Дејан Рапајић „За своју душу“

Изложба „За своју душу“ Дејана Рапајића од 17. до 29. новембра 2014. год. у простору Галерије Форма, Илије Огњановића 3 у Новом Саду.

Из каталога:

БИОГРАФИЈА

Дејан Рапаић рођен је 23.08.1950. године у Београду. Дипломирао је на архитектонском факултету у Београду. Радни однос је започео 1978. године у ГП “Неимар-Нови Сад„ до 1995.године када прелази у ЈП “Пословни простор“ у Новом Саду. Током периода проведеног у ГП „Неимар Нови Сад“ учествовао је у изградњи свих већих објеката од важности за Град: Српског народног позоришта, Новосадске банке на Булевару М.Пупина, ТЕ-ТО Нови Сад, СПЕНС-а, Стамбених кула на Булевару Цара Лазара, Дома здравља на Новом насељу, објекта Телевизије Нови Сад, Магнетне резонанце Института у Сремској Каменици, рестаурације и цркве Светог Николе и Богословског семинара у Сремским Карловцима у својству од инжењера градилишта до једног од директора.
На предлог Министарства запошљава се као Управник Петроварадинске тврђаве у ЈП “Пословни простор“ где на тој функцији остаје до 2002. године, вршећи паралелно и функцију помоћника техничког директора Јавног предузећа.
Радио је на пословима израде развојних и маркетиншких програма Петроварадинске тврђаве, праћењу инвестиција на рестаурацијама Тврђаве као и изградњи објеката од важности за Град Нови Сад, активно учествујући у пројектовању и извођењу на највишем ниову.
Од самостално пројектованих и изведених објеката ради најзначајнији су објекти угоститељско-пословни објекат са апартманима „Кестен“ у Футогу као и вила са базеном за истог инвеститора. Бави се дуборезом, пројектовањем и израдом мобилијара као и употребних предмета, сликарством и слично.

Лично ангажовање:

Члан Управног одбора друштво архитеката Новог Сада (8 година),
члан УПИДИВ-а од 1999. године,
Секретар савеза архитеката Војводине (8 година),
члан Управног одбора УПИДИВ-а (4 године),председник удружења УПИДИВ-а (4 године) са личним активним учешћем приказом својих радова на изложбама „Форма“, заменика председника Удружења савеза инжињера и теничара Војводне, сарадник Факултета Техничких наука у својству члана Комисије за одбрану дипломских радова. Од како се зна за хомо сапиенса, зна се за његове тежње да прикаже тренутке онога што је волео, чему се надао, потајно желео, чему је тежио и кога је за то молио. Одраз почетка сликарства по зидовима пећина , израда скулптура, употребних предмета и слично се огледа кроз теме лова, животиња, женског тела, божанстава, стремећи увек за остварењем жеља али и приближавањем својим идеалима.
Касније кроз историју еволуцијом човека идентични су прикази у разним облицима, техникама и формама који опстају до данас са истим циљем и са истим мотивима уметника да искажу своја осећања, да стварају али је то увек било и остаје – „ЗА СВОЈУ ДУШУ“.