УПИДИВ

УПИДИВ

  • О нама
    • Управна тела УПИДИВ-аUpravni odbor UPIDIVa Ljubomir Maksimov, predsednik Udruženja Tamara Popović, zamenik predsednika Nataša Filipović, član UO Predrag Uzelac, član UO Aleksandar Čule, član UO Umetnički savet Ivan Ilić Mirjana Dobanovački Maja Budžarov Predrag Šiđanin Dragoslav Ulić Savet za izdavačku delatnost Zdravko Rajčetić Branko Vujkov Branimir Maksimov Savet za izlagačku delatnost Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet Sud časti Vlajko Vukosav Milan Milić Jagodinski Milan Milivojević Era Nadzorni odbor Vaso Krčmar Ivan Lukić Mića Josimović
    • СекретаријатSekretar Udruženja: Minja Danilović Administrator finansija: Mila Mijatović Sekretarijat: +381 21 524 481 sekretarijat@upidiv.org.rs
    • Ауторски сервис
    • Статут УПИДИВ-аПРЕДЛОГ  СТАТУТА  УПИДИВ-а У складу са  одредбама чл. 78.  и 12. Закона   о удружењима („Службени лист РС” бр.51/ 09) и Закона о култури („Службени гласник РС „72/09 ) на Скупштини Удружења  ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине одржаној дана —————- у Новом Саду, усвојен је нови /знак  УПИДИВ-а/ С  Т  А  Т  У  Т УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ И ДИЗАЈНЕРА  ВОЈВОДИНЕ Област остваривања циљева Члан 1. Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине /у даљем тексту : УПИДИВ/ је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева кроз унапређење и разво професионалног ликовног стваралаштва у области примењених уметности и дизајна. Циљеви  Удружења Члан 2. Циљеви УПИДИВ-а су: унапређење и развој професионалног ликовног стваралаштва из области примењених уметности и дизајна. развијање сарадње и унапређење рада и активности у области примењених уметности и дизајна са сродним организацијама у земљи и иностранству. унапређење професионалног друштвеног положаја и заштита права самосталних уметника и  материјалног положаја стваралаца и струке. организовање професионалних ликовних уметника примењених уметности и дизајнера у циљу остваривања и заштите социјално – правног статуса самосталних уметника, истакнутих уметника и стручњака из делатности Удружења. Организовање ауторских, тематских, ретроспективних, јубиларних и других изложби и ликовних манифестација и акција у…
    • Галерија ФОРМАLogo dizajn Galerije Forma:© Ferenc Barat Radno vreme: radnim danima od 8:00 do 20:00 časova. Galerija je zatvorena subotom, nedeljom i u dane državnih praznika. Adresa: Galerija Forma – UPIDIV ul. Ilije Ognjanovića 3, NOVI SAD Tel: 021/524-481 Fax: 021/427-630 E-mail: office@upidiv.org.yu Savet za izlagačku delatnost: Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet
    • О УПИДИВ-у
  • Чланови
    • Архитектура и дизајн ентеријераArhitektura predstavlja izgradnju građevina sa svrhom stvaranja unutrašnjih organizovanih prostora namenjenih najrazličitijim potrebama čovekovog života i aktivnosti (stanovanje, kretanje, odmor, sahranjivanje itd). Arhitektura usklađuje konstruktivne elemente (građevinsku masu, stubove, otvore) u harmoničnu i funkcionalnu celinu. Članovi UPIDIV Sekcije za arhitekturu i dizajn enterijera: Ađanski Mina Berbakov Milorad Cvetkov Radoje Čubrilo Miroslav Grković Tomić Mirjana Jovanović Mira Jovanović Srđan Kovačević Dragutin Krstonošić Miroslav Maksimović Milena Marinčić Natko Melak Šandor Miletić Dušanka Mladenović Miodrag Mojašević Biljana Nedimović Gordana Popović Olgica Poznatov Natko Rapaić Dejan Spernjak Velimir Stojanović Nikola Kokola Šećerov Blaženka Tot Jožef
    • Декоративно сликарство
    • Декоративна пластика
    • Фото дизајнPredstavlja samostalni umetnički postupak koji zauzima posebno mesto u oblasti grafičkog dizajna. Izborom odgovarajućih optika, negativskih materijala (okto, pan, infracrveno), načina razvijanja, solarizacije, kopiranja i montaže nekoliko negativa itd. povećavaju se široke mogućnosti za kreativni zahvat. Foto dizajn je sveža i originalna interpretacija vizuelnog saznanja. Članovi UPIDIV Sekcije za foto dizajn: Aleksić Jovan Babić Izabela Bačić Jovan Bandin Mladen Bilak Igor Boldižar Jožef Candir Martin Červenka Vladimir Čule Aleksandar Dačević Milan Dorman Laslo Dragin Dragan Đukić Milica Grujić Gavrilo Jovanović Pavle Juriga Augustin Karanović Branimir Karisić Rajko Karlavaris Ivan Kostić Dušan Kurucić Dragan Lapadat Srećko Lenert Geza Lučić Branislav Ljubić Rajko Madacki Mihal Marković Nedeljko Mlazev Atanas Mirosavljević Borivoje More Silvester Nemet Maćaš Paljić Ljubomir Perić Miroslav Ribarov Predrag Stevanov Srđan Stojanović Nikola Ninavi Ulić Dragoslav Uzelac Predrag Škrbić Željko Šmit Josip Štikavac Kosovka Varga Šomođi Tibor Živkov Ivan Živni Darko Župančić Zvonimir
    • Графички дизајнNajkompletnije područje umetničkog delovanja u oblasti grafičkog izražavanja putem najrazličitijih sredstava vizuelnog oblikovanja od kaligrafije do Web dizajna. Poslednjih godina se uglavnom koristi računar pri dizajniranju. Sekcija obuhvata: grafički dizajn, vizuelne komunikacije, ilustraciju, strip, karikaturu, Web dizajn, CAD (Computer Aided Design) itd. Ovo je najbrojnija i najaktivnija sekcija u Udruženju koja ima i sledeće podsekcije: Web dizajn, CAD (Computer Aided Design) i odbor za heraldiku. Članovi UPIDIV Sekcije za grafički dizajn: Ajduk Teodor Bačak Ivica Balint Ištvan Banić Milan Banjac Stevan Barat Ferenc Bečejski Mihaela Kristinel Belobrk Branislav Bernacki Rudolf Blažić Larisa Bob Jovan Bogdanov Danilo Bogdanović Vladimir Bogunović Aleksandar Boroš Đerđ Bosiok Doru Božić Brankica Cvetanović Ivan Černik Atila Čobanović Ksenija Damjanović Veljko Dejanov Danica Dimitrov Dusan Dimitrov Srđan Dobanovački Branislav Dobanovački Simonida Đukić Branko Đurđević Božo Đurkovic Hunor Đurović Gojko Đurović Mira Farago Aranka Farkaš Robert Flora Viorel Fujkin Ištvan Gabor Gobi Grosy Konstantin Gucunski Sima Hadžić Sremački Dušanka Hadžić Smiljana Ilić Ivan Ilić Krtinić Ljiljana Jano Ištvan Janjetov Zoran Jaraković Vera Jerinić Dragan Joler Predrag Jocić Igor Jovančić Miroslav Jovanović Đorde Jovanović Danica Jovanović Milan Jofke Jovanović Vladimir Juriga Viktor Jurić Ivan Jurić Milan Kapitanj Atila Kapitanj Laslo Karanović Ratko Katić Živojin Kaupert Pal Kendel Zvonimir Kerac…
    • Пејзажна архитектура  Dok arhitektura predstavlja izgradnju građevina sa svrhom stvaranja unutrašnjih organizovanih prostora namenjenih najrazličitijim potrebama čovekovog života i aktivnosti (stanovanje, kretanje, odmor, itd), hortikultura oplemenjuje slobodne urbane prostore. Članova UPIDIV Sekcije za hortikulturu: Atanacković Jasna Kurjakov Stevanka Marinčić Olga Potkonjak Agnes Sapundžić Milan Sapundžić Tatjana Stojnić Nestorović Milica Šikoparija Dobrila Tubić Uroš
    • Индустријски дизајн
    • Уникатна керамикаGrupni naziv za sve proizvode izrađene na bazi gline, a otvrdnule pečenjem. Postoje razne vrste gline, od obične ilovače do najfinijeg kaolina. Oblikuje se modeliranjem, utiskivanjem, izvlačenjem na lončarskom kolu ili livenjem u kalupe. Prema kvalitetu gline, načinu obrade i stepenu pečenja određuje se vrsta keramike: majolika, kamenina ili porcelan. Primena raznovrsne tehnike i tehnoloških postupaka određuje smernice savremenih umetnika keramičara koji osim utilitarnih predmeta obrađuju i keramoplastiku kao i arhitektonsku keramiku. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine enterijer jugoslovenskog paviljona bio je obložen panoima u majolici sa motivima nacionalne istorije i folklora koje su u Novom Sadu izradili slikar Ivan Tabaković i Karlo Baranji. Panoi su na izložbi dobili Grand Prix. Članovi UPIDIV Sekcije za unikatnu keramiku: Adžić Aleksandar Adžić Dragoljub Budžarov Agneš Budžarov Maja Holo Barbara Jandrić Ivan Josimović Milorad Kalmar Magdalena Kalmar Magdolna Medi Kišferenc Eva Konradt Sinisa Kostić Ljubomir Kostić Sujetova Marina Maravić Đura Matuša Svetlana Matuška Ferenc Mihaljfi Marika Mladenović Marija Mojak Aranka Mojak Dijana Musicki Olivera Nemeš Fekete Edit Nemet Ana Petrović Ljubiša Popov Ana Popović Marina Radovniković Marija Rajčetić Vladislav Rajčetić Zdravko Šinković Eržebet Toderaš Irena Toderaš Jožef Toderaš Dijana Vekonj Lajoš
    • Конзервација и рестаурација
    • Костимографија
    • Таписерија
    • ТекстилDizajn tekstila je oblast primenjene umetnosti koja podrazumeva poznavanje istorije i teorije dizajna, estetike i likovnog oblikovanja u posebnoj vrsti materijala koje „tekstil“, kao pojam može da obuhvati. Tehnologija i način izrade su nezaobilazni faktori u oblikovanju tekstila, kao i vladanje određenim tehnikama kao što su tkanje, pletenje, slikanje na tekstilu, štampa, šivenje, vez… Pažljivom kombinacijom umetničkog likovnog iskustva, tehnika i tehnologije nastaje tkanina kao svojevrstan umetnički proizvod – umetničko delo, novo drugačije čak i posle 5000 godina svoga postojanja. Upravo to poslednje dokazuje emitovanje inspiracija koje nam tekstil nudi kao materijal i oblast izučavanja. Članovi UPIDIV Sekcije za dizajn tekstila: Bačić Ilona Branković Slobodanka Ćulibrk Tomić Radmila Darojević Stanka Došen Dragojlović Svetlana Đurdev Ljubica Đurić Mirjana Grkavac Slavica Janović Erika Janjetović Nebojša Kolarik Magdalena Ledjanac Branislava Litričin Bogdanka Markov Mirjana Mihajlov Dušica Mijić Anica Mišević Maja Panin Milica Peršaj Marija Poljaković Gordana Ramac Lidija Spasojević Milica Stojanović Nataša Stojanović Ljiljana Stoja Rudić Ljiljana Šilić Mira Taloši Estera Trajković Nataša Vicković Anica Varga Žužana Vekonj Irena Vujkov – Kolman Mirjana Zirojević Danka Živković Bakić Anđelka Živojnović Sanja
    • Теорија
    • Савремено одевање
    • Сценографија
    • Вајарство
    • Веб дизајн
  • Активности
    • Изложбе
    • Публикације
    • Актуелни конкурси
    • Календар са конкурсима
    • Календар активности
  • Обавештења
    • Мејлинг листа
    • УПИДИВ инфо

Марика Михаљфи – Самостална изложба

IMG_1030_1000px

Изложба Марике Михалфи од 30. јануара 2015. год. у простору Галерије Форма, Илије Огњановића 3 у Новом Саду.

Из каталога:

Бавећи се сликарством,сликама, али и бојама папагаја, фламинга и лептирова – не мање материјализованим бојама перја и полена, добио сам неку врсту тровања; посматрајући сликаре који раде са маскама на лицу и са распршивачем у руци, често сам помишљао да ликовном критичару не би шкодила једна таква заштитна маска …
По свему судећи, због тога ми се могло десити, затекавши се пред порцеланским светом Марике Михаљфи, да ми се као визија укаже један, с моје стране још непримећивани моменат стварања, када свет још није био обојен, налицкан, када Творац још није кануо антрацен у мора, није запекао ружичасту боју цветова, шкољки, није пустио боју у стаклене цевчице птичјег перја, није засуо поленом крила лептирова.

Необојени, неглазирани порцелански универзум, који је пробудио високе температуре стварања, само је интензивирао лепоту момента који је уследио: тренутак бојадисања, бојења света, онај тренутак – Карл Краус је говорио о њему – када су уста први пут изговорила реч: смарагд.
Раздвајањем прва два тренутка само су и један и други добили на интезитету.Али потом, паралелно са онемогућеношћу човека, свет се пробијао, заситио се бојама.И све више личи на некакву налицкану, пластичну депонију смећа.Дешава се да човек, шетајући се бескрајним њујоршким авенијама, одједном, сасвим недвосмислено осети како овај Вавилон бива затрпаван, угушиван дречавим, шареним, хонгкошким бофлом…

На то ме је упозорио овај необојени свет.Боје су овде повучене, тачније речено, задржане тако, заједно са глазуром, да се овим гестом наговештава једна праматерија.

Смрзнути, бели лукови првих таласа, њихове мале, фине роле које се одмотавају, први белуци – које су дотицали ваљда још и Хераклитови прсти – каменчићи, камени блокови од којих су први пут покушали да сложе пирамиду … Овај свет одједном постаде за мене готово ослепљујуће чист, као када пастири у свитању слажу једно на друго громаде свежег, белог сира. Усред овог вртлога, чедног вира, средишњи мотив Марике Михаљфи је: шкољка.
У чувеном Вилсоновом комаду: Анштајн на морској обали, девојка сатима стоји на једној нози и ослушкује једну шкољку. Сатима слуша, рекох, само сатима, додајем сада, јер бисмо ми и данима слушали шкољку, заједно са њом. У детињству смо често провиривали кроз високе прозоре Чудотворног купатила где су жене лебделе у води базена; када је један мој друг касније моделирао у глини једну од тих жена, ја сам од куће украо шкољку с натписом АББАЗИА и утиснуо сам је међу њене ноге.
Далекоисточни ловци на бисере утискују у шкољке сићушне, оловне кипове Буде, да би она око њега, у муци, изнедрила прави бисер. Али, истовремено, морамо да поменемо и оне источњачке владаре, који су коњима раздвајали џиновске шкољке и користили их као каду у својим раскошним купатилима. Веома је пријатан осећај, после сликарских атељеа, узети у руке, помиловати дела керамичара. Малочас сам поменуо пастире, али могао бих поменути и свеже печену опеку, из фуруне извађену циповку. Да, овде осећам онај моменат стварања, затичемо га заправо на делу, о којем један од Толстојевих јунака овако говори:
Положи ме на тло, Господе Боже, попут каквог каменчића, и подигни ме, попут колачића…

Otto Tolnai 

Биогафија:

Марика Михаљфи рођена 1957 год. у Зрењанину. Завршила Факултет Примењених уметности у Београду 1982. год. у класи професорке Мирјане Исаковић, на одсеку керамика и стакла.

Члан је УПИДИВ-а у Новом Саду од 1984. године. Статус слободног уметника остварује 1990. год. Члан је УЛУПУХ-а Загреб од 2014.год. Самосталне изложбе је имала у Новом Саду, Зрењанину, Београду, Загребу, Сплиту, Сарајеву. Учествовала је на многобројним колективним изложбама у земљи и иностранству

Награде:
2009. Нови Сад, Награда на „Форма 20“
1996. Нови Сад, Награда „Златна форма“ на изложби „14. Форма“
1988. Нови Сад, Награда на ,“17. новосадском салону“
1987. Загреб, Посебна Велика награда, „Хоммаге Мимари “ за судионика из Југославије на ИИ. светском тријеналу мале керамике
1986.Београд – Суботица, Награда фонда „Моша Пијаде“ на изложби ВИ. тријенале југословенске керамике.

Симпозијуми и колоније:
2014 – ВИ. међународни симпозиј умјетничке керамике ,,Мотацилло алба“ Јешково, Хрватска.
2013 – XВИИИ. Међународна колонија уметничке керамике ,,ЗЛАКУСА 2013″ Ужице, Србија.
2010, 2011 И. и ИИ. Међународна колонија уметничке керамике ,,Девич Имре“ Мали Иђош ,Србија.
2008. XИ. Међународни симпозијум керамике Вашархељ , Мађарска.
1987. Међународни симпозиј керамике „Глина као могућност ликовног израза“ Загреб,Хрватска.

мејл: marika.mihaljfi@gmail.com
веб: www.marikamihaljfi.eu

Фотографије: Кечкеш Ендре (Endre Kecskés)

Каталог изложбе можете погледати на ISSUU или у нашем BoxNet фолдеру.

Видео преузет са YouTube канала Стидија Којић.

Previous
Next

30. јануара 2015.

|

Архива, Изложбе, Уникатна керамика
Вињета: Ана Леда Поп
  • Facebook
  • YouTube
  • ISSUU
Актуелно

  • Кандидати за нове чланове УПИДИВ-а 2023.16. марта 2023.
  • „Богдан Шупут 2023.“25. фебруара 2023.
  • Александар М. Лукић и Елена Атрашкевич „Паралелни светови”3. фебруара 2023.
  • Весна  Живановић „Сари  и Ангарка“14. јануара 2023.
  • Конкурс за доделу награде за животно дело УПИДИВ-а10. јануара 2023.
кОНКУРСИ

  • Конкурс за доделу награде за животно дело УПИДИВ-а10. јануара 2023.
  • Интерни позив за идејно решење Новогодишње вињете УПИДИВ-а14. децембра 2022.
  • Конкурс за пријем нових чланова УПИДИВ-а5. новембра 2021.
Инфо

  • Актуелно
  • Архива
  • Изложбе
  • Конкурси

Галерија ФОРМА


Галерија ФОРМА 
ул. Илије Огњановића 3,
21000 Нови Сад, Србија 
Радно време:
(радним даниима)
од 9 до 14:30 часова 

УПИДИВ


Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине
Vajdasági iparművészek és formatervezők egyesülete
Združenie úžitkových výtvarných umelcov a dizajnérov Vojvodiny
Asociaţia Artiştilor Plastici pentru Artele Aplicate şi Design din Voivodina
Здруженє подобових уметнїкох применєних уметносцох и дизайнерох
Udruženje likovnih umjetnika primijenjenih umjetnosti i dizajnera Vojvodine
Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Тел / Факс: +381 21 524 481
Мeјл #1: office@upidiv.org.rs
Мeјл #2: sekretarijat@upidiv.org.rs
Мeјл #3: upidiv.office@gmail.com

Овај сајт покреће WordPress