Ка ободу свете једноставности

Александар Педовић је ликовни уметник широког захвата и разгранатих интересовања. Црвена нит његовог стваралаштва ипак остаје дечја илустрација, као поље не само професионалног, него и интимног емоционалног самоиспуњења. Улепшавао је, надзидавао и уобличавао велики број књига за децу, правећи од њих уметничке предмете, достојне детета. За децу само најбоље.

Његов рад и развој пратиле су и бројне изложбе у земљи и иностранству (Шпанија, Словачка, Италија, Јапан). Преко и путем илустрација књига за децу у свој стваралачки хабитус уградио је толико потребан међународни, космополитски елемент.

Тешући и цизелирајући више од две деценије свој рукопис, Педовић је поново и опет, на аутентичан па дакле и веродостојан начин, потврђивао старо правило, које међутим нове и нове генерације уметника поново морају да, кроз муку самоспознаје, откривају: прочишћење, свођење, екстраховање и апстраховање – то је пут ка предворју савршенства. Ка ободу свете једноставности.

Педовићеве јасно препознатљиве књиге, јер оне увек поред пишчевог носе и дубоки уникатни отисак прстију самог илустратора, на мене остављају управо тај дојам: дојам да се ту ради о чистоћи и прозрачности замисли, боје и линије, којом аутор простор илустрације јасно и прецизно дефинише и синергетски уобличава. Илустрације су то које зраче, дишу и пулсирају у савршеном ритму систоле и дијастоле, плиме и осеке, смене дана и ноћи, сведочећи осим о наративним  меандрима текста са којим су у некој врсти субверзивног дослуха, и о сопственом, слојевитом,  бременитом  искуству једноставности. Самог постојања и  уметности саме. О искуству дакле, које  само малобројни  освоје за себе.

Зорослав Спевак