УПИДИВ

УПИДИВ

  • О нама
    • Чланови
    • Секретаријат
      • Чланарина
      • Ауторски сервис
    • Управна тела УПИДИВ-аUpravni odbor UPIDIVa Ljubomir Maksimov, predsednik Udruženja Tamara Popović, zamenik predsednika Nataša Filipović, član UO Predrag Uzelac, član UO Aleksandar Čule, član UO Umetnički savet Ivan Ilić Mirjana Dobanovački Maja Budžarov Predrag Šiđanin Dragoslav Ulić Savet za izdavačku delatnost Zdravko Rajčetić Branko Vujkov Branimir Maksimov Savet za izlagačku delatnost Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet Sud časti Vlajko Vukosav Milan Milić Jagodinski Milan Milivojević Era Nadzorni odbor Vaso Krčmar Ivan Lukić Mića Josimović
    • Галерија ФОРМАLogo dizajn Galerije Forma:© Ferenc Barat Radno vreme: radnim danima od 8:00 do 20:00 časova. Galerija je zatvorena subotom, nedeljom i u dane državnih praznika. Adresa: Galerija Forma – UPIDIV ul. Ilije Ognjanovića 3, NOVI SAD Tel: 021/524-481 Fax: 021/427-630 E-mail: office@upidiv.org.yu Savet za izlagačku delatnost: Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet
    • О УПИДИВ-у
  • Активности
    • Изложбе
    • Публикације
    • УПИДИВ инфо
    • Календар активности
  • Обавештења
    • Конкурси
    • Мејлинг листа

Почеци примењене уметности у Војводини

ВОЈВОЂАНСКО удружење, основано 4. новембра 1964, примљено је исте године „за седмог равноправног и редовног члана Савеза удружења ликовних уметника примењене уметности“, што не значи да је овамо примењена уметност „стигла касније“ него у друге делове југословенског културног простора. Напротив!

Уметничко обликовање предмета практичне намене – „примењене уметности“ – или моделирање индустријских производа – „дизајн“- ничу у старој народној уметности, недвојбено најаутентичнијем обликовању практичних предмета (куће, амбари, намештај, одећа, оруђе и тд) у сазвучју са естетским потребама заједнице. Ова наменска делатност, прилагођена укусу и навикама колектива, није спутавала стваралачки нагон и особености јединке. Зналаштво и сензибилитет удружени као посебност, лако су препознавани и у домашајима свеобухватне уметничке хармоније. Тако, у колоплету склада различитости изнедрено је мноштво регионалних варијанти, националних склоности и јединствених ликовних вредности. Поврх свега, сви производи и ансамбли народног естетског умећа исијавали су виталитет рукотворачке непоновљивости.

Индустријска револуција крајем XВИИИ и половином XИX века, међутим, поред глобалне цивилизацијске сврсишодности запретила је дехуманизацијом човековог непосредног окружења. Педесетих година прошлог века започела је „индустријска имитација рукотворина“ што је изазвало протест уметника и усмерило пажњу на аутентичне вредности производа вештих мајстора. Уследиће потом нагли процват „домаће радиности“, мање из уметничких побуда а више у очајничком покушају да се ублажи безнађе паорско, глад беземљаша у панонском мору хлеба.

Потреси и друштвено раслојавање, изазвани индустријализацијим и капитализацијом градова, окретање народној уметности као окосници напора да се поремећени односи човека и природе обнове у жуђено сазвучје, изнедриће јединствену и непоновљиву, свеобухватну уметност прекретнице векова. Звала се она „Сецесија“, „Југендстил“, „Арт Ноувеау“ или друкчије, биће то јединствен покрет и последњи свеобухватни стил, изведен из заталасаних облика и пламтећег колорита биљног света до хировите лексике стваралаца тескобом и сумњом прожетих, суочених са тајном наступајућег столећа. У праскозорје тог надасве хуманог процеса војвођанска раван и вишенационална структура одиграле су своју улогу равноправно са зачетницима. Међу првима на европску ликовну сцену стигли су ћилими из Баната; заинтересовани у Паризу, Бечу и Будимпешти знали су за „торонталске тканице“ шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Сликар и педагог Антал Штрејтман (1850 – 1918), први „дизајнер“ војвођанског простора, усмерио је у тадашњем Великом Бечкереку ткачко зналаштво паорских девојака и жена у нормативе примењене уметности; промовисао је српске ћилиме на европској сцени, унапредивао естетске особености словачког, румунског народног ткања и везова. Његова свестрана активност и надареност сараднице Шарлоте Ковалски (1850 – ?), (креаторке и власнице ткачке радионице у Елемиру, претходили су оснивању Торонталске фабрике тепиха, 1894. године); стекли поверење врхунских стваралаца и реализовали њихове скице и картоне а потом су те таписерије са међународних изложби у Будимпешти, Бечу, Паризу, Торину и другде, доносиле награде у варош на Бегеју. Ткачки разбоји укинуте елемирске радионице, скупа са најбољом ученицом Шарлоте Ковалски, ткаљом Маргитом Гијом, у саставу су прве мађарске уметничке колоније сецесије, недалеко Пеште у градићу Геделе (Годеле) од 1904. године. Сомборски сликар, Арпад Јухас (1863 – 1914), познат као скупљач и обрађивач народних везова, врстан илустратор један је од чланова – оснивача поменуте колоније у којој се првенствено радило на унапређењу примењене уметности.

У склопу бокорења уметности прекретнице векова, завршена је 1902. године суботичка Синагога, ремек – дело статике и рани пример сазвучја уметничких заната и архитектуре, ликовности и функције. Одмах потом обликована је у Суботици и „Rajhl palata“ брилијантни ансамбл барокне заталасаности „сеоског забата“ у граду, колористичког бљеска керамике и мозаика, обраде метала и обликовања ентеријера у „духу “ потреба грађанина прекретнице векова. На крају, са објектима купалишта и летовалишта Палић, 1912. године, остварен је јединствени склад градитељства и природног окружења.

Но, свакако највеличанственији споменик раног присуства примењене уметности у војвођанском простору јесте суботичка Градска кућа чији су ентеријери и керамичка декоративна оплата ризница уметничког сензибилитета, технологије и занатског умећа. Чувени витражи Шандора Нађа и Микше Рота, жолнаи пирогранит и еозин глазуре, „молерај“, дрворез на мобилијару и уметнички обликовани предмети од железа, месинга и стакла представљају целовито и јединствено уметничко дело, синтезу архитектуре, примењене уметности и функције у духу времена, непоновљиви „гесамткунстwерк“ раздобља прекретнице векова, када су све стваралачке дисциплине усмерене на поновно успостављање хармоничног суживота човека и природног окружења.

Данас, све је подсетник и стваралачки изазов; јубилеји су одувек двосмислени: разлог за освртање у трагању за коренима, односно прилике за одмеравање досегнутог пред нови старт у неизвесну будућност.

На крају века ослушнимо јеку почетка. Зналачко „надигравање“ ликовног сензибилитета, технологије и заната, аутономних вредности материјала, маштовитих облика, питорескних ансамбала и прозрачне намене, колиплета индивидуалних посебности у оплемењивању укуса темељеног колективним навикама, тимског рада на остварењу „јединства различитости“ има трајан симболички набој: креативну жудњу да се удружењем свих чинилаца досегне аутентично остварење као хармонично сведочанство властитог „тренутка“.

Бела Дуранци
Историчар уметности, Суботица

Претходно
Следеће

3. јануар 2016.

|

Текстови, Теорија
Вињета: Ненад С. Лазић
Вињета: Ненад С. Лазић
  • Facebook
  • Instagram
  • YouTube
  • ISSUU
  • LinkedIn
Актуелно

  • УПИДИВ на 57. мајској изложби8. мај 2025.
  • Мира Јовановић и Исидора Амиџић „Школски амбијенти-адаптација и реконструкција”8. мај 2025.
  • Кандидати за нове чланове УПИДИВ-а 2025.16. април 2025.
  • Маша Павловић „Нови Сад, Змајев град”12. март 2025.
  • IN MEMORIAM Даниела Гибаница (1965–2025)28. јануар 2025.
  • Недељко Марковић „ЗОНА у међу-времену: претакање расточеног”3. јануар 2025.
кОНКУРСИ

  • Конкурс за доделу награде за животно дело УПИДИВ-а10. јануар 2023.
  • Интерни позив за идејно решење Новогодишње вињете УПИДИВ-а14. децембар 2022.
  • Конкурс за пријем нових чланова УПИДИВ-а5. новембар 2021.
  • Конкурс за излагање у галерији УПИДИВ-а „ФОРМА” у текућој години15. октобар 2021.
  • Конкурс за радионице / презентације / дискусије у текућој години16. јул 2019.
  • Стални конкурс за остваривање статуса самосталног уметника4. октобар 2017.
Инфо

  • Актуелно
  • Архива
  • Изложбе
  • Конкурси
  • Секције и подсекције

Галерија ФОРМА


Галерија ФОРМА 
ул. Илије Огњановића 3,
21000 Нови Сад, Србија 
Радно време:
(радним даниима)
од 9 до 14:30 часова 

УПИДИВ


Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине
Vajdasági iparművészek és formatervezők egyesülete
Združenie úžitkových výtvarných umelcov a dizajnérov Vojvodiny
Asociaţia Artiştilor Plastici pentru Artele Aplicate şi Design din Voivodina
Здруженє подобових уметнїкох применєних уметносцох и дизайнерох
Udruženje likovnih umjetnika primijenjenih umjetnosti i dizajnera Vojvodine
Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Тел / Факс: +381 21 524 481
Мeјл #1: office@upidiv.org.rs
Мeјл #2: sekretarijat@upidiv.org.rs
Мeјл #3: upidiv.office@gmail.com

Овај сајт покреће WordPress