


Опчињеност свилом није случајна. Осим што је непролазна и незаобилазна у свету цењене естетике и финоће, свила ју је не случајно очарала понајвише у Венецији где је провела време студија. Баршунаста, нежна, лака, рафинирана, скупоцена, све су то епитети који су јој блиски не само за опис тог софистицираног материјала већ и за стање душе за којим се води и тражи свакодневно. Венеција одише култом свиле али и многим другим културолошким и историјским детаљима који се јасно оцртавају у тематикама којима се уметница бави. Живописне боје и донекле инфантилан потез четкице и трагови воска метафорички представљају особен дух градова које осликава и начин на који их и сама доживљава. Венеција, Ровињ као и многи други рустични градови са својим вишевековним здањима и богатом историјом у овом циклусу осликавања свиле више су од инспирације, у њима су остављене хиљаде записаних мисли, речи и идеја, од вајкада до данашњих дана. Архитетура појединих градова у рустичном руху главна су инспирација за актуелну фазу Аниног декоративног сликарства.
Тренутно истражује све могућности примене свиле у ентеријеру кроз употребне и декоративне предмете за уредјење простора.