
58. Мајска изложба „Солидарност као изазов”, Конак књегиње Љубице, Београд. Свечано отварање у среду 20. маја 2026. године у 20 часова.
УВЕК МАЈ
Мај није само месец у календару. Мај је обећање, обнова, повратак животне силе која се, упркос свему, изнова буди, настављајући вечити циклус постајања и стварајући видљиве призоре неуништивости света око нас. У том смислу и Мајска изложба није само годишња уметничка манифестација, она је ритуал обнове и простор у коме се из године у годину потврђује вера у креативност и стваралаштво као највишу потврду људског постојања. Јер стварати није само обликовати уметничко дело. То значи и учествовати у једном дубљем поретку света који открива везу између човека и Ствараоца. Од Платонове идеје о уметности као
божанском надахнућу, преко Аристотеловог појма poiesis, до Мартина Хајдегера, који уметност види као место где истина излази на видело, провлачи се слична мисао: да у људском стваралачком дару постоји траг нечег узвишенијег од пуког умећа. Николај Берђајев, егзистенционалистички филозоф, говорио је о стваралаштву као о продужетку божанског чина и уметнику који не производи само облике, већ учествује у непрекидном настајању и креацији света, у свему ономе што стварању даје онтолошко достојанство. Управо ради тога овогодишња тема Мајске изложбе, „Солидарност као изазов“, није само тема, већ идеја која се отвара као етички, духовни и стваралачки хоризонт. Солидарност се види не само као друштвени договор већ способност да се у другом препозна сопствена мера људскости, да различитост не буде раздвајање већ услов склада. Ту лежи дубљи смисао ове изложбе, у уверењу
да је креативност облик солидарности, а солидарност највиши облик стваралаштва. Јер друштва не одржавају само економија, институције или моћ. Одржавају их имагинација, духовна енергија и способност стварања нових дела. У таквом духу, овогодишња Мајска изложба окупила је 155 уметника, сликара, вајара, архитеката, фотографа, керамичара, дизајнера, текстилних уметника, сценографа, костимографа и теоретичара уметности, односно велики део независне креативне базе једног друштва која његову духовну супстанцу чини видљивом. Посебну снагу овој поставци даје и чињеница да су многи уметници управо за ову прилику, одговарајући на тему, створили нова дела, или су пак у сопственој продукцији препознали повезујућу мисаону, солидарну нит. На тај начин Мајске изложба није само преглед делатности, већ живи простор мишљења, дијалога, одговора, отворена презентације и стваралачка упитаност. Попут полифоније у музици, где се мноштво гласова не поништава у јединству, већ сваки глас опстаје у својој пуноћи и особености, тако и ова изложба афирмише склад различитих уметничких језика.
Под окриљем примењеног стваралаштва, на овој, у Србији, јединственој изложби, преко пола века, већ 58. пута, сусрећу се различите дисциплине, поетике и сензибилитети, које обједињује свест да уметност није издвојена од живота. Напротив, она је један од његових најсуптилнијих и најотпорнијих облика, простор наде, критичке свести и обнове. У времену расутих вредности, уметност овде делује и као чин отпора и као чин поверења у могућност заједничког смисла. Ради свега поменутог, Увек Мај није само наслов. То је став и вера да стваралаштво опстаје и када су околности оскудне, када подршка изостаје, када се уметност потискује на маргине и обезвређује јер мај је симбол неугасиве енергије почетка, али и унутрашње снаге трајања. Зато Увек Мај делује и као мото отпора, као уверење да креативност преживљава управо онда када је најпотребнија.
Јер док постоји уметност, постоји и обнова. Док постоји стварање, постоји заједница. Док постоји солидарност као изазов, постоји нада.
И зато: Увек Мај.
Дијана Милашиновић Марић,
историчарка уметности
Представници УПИДИВ-а
Добрила Мартинов – фотографија
„Дистрикт”, 60 ✕ 40 цм
„Дистрикт 2”, 60 ✕ 40 цм
Дуња Брановачки – илустрација
„Плес смрти”, 29,7 ✕ 42 цм
„Усамљеност”, 29,7 ✕ 42 цм
Ненад С. Лазић – плакат
„Кад новац говори, природа умире”, 50 ✕ 70 цм
„Миграције”, 50 ✕ 70 цм
Светлана Седлан – примењено сликарство
„Крст”, 45 ✕ 45 цм
„У почетку”, 30 ✕ 30 цм
Здравко Рајчетић – уникатна керамика
Диптих „Сабор плаве светлости“, 35 ✕ 25 цм, 30 ✕ 21 цм
















