Циклус слика „Добро јутро, лепотице” својеврстан је експеримент, који се састоји од портрета чији број је у константном порасту, тренутно их је тридесет и пет. Лепота о којој је реч није толико естетска, колико унутрашња лепота бића приказаних жена. Намера ми је да прикажем супротност наопаким мерилима лепоте, која се данас пропагирају, портетишући жене у својој огољеној, природној лепоти. Оне су задовољне собом, воле своје тело, воле своје лице и задовољно прихватају себе као целокупну и освешћену личност. Оне се не воде трендовима пластике и изврнутим идеалима лепоте већ своје лице без шминке и без улепшавања приказују таквим какво заправо јесте, природно. Идеја је била да се жене, девојке, самоиницијативно јаве уколико им је блиска ова идеја и ако желе да кроз мој сликарски рад јавно изнесу своје мишљење, свој став о томе. Пригрлити идеју о унутрашњој лепоти не значи не улепшавати се, напротив, то значи прихватити себе, своје тело, без жеље да га мењамо. Ове жене не желе да личе на неког другог, не желе да се уклопе у већину и не желе да се воде трендовима како би биле прихваћене. Оне желе да буду различите. Оне желе да буду своје и да надахну и друге да пригрле себе. Серија слика „Добро јутро, лепотице” приказује жене које у естетски извитопереном свету остају верне својој лепоти. (Ауторка)
Кратка биографија:
Лили Буњик Ерос (Lili Bunyik-Eros) (Нови Сад, 1983) дипломирани је сликар, педагог-професор стручних ликовних предмета. Дипломирала је на одсеку за Сликарство на Академији уметности у Новом Саду (2006), у класи Влада Ранчића. Своју педагошку праксу започела је у Сенти (2005) у Гимназији за таленте „Бољаи”, затим је предавала О. Ш. Јован Јовановић Змај у Ђурђеву, Пољопривредној школи у Футогу, Медицинској школи у Новом Саду, О. Ш. Шаму Михаљ у Петровом селу. Од 2008. године ради у средњој школи за дизајн „Богдан Шупут” као професор стручних ликовних предмета (Зидно сликарство, Основе технологије и конзервације, Цртање и сликање). Као сарадник Савета родитеља, уз помоћ фондације „Бољаи-Фаркаш” (2007, 2008) учествује у отварају ликовних смерова на мађарском наставном језику при средњој школи за дизајн „Богдан Шупут” и Гимназији за таленте „Бољаи”. Свој педагошки рад развијала је у културно-уметничком центру „Петефи Шандор” као организатор и координатор ликовних активности, као и кроз рад са децом и одраслима у склопу ликовних радионица до 2011 године.
Као педагог и ликовни уметник била је организатор бројних изложби и уметничких сусрета на територији Војводине. Аутор је додатка у Ликовном уџбенику за осми разред основне школе који обухвата мађарске и војвођанске ликовне ствараоце (Завод за издавање уџбеника Београд, 2013).
Члан је СУЛУВ од 2020. године и УПИДИВ од 2025. године. Од 1995. године учествовала је на бројним међународним изложбама и колонијама. Велики број слика јој се налази у приватним колекцијама у земљи и иностранству. Поред сликарства се бави мозаиком.
Добитница је две прве награде на Међународним изложбама „Жене сликари” у Мајданпеку, за сликарство (2020) и за вајарство (2024).
Преузето са званичне презентације Малог ликовног салона.
