УПИДИВ

УПИДИВ

  • О нама
    • Управна тела УПИДИВ-аUpravni odbor UPIDIVa Ljubomir Maksimov, predsednik Udruženja Tamara Popović, zamenik predsednika Nataša Filipović, član UO Predrag Uzelac, član UO Aleksandar Čule, član UO Umetnički savet Ivan Ilić Mirjana Dobanovački Maja Budžarov Predrag Šiđanin Dragoslav Ulić Savet za izdavačku delatnost Zdravko Rajčetić Branko Vujkov Branimir Maksimov Savet za izlagačku delatnost Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet Sud časti Vlajko Vukosav Milan Milić Jagodinski Milan Milivojević Era Nadzorni odbor Vaso Krčmar Ivan Lukić Mića Josimović
    • СекретаријатSekretar Udruženja: Minja Danilović Administrator finansija: Mila Mijatović Sekretarijat: +381 21 524 481 sekretarijat@upidiv.org.rs
    • Ауторски сервис
    • Статут УПИДИВ-аПРЕДЛОГ  СТАТУТА  УПИДИВ-а У складу са  одредбама чл. 78.  и 12. Закона   о удружењима („Службени лист РС” бр.51/ 09) и Закона о култури („Службени гласник РС „72/09 ) на Скупштини Удружења  ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине одржаној дана —————- у Новом Саду, усвојен је нови /знак  УПИДИВ-а/ С  Т  А  Т  У  Т УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ И ДИЗАЈНЕРА  ВОЈВОДИНЕ Област остваривања циљева Члан 1. Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине /у даљем тексту : УПИДИВ/ је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева кроз унапређење и разво професионалног ликовног стваралаштва у области примењених уметности и дизајна. Циљеви  Удружења Члан 2. Циљеви УПИДИВ-а су: унапређење и развој професионалног ликовног стваралаштва из области примењених уметности и дизајна. развијање сарадње и унапређење рада и активности у области примењених уметности и дизајна са сродним организацијама у земљи и иностранству. унапређење професионалног друштвеног положаја и заштита права самосталних уметника и  материјалног положаја стваралаца и струке. организовање професионалних ликовних уметника примењених уметности и дизајнера у циљу остваривања и заштите социјално – правног статуса самосталних уметника, истакнутих уметника и стручњака из делатности Удружења. Организовање ауторских, тематских, ретроспективних, јубиларних и других изложби и ликовних манифестација и акција у…
    • Галерија ФОРМАLogo dizajn Galerije Forma:© Ferenc Barat Radno vreme: radnim danima od 8:00 do 20:00 časova. Galerija je zatvorena subotom, nedeljom i u dane državnih praznika. Adresa: Galerija Forma – UPIDIV ul. Ilije Ognjanovića 3, NOVI SAD Tel: 021/524-481 Fax: 021/427-630 E-mail: office@upidiv.org.yu Savet za izlagačku delatnost: Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet
    • О УПИДИВ-у
  • Чланови
    • Архитектура и дизајн ентеријераArhitektura predstavlja izgradnju građevina sa svrhom stvaranja unutrašnjih organizovanih prostora namenjenih najrazličitijim potrebama čovekovog života i aktivnosti (stanovanje, kretanje, odmor, sahranjivanje itd). Arhitektura usklađuje konstruktivne elemente (građevinsku masu, stubove, otvore) u harmoničnu i funkcionalnu celinu. Članovi UPIDIV Sekcije za arhitekturu i dizajn enterijera: Ađanski Mina Berbakov Milorad Cvetkov Radoje Čubrilo Miroslav Grković Tomić Mirjana Jovanović Mira Jovanović Srđan Kovačević Dragutin Krstonošić Miroslav Maksimović Milena Marinčić Natko Melak Šandor Miletić Dušanka Mladenović Miodrag Mojašević Biljana Nedimović Gordana Popović Olgica Poznatov Natko Rapaić Dejan Spernjak Velimir Stojanović Nikola Kokola Šećerov Blaženka Tot Jožef
    • Декоративно сликарство
    • Декоративна пластика
    • Фото дизајнPredstavlja samostalni umetnički postupak koji zauzima posebno mesto u oblasti grafičkog dizajna. Izborom odgovarajućih optika, negativskih materijala (okto, pan, infracrveno), načina razvijanja, solarizacije, kopiranja i montaže nekoliko negativa itd. povećavaju se široke mogućnosti za kreativni zahvat. Foto dizajn je sveža i originalna interpretacija vizuelnog saznanja. Članovi UPIDIV Sekcije za foto dizajn: Aleksić Jovan Babić Izabela Bačić Jovan Bandin Mladen Bilak Igor Boldižar Jožef Candir Martin Červenka Vladimir Čule Aleksandar Dačević Milan Dorman Laslo Dragin Dragan Đukić Milica Grujić Gavrilo Jovanović Pavle Juriga Augustin Karanović Branimir Karisić Rajko Karlavaris Ivan Kostić Dušan Kurucić Dragan Lapadat Srećko Lenert Geza Lučić Branislav Ljubić Rajko Madacki Mihal Marković Nedeljko Mlazev Atanas Mirosavljević Borivoje More Silvester Nemet Maćaš Paljić Ljubomir Perić Miroslav Ribarov Predrag Stevanov Srđan Stojanović Nikola Ninavi Ulić Dragoslav Uzelac Predrag Škrbić Željko Šmit Josip Štikavac Kosovka Varga Šomođi Tibor Živkov Ivan Živni Darko Župančić Zvonimir
    • Графички дизајнNajkompletnije područje umetničkog delovanja u oblasti grafičkog izražavanja putem najrazličitijih sredstava vizuelnog oblikovanja od kaligrafije do Web dizajna. Poslednjih godina se uglavnom koristi računar pri dizajniranju. Sekcija obuhvata: grafički dizajn, vizuelne komunikacije, ilustraciju, strip, karikaturu, Web dizajn, CAD (Computer Aided Design) itd. Ovo je najbrojnija i najaktivnija sekcija u Udruženju koja ima i sledeće podsekcije: Web dizajn, CAD (Computer Aided Design) i odbor za heraldiku. Članovi UPIDIV Sekcije za grafički dizajn: Ajduk Teodor Bačak Ivica Balint Ištvan Banić Milan Banjac Stevan Barat Ferenc Bečejski Mihaela Kristinel Belobrk Branislav Bernacki Rudolf Blažić Larisa Bob Jovan Bogdanov Danilo Bogdanović Vladimir Bogunović Aleksandar Boroš Đerđ Bosiok Doru Božić Brankica Cvetanović Ivan Černik Atila Čobanović Ksenija Damjanović Veljko Dejanov Danica Dimitrov Dusan Dimitrov Srđan Dobanovački Branislav Dobanovački Simonida Đukić Branko Đurđević Božo Đurkovic Hunor Đurović Gojko Đurović Mira Farago Aranka Farkaš Robert Flora Viorel Fujkin Ištvan Gabor Gobi Grosy Konstantin Gucunski Sima Hadžić Sremački Dušanka Hadžić Smiljana Ilić Ivan Ilić Krtinić Ljiljana Jano Ištvan Janjetov Zoran Jaraković Vera Jerinić Dragan Joler Predrag Jocić Igor Jovančić Miroslav Jovanović Đorde Jovanović Danica Jovanović Milan Jofke Jovanović Vladimir Juriga Viktor Jurić Ivan Jurić Milan Kapitanj Atila Kapitanj Laslo Karanović Ratko Katić Živojin Kaupert Pal Kendel Zvonimir Kerac…
    • Пејзажна архитектура  Dok arhitektura predstavlja izgradnju građevina sa svrhom stvaranja unutrašnjih organizovanih prostora namenjenih najrazličitijim potrebama čovekovog života i aktivnosti (stanovanje, kretanje, odmor, itd), hortikultura oplemenjuje slobodne urbane prostore. Članova UPIDIV Sekcije za hortikulturu: Atanacković Jasna Kurjakov Stevanka Marinčić Olga Potkonjak Agnes Sapundžić Milan Sapundžić Tatjana Stojnić Nestorović Milica Šikoparija Dobrila Tubić Uroš
    • Индустријски дизајн
    • Уникатна керамикаGrupni naziv za sve proizvode izrađene na bazi gline, a otvrdnule pečenjem. Postoje razne vrste gline, od obične ilovače do najfinijeg kaolina. Oblikuje se modeliranjem, utiskivanjem, izvlačenjem na lončarskom kolu ili livenjem u kalupe. Prema kvalitetu gline, načinu obrade i stepenu pečenja određuje se vrsta keramike: majolika, kamenina ili porcelan. Primena raznovrsne tehnike i tehnoloških postupaka određuje smernice savremenih umetnika keramičara koji osim utilitarnih predmeta obrađuju i keramoplastiku kao i arhitektonsku keramiku. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine enterijer jugoslovenskog paviljona bio je obložen panoima u majolici sa motivima nacionalne istorije i folklora koje su u Novom Sadu izradili slikar Ivan Tabaković i Karlo Baranji. Panoi su na izložbi dobili Grand Prix. Članovi UPIDIV Sekcije za unikatnu keramiku: Adžić Aleksandar Adžić Dragoljub Budžarov Agneš Budžarov Maja Holo Barbara Jandrić Ivan Josimović Milorad Kalmar Magdalena Kalmar Magdolna Medi Kišferenc Eva Konradt Sinisa Kostić Ljubomir Kostić Sujetova Marina Maravić Đura Matuša Svetlana Matuška Ferenc Mihaljfi Marika Mladenović Marija Mojak Aranka Mojak Dijana Musicki Olivera Nemeš Fekete Edit Nemet Ana Petrović Ljubiša Popov Ana Popović Marina Radovniković Marija Rajčetić Vladislav Rajčetić Zdravko Šinković Eržebet Toderaš Irena Toderaš Jožef Toderaš Dijana Vekonj Lajoš
    • Конзервација и рестаурација
    • Костимографија
    • Таписерија
    • ТекстилDizajn tekstila je oblast primenjene umetnosti koja podrazumeva poznavanje istorije i teorije dizajna, estetike i likovnog oblikovanja u posebnoj vrsti materijala koje „tekstil“, kao pojam može da obuhvati. Tehnologija i način izrade su nezaobilazni faktori u oblikovanju tekstila, kao i vladanje određenim tehnikama kao što su tkanje, pletenje, slikanje na tekstilu, štampa, šivenje, vez… Pažljivom kombinacijom umetničkog likovnog iskustva, tehnika i tehnologije nastaje tkanina kao svojevrstan umetnički proizvod – umetničko delo, novo drugačije čak i posle 5000 godina svoga postojanja. Upravo to poslednje dokazuje emitovanje inspiracija koje nam tekstil nudi kao materijal i oblast izučavanja. Članovi UPIDIV Sekcije za dizajn tekstila: Bačić Ilona Branković Slobodanka Ćulibrk Tomić Radmila Darojević Stanka Došen Dragojlović Svetlana Đurdev Ljubica Đurić Mirjana Grkavac Slavica Janović Erika Janjetović Nebojša Kolarik Magdalena Ledjanac Branislava Litričin Bogdanka Markov Mirjana Mihajlov Dušica Mijić Anica Mišević Maja Panin Milica Peršaj Marija Poljaković Gordana Ramac Lidija Spasojević Milica Stojanović Nataša Stojanović Ljiljana Stoja Rudić Ljiljana Šilić Mira Taloši Estera Trajković Nataša Vicković Anica Varga Žužana Vekonj Irena Vujkov – Kolman Mirjana Zirojević Danka Živković Bakić Anđelka Živojnović Sanja
    • Теорија
    • Савремено одевање
    • Сценографија
    • Вајарство
    • Веб дизајн
  • Активности
    • Изложбе
    • Публикације
    • Актуелни конкурси
    • Календар са конкурсима
    • Календар активности
  • Обавештења
    • Мејлинг листа
    • УПИДИВ инфо

In memoriam: Мирко Стојнић (1929 – 2016)

mirko-stojnic001

По оцени стручне јавности, Мирко Стојнић представља једну од најзначајних личности југословенског послератног индустријског дизајна, чији је професионални и друштвени ангажман непосредно везан за развој дизајнерске праксе

Мирко Стојнић „Печурке” као симбол модерног дизајна и примењене уметности на тлу Војводине. Стојнић, као широко образована и свестрана личност, заинтересована за свет око себе, с највишим степеном стваралачке страсти, креативни изазов проналази првенствено у областима пројектовања намештаја, ентеријера и малог урбанизма. Прагматичнији однос према обликовању имао је на пољу утилитарне графике, где је као вешт цртач направио неколико хиљада илустрација за књиге.

У области графичког дизајна истакао се као аутор опреме за књиге, већег броја плаката и визуелних идентитета. Стојнићев ауторски став није склоп случајности, лутања или трагања за сопственим животним и професионалним идентитетом. По пореклу припадник грађанске класе централноевропског миљеа, он је добио могућност да на здравим темељима изгради личну интелектуалну снагу и креативне потенцијале.

Основну школу завршио је у Старом Бечеју, а матурирао је након Другог светског рата у Мушкој гимназији у Новом Саду. Одрастао је у породици оца хидроинжењера, под чијим је утицајем ширио своје интелектуалне видике. Његовом раном мисаоном сазревању допринела је и велика породична библиотека, али и непосредно комуницирање са значајним и образованим људима који су као пријатељи куће често били Стојнићеви саговорници. Још у детињству је научио неколико страних језика, што му је у каснијем професионалном животу отворило могућност да успостави бројне везе са значајним људима и институцијама света.

Будући да је био талентован цртач, радио је и илустрације за књижевна дела, приручнике и уyбенике. Прву књигу опремио је и илустровао још у раној младости, 1943. године. То је била књига пилота Краљевског ваздухопловства Милутина Вилића „Нова оружја“. Од 1947. ради за београдску издавачку кућу „Техничка књига”, где је опремао књиге и часопис „Народна крила“. Iсте године добија статус слободног уметника, кад започиње и његова професионална каријера илустратора и графичког дизајнера.

Жеља за високим образовањем одвела је Стојнића у Београд на студије архитектуре, где је апсолвирао 1955. године. Био је ученик архитеката Николе Добровића и Милана Злоковића, познатих припадника Групе архитеката модерног правца, у чијем је промишљању и раду провејавала идеја интернационалног модернизма. Ова двојица архитеката видели су градитељство као делатност која производи друштвено корисну вредност, а не вредност саму по себи, коју до одређене границе прихвата и сам Стојнић, али је и развија даље.

Конкретне авангардне искораке у Стојнићевом опусу налазимо у области пројектовања намештаја и малог урбанизма, где промишља, али и примењује законитости и принципе преузете из природе, које потом уводи у архитектурални и дизајнерски израз. Као аутор овде делује конвергентно – конструктивно и формално (али не као декорацију) преузима природне облике, нарочито оне флоралног порекла. Поменути принцип дизајнирања примењује од 1954. године, када као стручни сарадник новосадског „Југопетрола“ пројектује опрему и пословне просторије. За исту фирму пројектује и неколико бензинских пумпи, чије бетонске надстрешнице по конструкцији и облику подсећају на печурке.

Пуне литерарности и симболике, „Печурке“ су постале трајно обележје Стојнићевог натуралистичког начела обликовања у Новом Саду. Помоћу статичких прорачуна инжењера Милана Манојловића, доказао је да се клобук од 25 метара може стабилно статички поставити на стуб промера једног метра, што му је отворило врата да за исту фирму испројектује још неколико пумпи. Склоност да у свему што ствара проналази законитост учинила је да он и на пољу визуелних комуникација инсистира на поштовању традиционалних законитости графичке форме, и то у обликовању логотипа, хералдике, илустрације и опреме за књиге и часописе. Стојнић је урадио опрему за преко 2.000 књига и око 8.000 илустрација.

Хералдиком се почео бавити 1969. године, готово случајно, да би се под туторством лорда Сноудона и лорда Ешера развио у једног од најзначајнијих хералдичара са овог простора. На тему хералдике активно пише и објављује текстове, уопште речено, према њој се односио веома критички. Био је члан Хералдичког друштва Србије „Бели орао” и Британског међунарадоног непрофесионалног удружења хералдичара. На ову тему је у рукопису остала његова књига, под називом „Буквар хералдике“. С Владимиром Лабатом урадио је серију грбова за Војску Југославије, аутор је грба Палића и још десетак изведених решења, док му је последњи рад грб Буњеваца.

Поменимо и да је Стојнић с Миодрагом Мишом Недељковићем, у првој половини седамдесетих година прошлог века, покренуо иницијативу да се школовање индустријских дизајнера у Војводини подигне на највиши образовни ниво. Ова, у то време визионарска идеја у себи је носила захтев за оспособљавање дизајнера за ефикасно и самостално коришћење компјутера у раду. Као председник жирија, с Недељковићем је био активан и на додели награде „Добар дизајн“ Привредне коморе Југославије.

Афирмацију дизајна и примењене уметности у Војводини конкретизовао је 1964. као активни члан и један од оснивача Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине. Био је биран и за председника УПIДIВ-а, али и организатор неколико бијеналних изложби „Форма“. Групно и самостално учествовао је на бројним изложбама у Југославији и свету, а добитник је низа важних струковних признања и награда, попут пет златних медаља на изложби „Примењена уметност у свакодневном животу“, Београд, 1960 и Златна Форма на изложби „Форма“, Нови Сад, 1966. Последње године живота провео је на Палићу.

У свеукупном раду и промишљању Стојнић се руководио начелима пионира светског дизајна (нпр. Вилијама Мориса), где је дизајнер виђен у улози креатора који производи друштвени смисао и хуманизује природу, а затим обликује индустријски мултиплициране објекте који човеку олакшавају свакодневни живот и рад. То потврђује Стојинићева изјава да “ми треба критички да анализирамо поједине појаве у свету. На Западу се по сваку цену мењају облици предмета. Битна је друштвена функција производа, да ли он задовољава – и у којој мери – одређену категорију људи, на пример, домаћице. Iма ли одговарајућу позитивну функцију“. Био је убеђени заговорник друштвене улоге дизајна, али и разочаран што ова делатност у нашој средини није доживела пун процват.

Др. Здравко Рајчетић

Текст и фото преузети са Web портала Дневник.

Previous
Next

24. јануара 2016.

|

Дешавања, Текстови, УПИДИВ инфо
Вињета: Ана Леда Поп
  • Facebook
  • YouTube
  • ISSUU
Актуелно

  • Кандидати за нове чланове УПИДИВ-а 2023.16. марта 2023.
  • „Богдан Шупут 2023.“25. фебруара 2023.
  • Александар М. Лукић и Елена Атрашкевич „Паралелни светови”3. фебруара 2023.
  • Весна  Живановић „Сари  и Ангарка“14. јануара 2023.
  • Конкурс за доделу награде за животно дело УПИДИВ-а10. јануара 2023.
кОНКУРСИ

  • Конкурс за доделу награде за животно дело УПИДИВ-а10. јануара 2023.
  • Интерни позив за идејно решење Новогодишње вињете УПИДИВ-а14. децембра 2022.
  • Конкурс за пријем нових чланова УПИДИВ-а5. новембра 2021.
Инфо

  • Актуелно
  • Архива
  • Изложбе
  • Конкурси

Галерија ФОРМА


Галерија ФОРМА 
ул. Илије Огњановића 3,
21000 Нови Сад, Србија 
Радно време:
(радним даниима)
од 9 до 14:30 часова 

УПИДИВ


Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине
Vajdasági iparművészek és formatervezők egyesülete
Združenie úžitkových výtvarných umelcov a dizajnérov Vojvodiny
Asociaţia Artiştilor Plastici pentru Artele Aplicate şi Design din Voivodina
Здруженє подобових уметнїкох применєних уметносцох и дизайнерох
Udruženje likovnih umjetnika primijenjenih umjetnosti i dizajnera Vojvodine
Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Тел / Факс: +381 21 524 481
Мeјл #1: office@upidiv.org.rs
Мeјл #2: sekretarijat@upidiv.org.rs
Мeјл #3: upidiv.office@gmail.com

Овај сајт покреће WordPress