УПИДИВ

УПИДИВ

  • О нама
    • Управна тела УПИДИВ-аUpravni odbor UPIDIVa Ljubomir Maksimov, predsednik Udruženja Tamara Popović, zamenik predsednika Nataša Filipović, član UO Predrag Uzelac, član UO Aleksandar Čule, član UO Umetnički savet Ivan Ilić Mirjana Dobanovački Maja Budžarov Predrag Šiđanin Dragoslav Ulić Savet za izdavačku delatnost Zdravko Rajčetić Branko Vujkov Branimir Maksimov Savet za izlagačku delatnost Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet Sud časti Vlajko Vukosav Milan Milić Jagodinski Milan Milivojević Era Nadzorni odbor Vaso Krčmar Ivan Lukić Mića Josimović
    • СекретаријатSekretar Udruženja: Minja Danilović Administrator finansija: Mila Mijatović Sekretarijat: +381 21 524 481 sekretarijat@upidiv.org.rs
    • Ауторски сервис
    • Статут УПИДИВ-аПРЕДЛОГ  СТАТУТА  УПИДИВ-а У складу са  одредбама чл. 78.  и 12. Закона   о удружењима („Службени лист РС” бр.51/ 09) и Закона о култури („Службени гласник РС „72/09 ) на Скупштини Удружења  ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине одржаној дана —————- у Новом Саду, усвојен је нови /знак  УПИДИВ-а/ С  Т  А  Т  У  Т УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ И ДИЗАЈНЕРА  ВОЈВОДИНЕ Област остваривања циљева Члан 1. Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине /у даљем тексту : УПИДИВ/ је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева кроз унапређење и разво професионалног ликовног стваралаштва у области примењених уметности и дизајна. Циљеви  Удружења Члан 2. Циљеви УПИДИВ-а су: унапређење и развој професионалног ликовног стваралаштва из области примењених уметности и дизајна. развијање сарадње и унапређење рада и активности у области примењених уметности и дизајна са сродним организацијама у земљи и иностранству. унапређење професионалног друштвеног положаја и заштита права самосталних уметника и  материјалног положаја стваралаца и струке. организовање професионалних ликовних уметника примењених уметности и дизајнера у циљу остваривања и заштите социјално – правног статуса самосталних уметника, истакнутих уметника и стручњака из делатности Удружења. Организовање ауторских, тематских, ретроспективних, јубиларних и других изложби и ликовних манифестација и акција у…
    • Галерија ФОРМАLogo dizajn Galerije Forma:© Ferenc Barat Radno vreme: radnim danima od 8:00 do 20:00 časova. Galerija je zatvorena subotom, nedeljom i u dane državnih praznika. Adresa: Galerija Forma – UPIDIV ul. Ilije Ognjanovića 3, NOVI SAD Tel: 021/524-481 Fax: 021/427-630 E-mail: office@upidiv.org.yu Savet za izlagačku delatnost: Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet
    • О УПИДИВ-у
  • Чланови
    • Архитектура и дизајн ентеријераArhitektura predstavlja izgradnju građevina sa svrhom stvaranja unutrašnjih organizovanih prostora namenjenih najrazličitijim potrebama čovekovog života i aktivnosti (stanovanje, kretanje, odmor, sahranjivanje itd). Arhitektura usklađuje konstruktivne elemente (građevinsku masu, stubove, otvore) u harmoničnu i funkcionalnu celinu. Članovi UPIDIV Sekcije za arhitekturu i dizajn enterijera: Ađanski Mina Berbakov Milorad Cvetkov Radoje Čubrilo Miroslav Grković Tomić Mirjana Jovanović Mira Jovanović Srđan Kovačević Dragutin Krstonošić Miroslav Maksimović Milena Marinčić Natko Melak Šandor Miletić Dušanka Mladenović Miodrag Mojašević Biljana Nedimović Gordana Popović Olgica Poznatov Natko Rapaić Dejan Spernjak Velimir Stojanović Nikola Kokola Šećerov Blaženka Tot Jožef
    • Декоративно сликарство
    • Декоративна пластика
    • Фото дизајнPredstavlja samostalni umetnički postupak koji zauzima posebno mesto u oblasti grafičkog dizajna. Izborom odgovarajućih optika, negativskih materijala (okto, pan, infracrveno), načina razvijanja, solarizacije, kopiranja i montaže nekoliko negativa itd. povećavaju se široke mogućnosti za kreativni zahvat. Foto dizajn je sveža i originalna interpretacija vizuelnog saznanja. Članovi UPIDIV Sekcije za foto dizajn: Aleksić Jovan Babić Izabela Bačić Jovan Bandin Mladen Bilak Igor Boldižar Jožef Candir Martin Červenka Vladimir Čule Aleksandar Dačević Milan Dorman Laslo Dragin Dragan Đukić Milica Grujić Gavrilo Jovanović Pavle Juriga Augustin Karanović Branimir Karisić Rajko Karlavaris Ivan Kostić Dušan Kurucić Dragan Lapadat Srećko Lenert Geza Lučić Branislav Ljubić Rajko Madacki Mihal Marković Nedeljko Mlazev Atanas Mirosavljević Borivoje More Silvester Nemet Maćaš Paljić Ljubomir Perić Miroslav Ribarov Predrag Stevanov Srđan Stojanović Nikola Ninavi Ulić Dragoslav Uzelac Predrag Škrbić Željko Šmit Josip Štikavac Kosovka Varga Šomođi Tibor Živkov Ivan Živni Darko Župančić Zvonimir
    • Графички дизајнNajkompletnije područje umetničkog delovanja u oblasti grafičkog izražavanja putem najrazličitijih sredstava vizuelnog oblikovanja od kaligrafije do Web dizajna. Poslednjih godina se uglavnom koristi računar pri dizajniranju. Sekcija obuhvata: grafički dizajn, vizuelne komunikacije, ilustraciju, strip, karikaturu, Web dizajn, CAD (Computer Aided Design) itd. Ovo je najbrojnija i najaktivnija sekcija u Udruženju koja ima i sledeće podsekcije: Web dizajn, CAD (Computer Aided Design) i odbor za heraldiku. Članovi UPIDIV Sekcije za grafički dizajn: Ajduk Teodor Bačak Ivica Balint Ištvan Banić Milan Banjac Stevan Barat Ferenc Bečejski Mihaela Kristinel Belobrk Branislav Bernacki Rudolf Blažić Larisa Bob Jovan Bogdanov Danilo Bogdanović Vladimir Bogunović Aleksandar Boroš Đerđ Bosiok Doru Božić Brankica Cvetanović Ivan Černik Atila Čobanović Ksenija Damjanović Veljko Dejanov Danica Dimitrov Dusan Dimitrov Srđan Dobanovački Branislav Dobanovački Simonida Đukić Branko Đurđević Božo Đurkovic Hunor Đurović Gojko Đurović Mira Farago Aranka Farkaš Robert Flora Viorel Fujkin Ištvan Gabor Gobi Grosy Konstantin Gucunski Sima Hadžić Sremački Dušanka Hadžić Smiljana Ilić Ivan Ilić Krtinić Ljiljana Jano Ištvan Janjetov Zoran Jaraković Vera Jerinić Dragan Joler Predrag Jocić Igor Jovančić Miroslav Jovanović Đorde Jovanović Danica Jovanović Milan Jofke Jovanović Vladimir Juriga Viktor Jurić Ivan Jurić Milan Kapitanj Atila Kapitanj Laslo Karanović Ratko Katić Živojin Kaupert Pal Kendel Zvonimir Kerac…
    • Пејзажна архитектура  Dok arhitektura predstavlja izgradnju građevina sa svrhom stvaranja unutrašnjih organizovanih prostora namenjenih najrazličitijim potrebama čovekovog života i aktivnosti (stanovanje, kretanje, odmor, itd), hortikultura oplemenjuje slobodne urbane prostore. Članova UPIDIV Sekcije za hortikulturu: Atanacković Jasna Kurjakov Stevanka Marinčić Olga Potkonjak Agnes Sapundžić Milan Sapundžić Tatjana Stojnić Nestorović Milica Šikoparija Dobrila Tubić Uroš
    • Индустријски дизајн
    • Уникатна керамикаGrupni naziv za sve proizvode izrađene na bazi gline, a otvrdnule pečenjem. Postoje razne vrste gline, od obične ilovače do najfinijeg kaolina. Oblikuje se modeliranjem, utiskivanjem, izvlačenjem na lončarskom kolu ili livenjem u kalupe. Prema kvalitetu gline, načinu obrade i stepenu pečenja određuje se vrsta keramike: majolika, kamenina ili porcelan. Primena raznovrsne tehnike i tehnoloških postupaka određuje smernice savremenih umetnika keramičara koji osim utilitarnih predmeta obrađuju i keramoplastiku kao i arhitektonsku keramiku. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine enterijer jugoslovenskog paviljona bio je obložen panoima u majolici sa motivima nacionalne istorije i folklora koje su u Novom Sadu izradili slikar Ivan Tabaković i Karlo Baranji. Panoi su na izložbi dobili Grand Prix. Članovi UPIDIV Sekcije za unikatnu keramiku: Adžić Aleksandar Adžić Dragoljub Budžarov Agneš Budžarov Maja Holo Barbara Jandrić Ivan Josimović Milorad Kalmar Magdalena Kalmar Magdolna Medi Kišferenc Eva Konradt Sinisa Kostić Ljubomir Kostić Sujetova Marina Maravić Đura Matuša Svetlana Matuška Ferenc Mihaljfi Marika Mladenović Marija Mojak Aranka Mojak Dijana Musicki Olivera Nemeš Fekete Edit Nemet Ana Petrović Ljubiša Popov Ana Popović Marina Radovniković Marija Rajčetić Vladislav Rajčetić Zdravko Šinković Eržebet Toderaš Irena Toderaš Jožef Toderaš Dijana Vekonj Lajoš
    • Конзервација и рестаурација
    • Костимографија
    • Таписерија
    • ТекстилDizajn tekstila je oblast primenjene umetnosti koja podrazumeva poznavanje istorije i teorije dizajna, estetike i likovnog oblikovanja u posebnoj vrsti materijala koje „tekstil“, kao pojam može da obuhvati. Tehnologija i način izrade su nezaobilazni faktori u oblikovanju tekstila, kao i vladanje određenim tehnikama kao što su tkanje, pletenje, slikanje na tekstilu, štampa, šivenje, vez… Pažljivom kombinacijom umetničkog likovnog iskustva, tehnika i tehnologije nastaje tkanina kao svojevrstan umetnički proizvod – umetničko delo, novo drugačije čak i posle 5000 godina svoga postojanja. Upravo to poslednje dokazuje emitovanje inspiracija koje nam tekstil nudi kao materijal i oblast izučavanja. Članovi UPIDIV Sekcije za dizajn tekstila: Bačić Ilona Branković Slobodanka Ćulibrk Tomić Radmila Darojević Stanka Došen Dragojlović Svetlana Đurdev Ljubica Đurić Mirjana Grkavac Slavica Janović Erika Janjetović Nebojša Kolarik Magdalena Ledjanac Branislava Litričin Bogdanka Markov Mirjana Mihajlov Dušica Mijić Anica Mišević Maja Panin Milica Peršaj Marija Poljaković Gordana Ramac Lidija Spasojević Milica Stojanović Nataša Stojanović Ljiljana Stoja Rudić Ljiljana Šilić Mira Taloši Estera Trajković Nataša Vicković Anica Varga Žužana Vekonj Irena Vujkov – Kolman Mirjana Zirojević Danka Živković Bakić Anđelka Živojnović Sanja
    • Теорија
    • Савремено одевање
    • Сценографија
    • Вајарство
    • Веб дизајн
  • Активности
    • Изложбе
    • Публикације
    • Актуелни конкурси
    • Календар са конкурсима
    • Календар активности
  • Обавештења
    • Мејлинг листа
    • УПИДИВ инфо

Душан Нинић – „Енергија човека, енергија места“

Изложба „Енергија човека, енергија места“ Душана Нинића од 23. фебруара до 2. марта 2015. год. у простору Галерије Форма, Илије Огњановића 3 у Новом Саду.

Из каталога:

О сликама Душана Нинића
Ововремена устројеност шире друштвене заједнице на медијским основама последично је произвела огроман број информативних садржаја које појединац свесно или несвесно упија. На овако широком простору сазнања, доведена је у питање и кустоска улога у вођењу публике кроз свет уметности, али последично томе и саме суштине стварања. И док поједини аутори по сваку цену покушавају да задрже елитистичке тежње у свом уметничком истраживању, опирући се при том актуелним околностима, а правдајући своја настојања трагалаштвом за оригиналним, они други, свеснији узалудности оваквог става, своја дела реализују искључиво вођени праисконским нагоном за стварањем.

Душан Нинић своја сликарска дела реализује управо тако, по унутрашњем, духовном нагону, неоптерећен позицијом и улогом у свету уметности и ликовним утицајима, чиме је публици пружио довољно простора за самостално сагледавање и откривање смисла његових слика.
Иако се противимо било каквим стручним интерпретацијама Нинићевог рада, неке основне назнаке овде морамо дати, не да би дело оправдали или објаснили, већ да би га увели у континуум људског искуства. Дакле, фино ткање које Нинић плете, представља један слојевит модел, који је по спољном утиску на трагу апстрактног сликарства, док суштински поседује много дубљи смисао. Уметник ову тежњу наглашава јасном намером којом је урушио моменат денотативних значења увођењем проседеа низа симбола, најчешће теолошког порекла. Вођен оваквим планом, Нинић се одриче комуникације преко свог дела са публиком са чисто естетског нивоа, те је личну сликарску замисао развио у правцу надразумског, где је идејном опијеношћу, готово трансично, у слику уградио само себи знане креације, чије дејство посматрача приморава да урони у сферу самоспознаје.
И шта добијамо оваквим планом, када сликар несумњиво допушта да сликарски акт управља њиме, а не обрнуто? И ста добијамо као посматрачи, кад уметник попут неког древног мага покушава да за нас, у креативном акту делује исцелитељски? Готово је јасно – добијамо снажну покретачку силу, која нас, као публику, гони да сами себе лечимо кроз тражење разрешења за своје недоумице. Да се прецизније изразимо, у својој терапеутској примењивости, Нинићево сликарство поседује садржај помоћу чијег дејства ће индвидуа пронаћи сопствено разрешења за личне дилеме. Нинић ову намеру сасвим јасно ставља до знања посматрачу, јер у његовим сликама испред свих, уочљив је корпус вибраторних значења прекривених велом духовног мистицизма и мануелног аутоматизма. Значења су промењива и зависе од нивоа интенције субјекта у коликој мери жели да уђе у коштац са наслагама разлиличитих феномена – од свакодневих, животних, преко оних литерарног порекла, и коначно, оностраних, теолошких. Гледајући са позиције публике, Нинић у својим сликама одаје утисак аутора, који не пружа одговоре, већ напротив, производи питања. Његове слике су огледала у чијем одразу видимо себе у различитим духовним и физичким стањима кроз која пролазимо, не само у целокупном животу већ и кроз један трен. Слике оваквог устојства апсорбују енергију субјекта који стоји пред њима, каталитично је прерађују, а затим му је пречишћену враћају. Зато по логици ствари изводимо закључак: ова духовна дела стварност разбијају на честице чистих феномена, производећи при том хаос из којег индивидуа, већ према сопственој мотивацији уређује простор личних аспирација. Јер, Нинић је свестан грађе људског бића у чијој суштини постоје урођени нагони за разумским и надразумским. Зато он својим сликарством ствара терапеутско попришете на којем је допуштено да посматрач изгради сопствена значења, увек дата у променама и никад коначна. Апсурдно – рекли бисмо – али ипак ефектно, јер Нинић на очигледан начин полази од става „Како сејеш, тако жањеш“. Чак и када се бави енергијом места, у центру Нинићевог интересовања је човек са својим страховима, недоумицама, тежњама и аспирацијама у животу, док Бог, Апсолут, или неки други виши ауторитет, најчешће представљају средство преко којег индивидуа долази до разрешења за кризу личне егзистенције и нарочито, личне одговорности.
Да закључимо: Нинићева уметност припада корпусу терапеутских стваралачких чинова у којима се баласт живота ослобођа пред посматрачем. Усамљеност, неизвесност будућих чинова и животних одлука, пролазност живота, представљају повод за настајање ових слика, које суштински славе живот у свој својој пуноћи.

Др Здравко Рајчетић
теоретичар уметности и медија

Биографија:

Dule - 1

Душан Нинић је српски писац и сликар. Рођен је 6. септембра 1956. године у Зајечару. Одрастао је у Шапцу где завршава гимназију и живи до 1972. године, а затим се сели у Зајечар. Дипломирао је на Правном факултету 1980. године. Дуги низ година је радио у привреди, најдуже у Зајечарској пивари.Писањем је почео да се бави релативно касно, уз каријеру правника и привредника, а сликарством тек последњих неколико година. Године 2003. објављује свој први роман „Откриће“, који је до данас објављен у пет издања и продат у више хиљада примерака. Други роман „Сазнање“ објављује 2007. године – до сада у два издања, а трећи роман „Спознаја“ 2010. године (до сада у два издања). Године 2012. објављује и прву збирку песама под називом „О Духу и у Духу“, у којој сваку песму илуструје цртежом. Тако и улази у свет сликарства. 2014. године је имао запажену изложбу у Београду о којој је писао и водећи светски журнал „Wалл Стреет Интернатионал Магазине”.
Нинићеви романи су филозофско-политичко штиво, писани у маниру магијског реализма и александријског синкретизма, где се прожима више научних дисциплина, а такав свој израз наставља и кроз слике где су у форми селфичког (алхемијског) сликарства представљене енергије људи, догађаја и места, те би се могло рећи да је његово ликовно изражавање нови наставак његових писаних штива.

мејл: dninic@ninicninic.com
веб: www.ninicninic.com

Каталог изложбе можете погледати на ISSUU или у нашем BoxNet фолдеру.

Previous
Next

18. фебруара 2015.

|

Архива, Изложбе, Сликарство
Вињета: Ана Леда Поп
  • Facebook
  • YouTube
  • ISSUU
Актуелно

  • Кандидати за нове чланове УПИДИВ-а 2023.16. марта 2023.
  • „Богдан Шупут 2023.“25. фебруара 2023.
  • Александар М. Лукић и Елена Атрашкевич „Паралелни светови”3. фебруара 2023.
  • Весна  Живановић „Сари  и Ангарка“14. јануара 2023.
  • Конкурс за доделу награде за животно дело УПИДИВ-а10. јануара 2023.
кОНКУРСИ

  • Конкурс за доделу награде за животно дело УПИДИВ-а10. јануара 2023.
  • Интерни позив за идејно решење Новогодишње вињете УПИДИВ-а14. децембра 2022.
  • Конкурс за пријем нових чланова УПИДИВ-а5. новембра 2021.
Инфо

  • Актуелно
  • Архива
  • Изложбе
  • Конкурси

Галерија ФОРМА


Галерија ФОРМА 
ул. Илије Огњановића 3,
21000 Нови Сад, Србија 
Радно време:
(радним даниима)
од 9 до 14:30 часова 

УПИДИВ


Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине
Vajdasági iparművészek és formatervezők egyesülete
Združenie úžitkových výtvarných umelcov a dizajnérov Vojvodiny
Asociaţia Artiştilor Plastici pentru Artele Aplicate şi Design din Voivodina
Здруженє подобових уметнїкох применєних уметносцох и дизайнерох
Udruženje likovnih umjetnika primijenjenih umjetnosti i dizajnera Vojvodine
Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Тел / Факс: +381 21 524 481
Мeјл #1: office@upidiv.org.rs
Мeјл #2: sekretarijat@upidiv.org.rs
Мeјл #3: upidiv.office@gmail.com

Овај сајт покреће WordPress