Изложба „Шапат коља“ Рајка Р. Каришића од 19. јануара до 7. фебруара 2016. год. у простору Галерије Форма, Илије Огњановића 3 у Новом Саду.

Из каталога:

РАСПЛЕТЕНА СТВАРНОСТ

…И док посматрам, по ко зна који пут те невероватне фотографије, једино могу да закључим да је аутор тако висок резултат постигао само захваљујући инвестирању дела сопствене душе у та дела. Као да је тим кућама, двориштима и особито предметима покућства удахнуо нови живот. Јер, свако може да има апарат и многи га имају; безброј њих је снимало у овом драгоценом и својеврсном живом музеју, али нико није добио тај резултат. Слично је и са портретима, малим монографијама знаменитих цркава и манастира, великим монографијама великих сликара, каталозима – хроникама многих сликарских колонија, тематским ансамблима природе, здања, градова, путовања… Полази му од руке све чега се прихвати, јер приступа свему благородно али и страсно, дубоко поштујући материју испред камере, било да је она жива или нежива.

…Фон фотографија, такође се разликује од пуног затамњења позадине да би се истакли једва видљиви детаљи у првом плану. То су паучине, којима је особито фасциниран, усправљене и зреле травке, деликатне и стидљиве лозице којe у кадар провирују, до скоро болне материјализације на готово енформел начин представљене фактуре повија. Уочавамо затим позадину богато нијансирану замућеним облицима, у којима се могу наслућивати облаци у даљини али и распламсале светлосне игре. У следећој групи фотографија позадина се сасвим бистри и на њој се одсликавају углавном драматична, епска неба с разбарушеним облацима, али понекад и са лирским атмосферама. На крају, а могли смо и одавде почети – позадину чини земља и оскудна, а понекад и бујна трава са којом коље и његове разуђене сенке граде невероватне композицијске симфоније. Или, боље, нашим језиком – сагласја природног и људском, смисленом вољом обделаног, сагласје небеских и земаљских принципа; али и судар – стапање универзалних симбола, вертикалног и човечанског стремљења ка висини и хоризонталног, женског принципа који препознајемо у повији и линији тла и доњим обрисима плотова, И ето крста, универзалног, безвременог и свевременог символа с хиљадама значења, који ће пажљиви гледалац открити у многим, велелепним кадровима.

…Особиту пажњу уметник поклања првом плану у жељи да што пластичније представи драматику и готово болну огољеност бивше живе материје. Лагани, деликатни преласци ка дубљим плановима, постепено разуђивање и потпуно утапање у готово аморфну позадину драматично преводи предмет интересовања ка мистичним сферама и отвара невероватне, нове светове живота бившег дрвећа. За овога што пише и покушава да разазна прикривена значења, по пажљивом и дугом гледању, лагано се бистре умни кадрови па споро и убеђено закључује да је господин Каришић успео да изведе готово немогуће. Да нешто уобичајено, свакидашње и сасвим редовно преведе на терен најдубљих симболичних значења, чак у жуђено подручје сваке уметности, односно да предмет интересовања пласира као пластични знак…

(Извод из текста Душана Миловановића за књигу „Шапат коља“ аутора Рајка Р. Каришића)

Са изложбе:

Каталог можете погледати на Issuu или у нашем BoxNet фолдеру.