УПИДИВ

Бијенална изложба ФОРМА 22

Бијенална изложба ФОРМА 22, у организацији УПИДИВ-а са подршком Покрајнског секретаријата за културу и јавно информисање од 2. до 10. децембра 2014. год. у згради Покрајинске владе Војводине, Булевар Михајла Пупина 16 у Новом Саду.

Изложбу је отворио Владимир Митровић кустос збирке дизајна Музеја савремене уметности Војводине и председник управног одбора УПИДИВ-а Урош Недељковић

Из каталога:

Уместо увода

Двадесет два … атомски број титанијума, број слова у хебрејском алфабету, број играча на терену у фудбалској утакмици, дужина терена за крикет, број порта за Secure Shell протокол …

Ове године, по двадесет други пут, Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине приређује традиционлану бијеналну изложбу Форма, на којој ће бити изложени радови наших чланова, уметника. Свој уметнички израз представљају колеге из различитих области примењених уметности и дизајна, осликавајући актуелна кретања и промене у уметничким струјањима којима припадају, на начин својствен само њима, кроз различите технике и форме, а исто тако и промене и кретања у стварности која нас окружује.
За нас у Удружењу, међутим, Форма има много већи значај од валоризовања и јавног приказивања уметничких остварења. То је прилика да се уз свечаност, сусретнемо са својим пријатељима и колегама, разменимо добронамерне осмехе, чујемо туђа искуства, да се подсетимо прошлих дана. И тако већ готово 50 година, од давне 1965., када је Форма први пут организована.
Све досадашње форме пратила су тешка времена, лоше економске прилике, последњих година друштвена и културна апатија. Ту се, на жалост, није много тога променило. Срећом, то нас није спречило да стварамо. Да стварамо и сањамо. И управо су сањарења и стварања изнедрили Форму 22. Уложено је доста прегалачког труда да се ова Форма институционално организује. Водили смо се девизом великог Пабла Пикаса да „ко хоће нешто да учини, нађе начин, ко неће ништа да учини, нађе оправдање.” Надамо се да смо успели да нађемо начин. Надамо се, такође, да ће тако бити и у будуће и да ће Форма одолевати свим искушењима и истрајавати кроз године које долазе.

Н. С. Лазић

Корак по корак: двадесет два

Корак по корак је и настајала манифестација ФОРМА као један од кључних сегмената деловања Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ). Полако и радно, стрпљиво и пажљиво, са много труда својих оснивача и чланова, ФОРМА је временом попримала скоро култни карактер места на коме је било могуће, у реалном времену и простору, бијенално, сагледати највећи део тренутних достигнућа уметника примењених уметности са подручја читаве Војводине. На свакој изложби била је приметна и полагана смена, не само она генерацијска него и стилска, која се препознавала и очитавала у све већем броју радова који су на директан начин коренсподирали са својим временом, што је уједно била вероватно и најзначајнија пратећа појава ових изложби. Млађи су са поштовањем лагано смењивали старије, а старији су млађе подстицали на даљи рад и истраживања. Или је бар тако требало да буде…
Већ дуже времена без редовних извора финансирања, друштвено скоро неприметан, у близини границе постојања, УПИДИВ је протеклих година пролазио кроз тешке путеве дубоког, транзиционог периода. Ипак, посматрајући, чак и летимично, каталоге, посебно оне настале после 2000, јасно је уочљива тежња ка продубљивању смисла уметничког постојања кроз еруптивну уметничку енергију која је зрачила на изложбама и бивала успешно забележена у пратећим каталозима.
Оваква врста ревијалних и прегледних изложби увек у себи носи несвакидашњу динамику кроз праву експлозију уметничких врста, техника, личних поетика и стилских опредељења. Тако и сада, пред нама, стоје радови 91 уметница и уметника из различитих уметничких области, уједињених у педесетогодишњем деловању УПИДИВ-а – керамика и текстил, графички и индустријски дизајн, савремено одевање, сликарство и примењено сликарство, ентеријер и архитектура, фотографија и примењена фотографија, скулптура и илустрација, хортикултура и рестаурација, као речити сведоци тренутка савременог стваралаштва у овим областима.
Развој IT (информационо-технолошког) сектора у Војводини последњих година, као и развој образовања и образовних процеса, услуга и индустрије, као да до сада није у значајнијој мери пратио и развој дизајна и осталих примењених уметничких техника. Или, да будемо мало блажи – тај развој бар није био довољно видљив и присутан у савременом српском и војвођанском друштву. На маргинама јавног интереса, уз посве незаинтересоване мас медије, ипак настаје читав низ посве нових уметничких приступа већ класичним дисциплинама примењених уметности, који собом носи одраз новог постиндустријског и већ полако посттехнолошког времена. Млађи аутори бескомпромисно прате свој унутрашњи уметнички ритам желећи да учествују у нечему што се с правом може означити као нова уметничка сцена Војводине која својом разноликошћу и квалитетом у великој мери превазилази границе покрајине и земље пружајући садржајан и квалитетан увид у савремено стваралаштво данашњих уметника.
Како премостити дводеценијске друштвене тектонске промене, па и недаће, како осигурати било какву садашњост и будућност свог рада, како се снаћи у бескомпромисној борби капитализма који својим продуктима виси над главом већини наших чланова? Како наћи нове моделе активног, уметничког и комерцијалног удруживања заснованог на креативном и сврсисходном ефекту? Како, у ствари, преживети и живети? Много је озбиљних питања, а мало адекватних одговора.
И за крај овог, двадесет другог корака, неколико предлога: лобирање за, а не лобирање против, јер је време слободе, а не сукоба. Конструктивно, а не деструктивно, склад, а не сукоб генерација. Наставити у корак са временом, бити обавештен и обавештавати друге, бити благонаклон према онима који долазе и који ће нас успешно заменити, па и поправити, а исти такав и према онима који нас напуштају. Време социјалне и професионалне покретљивости пред нас поставља и нове задатке – пратити рад оних који долазе из других средина и пратити рад оних који одлазе, углавном у иностранство. Увек водити рачуна о протоку времена чувањем и презентовањем рада УПИДИВ-а, као и свих његових чланова кроз развој идеја, критичке мисли и подизање друштвене свести. Појачати међународну сарадњу, али и сарадњу са другим центрима у Војводини и Србији уз учешће на што више домаћих и међународних конкурса, јер смо тренутно као друштво, чини се, у згодној, па и јединственој прилици/фази припрема за придруживање EU.

Владимир Митровић

Жири Форме 22 у саставу::
Проф. др Милан Продановић (ИНУРА), председник жирија
Снежана Субић (УПИДИВ)
Мишо Николовски (УПИДИВ)
доделио је једну Велику златну форму, дванаест Златних форми, две похвале и једну награду:

Награду Форма Новосадски Сајам, уручила је Јелена Маринковић, Извршна директорица за интегрисане маркетинг комуникације Новосадског Сајма.

ВЕЛИКА ЗЛАТНА ФОРМА Ненаду Лазићу за графички дизајн
ЗЛАТНА ФОРМА Нади Ђуровић Недељковић за оригиналан рад—синтезу ликовне примењене уметности у уобличавању места
ЗЛАТНА ФОРМА Дору Босиоку за графички дизајн—илустрација
ЗЛАТНА ФОРМА Срђи Ђуровићу за графички дизајн—визуелни идентитет
ЗЛАТНА ФОРМА Срђану Јовановићу Wајсу за индустријски дизајн
ЗЛАТНА ФОРМА Рајку Каришићу за фотографију
ЗЛАТНА ФОРМА Лазару Кузманову за архитектуру
ЗЛАТНА ФОРМА Владимиру Лабату Ровњеву за примењену скулптуру
ЗЛАТНА ФОРМА Ани Попов за уникатну керамику
ЗЛАТНА ФОРМА Јасмини Санадер за савремено одевање—накит
ЗЛАТНА ФОРМА Предрагу Узелацу за фото дизајн
ЗЛАТНА ФОРМА Мири Шилић за дизајн текстила
ЗЛАТНА ФОРМА Марини Сремац за костимографију
Похвалу ФОРМА 22 Тијани Поповић Пјешчић за обликовање ауторске књиге тематски посвећене феномену дизајна и околине
Похвалу ФОРМА 22 Немањи Радусиновићу за архитектуру—рационално коришћење локације
Награду ФОРМА НОВОСАДСКИ САЈАМ Браниславу Радошевићу за дизајн