Изложбу Ерике Јановић “Чаробна позорница” можете погледати од 6. септембра до 12. октобра 2024. године у просторијама Савремене галерије Суботица, Парк Ференца Рајхла 5, Суботица.
О изложби:
МАШТАЈУЋИ РУКАМА
Један од највећих уметника модерног доба Пабло Пикасо је рекао: Сва деца су уметници. Проблем је како да то остану када одрасту.
Верујем да су многобројни, мање или више успешни, уметници у неком моменту свог стваралачког рада дошли до исте мисли. Исто тако, многи су шватили и то да уметност вреди само онда када је уметник или уметница искрен/а. Искрен/а према себи, првенствено, а самим тим и према онима којима се обраћа. А ако ту публику чине деца, сасвим је сигурно да било какав покушај обмане неће уродити плодом.
Према мишљењу скоро свих познатих психоаналитичара, уметник чини исто што и дете које се игра – ствара свет фантазије који швата врло озбиљно, али га од стварности оштро разликује. Кад дете престане да се игра, оно у стварности не може да нађе извор таквог задовољства. Зато почиње да сањари на јави и да фантазира. То чини и већина одраслих, уместо да се играју, они фантазирају. Под притиском друштва, већина људи ускраћује и фантазији један део слободе, потискује је дубоко у себе да не би угрозили сопствени, културном историјом углађени, лик. Уколико је човек више култивисан, као да је већи део његове маште покопан. Културан човек, преокупиран реалношћу великих димензија и минутним обавезама полако заборавља да се игра, забавља и сањари. И деца су жртвована обавезама до те мере да су скоро изгубила и овај облик слободе, тврди професор психологије стваралаштва Владислав Панић, и додаје да је „маштање привилегија усамљеника”.
Ерика је пронашла кључ, можда боље рећи чаробни штапић, и успела да смести себе у тај међупростор између детета и одрасле особе, задржавши све благодети дечијег ума и истовремено поштујући правила „одраслих”. Стварајући ЗА децу, ЗБОГ деце и СА децом, верујем да је потпуно несвесно и неминовно прихватила све оне примарне, неискварене, дечије принципе и дозволила том детету у себи да опстаје, ево, већ деценијама. Створила је свој свет игре и дозволила својој интуицији и машти да је у великој мери воде кроз све оне изазове који су саставни део професионалног бављења примењеном уметношћу.
А шта би друго и могло да се роди у том магичном свету позоришта?
Позориште (је) = сцена = игра = машта = илузија. Ерика се вешто креће овим вијугавим улицама, баратајући техникама папир-маше, израде лутака од сунђера или дрвета, осликавања свиле и текстила, учествујући раме уз раме са позоришним мајсторима у изради костима и лутака, а често интервенишући и на сценографији. Тако је створила многобројне јавајке, марионете, гуигнол и гранд гуигнол ликове у преко 150 позоришних представа, подарећи нам фантастична дела: од костима као што су они у представама „Габријел и Габријела”, „Мачак у чизмама” или „Краљ ветра”, преко маестрално илустрованих а потом и својеручно израђених маски ликова „Мали принц”, „Царев заточник”, „Црвенкапа”, „Ловачка прича” до гранд гињол лутака за Шекспирову „Буру”, „Злато земље боје рђе”, „Бастијен и Бастијена”, „Учене жене” и многа друга.
Позориште је место за учење о краткоц́и људске славе: представа траје само док глумци не напусте даске, заборављају се њихове бравуре, гламурозне кулисе, остаје тек избледело сећање на емоције које су нас обузимале док смо седели у мраку театра. Ерика је преварила краткоћу памћења: представе које је она облачила у раскош остале су живе и данас кроз њене лутке и костиме који су тако постали наши слатки времеплови, дајући смисао овом бесмислено кратком животу, па и оном на сцени.
Ксенија Чобановић
Биографја уметнице:
Ерика Јановић је рођена у Новом Саду, где је завршила Средњу школу за дизајн “Богдан Шупут”, одсек Текстил и савремено одевање (матурски рад “Критска уметност примењена, транспонована у савременом одевању”, те године проглашен за најбољи матурски рад). Академске студије завршила је (1999) на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду, Одсек за костимографију, дипломирала на Сценском костиму на тему “Ратнички, стари римски костим примењен у сценским формама”. Постдипломске студије на Ликовној академији, одсек Тотал дизајн – сценографија, костимографија и луткарство завршила је у Будимпешти (2000). Од завршетка студија је активно присутна као костимограф, креатор лутака и сценограф у позориштима широм Србије, Мађарске, Словеније, и у земљама региона. Статус самосталне уметнице стекла је 2022. године. Добитница је 22 награде за костимографију и креацију лутака. Потписала је око 150 представа као костимографкиња и креаторка лутака. Излагала је на 16 самосталних изложби из области позоришног дизајна широм Европе и на више од 30 групних изложби у земљи и иностранству. Доказала се и као костимографкиња у пет реализованих домаћих филмова. Интензивно се бави сликањем на свили и остварила је две самосталне изложбе аксесоара осликаних на свили. Сарађује са Институтом за текстил и свилу у Лиону (Француска). Илустровала је пет дечијих књига, које су штампане, а једна је освојила награду. Стална је сарадница Музеја Војводине у Новом Саду. Чланица је УПИДИВ-а и Удружења УНИМА.
Фотографије Едвард Молнар
Линк до веб презентације Савремене галерије Суботице.
