), секције за фото дизајн (Недељко Марковић, Жељко Савић). Из секције за архитектуру и дизајн ентеријера долазе нам две презентације ентеријерских решења (Дарко Бабић, Мирослав Шилић).

На изложби ће бити представљен и један колаборативни рад на дизајну књиге, члана из секције за уникатну керамику (Маја Буџаров) и члана из секције за веб дизајн (Предраг Шиђанин).Додајмо овом следу и једну презентацију процеса на заштити и конзервацији дела из области примењених уметности (Драгана Дингарац Криваја).

И на крају не заборавимо да се као битан сегмент у одрживости света уметности јавља теорија ликовне и примењене уметности. Функција ове делатности је да образложи само уметничко дело, али и свет који га окружује, тако да је срећна околност да нам из ове секције долази и једна презентација изложбеног каталога (Владимир Митровић), али и један рад који излази из домена теорије и улази у специфичну област картографског дизајна (Војислав Девић). Ако бисмо сумирали све до сада изнето, могли би да закључимо да је актуелно време подстакло чланове УПИДИВ-а на једно поларизовано кретање. Први су окренути себи и својим личним поетикама, док су други остали на линији традиционалног схватања примењене уметности и дизајна, као производње утилитарног естетског производа експонираног на ширем тржишту. Таква ситуација ни мало не штети даљем развоју ове врсте стваралаштва, већ напротив, добар је показатељ да су поједини ствараоци на простору Војводине још увек будни, упркос свему…

др Здравко Рајчетић
теоретичар уметности и медија

Струковно удружење или волонтерско друштво!?

Ни овогодишњој ФОРМИ, 24. по реду, не мањка свежине и креативности. По обиму материјала и даље предњачи секција за графички дизајн и обликовање књиге, али има добрих радова и из домена текстила, фотографије, илустрације, иконописа, керамике, дизајна ентеријера. Квантитативно је нешто мање радова у односу на претходне године, али је кавлитативно изложба на висини задатка. Чини се као да је уметницима који су се одазвали на позив за излагање доста лоших вести и да су жељни онога што најбоље знају: да стварају. Лакоћа и свежина идеја на радовима млађих аутора, надовезује се на постојаност и квалитет дела старијих чланова удружења, тако да ова изложба на мала врата посткорона ере доноси сазнање да јако мало тога можемо да променимо по питању великих друштвених тема, али зато свој микрокосмос можемо да оплеменимо уметношћу.

На радовима старије генерације уочљиво је велико занатско умеће, док млађи аутори већи значај придају могућностима нових медија. Ипак, нема бојазни да ће технологија уништити уметничку потребу за тактилним осетима. На овогодишњој ФОРМИ види се да ове две реалности егзистирају паралелно. Не можемо побећи од дигиталних медија, али их не може ни заменити стварним додиром.

Но, сазнање да су све активности око организације и реализације ФОРМЕ протеклих година базиране на ентузијазму њених чланова, који су врхунски стручњаци у својим областима рада није за похвалу. Средства постоје, поготово у данима када се Нови Сад припрема да постане европска културна престоница. Али изгледа да слуха нема… Да подсетимо да војвођанска подружница Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС) постоји од 1957, а званично УПИДИВ од 1964. године. Мало ли је!? И много веће и културније средине не могу да се подиче оваквом традицијом. Ево и овим путем апелујемо на оне који одлучују о култури у граду и покрајини да се наредне 2022, када Нови Сад буде културна престоница Европе, озбиљније финансије уложе у 25. ФОРМУ. Градски челници не би требало да забораве да разне једнократне манифестације и фестивали не чине културно лице града. Чине га удружења налик на УПИДИВ, које за две године прославља шездесети рођендан!

Драгана Гарић Јовичић

Награде на бијеналној изложби „ФОРМА 24“

Награде УПИДИВ-а за укупан допринос и афирмацију примењених уметности и дизајна на тлу АП Војводине

Немеш Фекете Едит за керамику
Владимиру Лабат Ровњеву за примењено вајарство
Зорану Јањетову за стрип

Награде жирија на бијеналној изложбу „ФОРМА 24”

Чланови жирија: Снежана Субић, Нина Попов, Рајко P. Коришић (председник), Андреј Тишма и Ђура Радишић. Доделио је следеће награде:

Велика златна форма

Добрила Мартинов – фото-дизајн

Златна форма

Владимир Митровић – теорија ликовне-примењене уметности и дизајна
Александар М. Лукић – декоративно сликарство

Похвала форма

Сава Халугин – примењено вајарство
Дарко Милосављевић – фото-дизајн
Смиљана Хаџић – графички дизајн
Едит Немеш Фекете – уникатна керамика

Каталог изложбе можете погледати на ISSUU или у нашем BoxNet фолдеру.

Са отварања изложбе

Фотографије: Марија Ердељи, Рајко Каришић, Бранко Вујков

Фотографије са отварања можете погледати и на нашој ФБ страници.

Komentari nisu dozvoljeni.