Назвала бих ову малу колекцију летњих хаљина Розалије Лакнер – Гајић радом “За своју душу”, тако ретка прилика када је аутор сам себи циљна група. Пратила сам како настаје колекција, у летњој осами ауторке, у оно мало дана који јој сасвим припадају у годишњем распореду обавеза; како настаје са лежерношћу, лакоћом и слободом које се препознају и у избору материјала и у кроју модела. За мене је то била прилика да, после много година доживим освежавајуће препознавање атмосфере неких летњих распуста када млада женска бића, такође у осами, сатима заборављају стварност стојећи пред огледалом, окружени неком драгоценом збирком тканина и украса, у исконској и јако озбиљној игри одевања и украшавања. Лепи сати, лепа игра. За све који се баве дизајном, у овом случају одеће, намера, а затим и навика, да се руководе потребама “крајњег корисника”, а много чешће потребама дистрибутера (!), основни је услов дизајнирања одеће. Из овог услова дизајнер може и мора да развије многе добре и корисне стваралачке особине. Розалија свакако спада међу такве дизајнере. Ипак, волим што сам била сведок стваралачке лежерности у којој се овог пута за себе, огледала душа једне жене.

Маја Мишевић