UPIDIV | Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine | Association of Applied Arts Artists and Designers of Vojvodina

Milorad Berbakov: Nebo, Siluete, Obale

Gotovo kao neka vrsta posvete i želje da se o uglednom članu UPIDIV-a što više govori upravo u godini kada je dobio prestižnu nagradu „Đorđe Tabaković“, bio je motiv, ali i obaveza za organizovanjem izložbe u prostorijama ceha kome decenijama pripada!

Rukovodeći se činjenicom da povod  jeste  u izvesnom smislu „kvam jubilum“ i svečan, Milorad Berbakov, probire i sklapa izložbeni materijal karakterističan po više osnova…

Preciznije obrazlažući, postavka (tkivo izložbe i katalog) se bazira na spojivo-nespojivim polovima entiteta komemorativnih obeležja (fotografije) i s druge strane, akvarelima (akvareli !).

Bez obzira na izraženo dramatsko i podrazumevajuće pijetete u odnosu na objekte i  polja  komemoracija (utilitarne fotografije), ova šarmantno ispričana priča se odvija u dva, tri poetska toka koji dalje provociraju da Milorada Berbakova više ne konstatujemo (toliko) kao arhitektu, urbanistu i planera, nego kao umetnika! Ili na primer već sama tvrdnja koliko su prirodne linije – limesi, hidronima Tisa/e i prevoji (grebenje) Fruške Gore, autentična mesta za lociranje spomenika, menhira i belega, navodi da se radi o autoru koji svet oko sebe zaista vidi kao nizove „poetskih činjenica“!

Dovodeći u ravan istih, ili sličnih vibracija i značenja  a) liniju vode (Tisa) sa spomeničkim obeležjima Stari i Novi Bečej i  b) crtu prevoja šume i planine (u pozadini Dunav takođe), sa sadržajima na Batini, Jabuci i Rohalj Bazama, formiran je ontološki stav, da su se ti i ti istorijski događaji dešavali, ali i kasnije obeležavali opet, In situ, na istim mestima!

Verovatno nećemo pogrešiti ako kažemo da su okruženja sa duhom (genius loci) ta magična narav na kojoj je insistirao i unutar nje stvarao i kontemplirao Milorad Berbakov. Dimenzija akvarela, ili pominjani „drugi pol“ izložbe, ima funkciju da kao „mekša supstanca“ prodiru u – i između bezuslovnog tkiva crno-belo-braon fotografije!

Striktno govoreći Berbakovo „Nebo, Siluete, Obale“ odvijaju se u relacijama osmišljeno – izmišljenog …odnosno, zdanja i komemorativna polja su na nekoliko načina (kognitivno)  osmislila  prostore, a akvareli uz sav respekt, pripadaju domenu tzv. „meke slike“ i mogu ravnopravno egzistirati i kao izmišljeni!

Najzad, uzimajući u obzir presudnost toponima i hidronima po osnovu kojih su tražena i nalažena rešenja (linije tokova, ravnice, prevoji i grebenje), proizlazi da se Milorad Berbakov rukovodio konfiguracijama prirodnih razdela, gledajući da ih koristi kao širine, odnosno da građeno-regulisano-slikane sadržaje obligatno smešta u ista opažajna polja sa vodom i nebom!

Lazar Simonović

Komentari nisu dozvoljeni.