Промоција књиге ДОБАР ДИЗАЈН/Еко-дизајн и одрживи развој, издавачке куће РЕКА, четвртак 22. јануар у 19 часова у Заводу за културу Војводине – Галерија Мост, Војводе Путника 2, Нови Сад.

О књизи ДОБАР ДИЗАЈН/Еко-дизајн и одрживи развој говоре:
Проф. др Славка Т. Николић, рецензент издања
Проф. др Дубравка Валић – Недељковић, комуниколоскиња
Мр Питулић Неда, дизајнер ентеријера
Мсц Тијана Поповић – Пјешчић, аутор
и Теодора Ж. Јанковић, модератор 

АПСТРАКТ
Књига Добар дизајн/еко-дизајн и одрживи развој је прва публикација на српском језику која се бави анализом одговорног дизајна и односом примењене уметности према екологији и заштити животне средине. Садржај је организован у 8 поглавља – 01 Дизајн, 02 Графички дизајн, 03 Модни дизајн, 04 ДИY-почеци/претеча еко-дизајна, 05 Еко-дизајн, 06 Одрживи развој, 07 Актуелности-светске тенденције и 08 Еко дизајн у Србији. Свако од њих функционише као посебна целина, али се концептом и редоследом, стилски и садржајно надовезују једно на друго. Кроз историјски развој дизајна – освртом на прошлост, анализирајући тренутну ситуацију у савременој уметности, индустрији и друштву, оставља се простор да читалац формира властити став о будућности и смеру који је исправан и којим се одговорним дизајном може утицати на позитивне токове и општи бољитак. Појам дизајн је у контексту ироничног савременог императива данас представљен као непознаница која нас напада са свих страна, неочекивано и веома директно, чак агресивно, управо као што је то случај и са термином одрживи развој. Овде се игром и преплитањем два, изузетно битна фактора за нас и будуће генерације, а опет, језички најпродаванија и најдосаднија термина данас, упућује на трајни ослонац савременог друштва кроз, на први поглед, окисиморонску форму. Демиситификацијом излизаних термина који се користе без имало смисла свакодневно, у најразличитијим контекстима и комбинацијама, читаоцима је кроз веома јасне форме, анализом и примерима из свакодневног живота, представљен прави значај ДИЗАЈНА и ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА.

Више од 300 афирмисаних дизајнера, научника, архитеката, инжењера и уметника допринело је да се овом публикацијом приближи идеја о добром дизајну као јединој могућој солуцији у индустрији, маркетингу и примењеној уметности у савременом друштву. Буцкминстер Фуллер, Вицтор Папанек, Росс Ловегрове, Константин Грциц, Геатано Песце, Маисон Мартин Маргиела, Вивиенне Wестwоод, Стефан Сагмеистер, Јамие Реид, Патрицк Бланц, Патрицк Надеау, Азума Макото, ХА Счулт, Давид Цолwелл, Тим Нобле и Суе Wебстер, Јасон Мециер, Yонг Хо Ји, Едина Токоди, Мирослав Крстоношић, Владимир Ловрић, Весна Пејовић, Ингрид Хуљев, само су неки од аутора чије је стваралаштво и велики утицај на савремену уметности и дизајн представљено у књизи. Они, истовремено као утемељивачи идеје о паметном стварању и промотери нових тенденција у уметности и индустији, одређују смер којим се на добар начин повезују два појма у савршену симбиозу – за неке аморфних и слободних форми, по некима сферних и геометризованих обриса, идеалних и стандаризованих по правилима златног пресека – речју савршену. Резултат савршене и нераскидиве везе је ДОБАР ДИЗАЈН – дизајн будућности који своје корене налази у далекој прошлости.