Ђерђ Мор „Папир и водени знак”

Изложбу Ђерђа Мора „Папир и водени знак” можете погледати од 13. до 25. августа 2024. године, у галерији „ФОРМА“ Илије Огњановића 3, Нови Сад.

Из каталога:

Поводом 530 година од објављивања -Октоиха првогласника-„ђурђа Црнојевића” из 1494. године

Изложба приказује свет папира, где и када је изумљен, како је израђиван кроз историју, откада и зашто лист папира садржи водени знак.

То је свет структуре папира, његове израде, означавања, украшавања и употребе. Свака линија на папиру, која је остала као знак технологије његове израде, представља нам уједно пут ка овом свету и траг у откривању његових тајни: простора и предела, речца и воденица, звиждука ветрова и ветрењача, заната и мајстора, производње и продаје, технике и уметности. Овај спој природне лепоте и занатског умећа досегао је висине када је у млиновима у којима се производио папир, занат прерастао у уметност. Тада, 1282. у Италији је настао водени знак, а пошто је утиснут у папир, у српском језику се популарно назива и воденим жигом. Уметност водених знакова, на први поглед невидљива, на зрацима светла нам исијава све богатство, лепоту и чари мотива из живог света, митологије, религије, хералдике и човекове делатности.

Ове 2024, обележавамо 530 година од најстарије српске и јужнословенске инкунабуле. У Штампарији Црнојевића на Цетињу, 1494. године, публикован је Октоих првогласник. Штампан је на венецијанском и ломбардијском папиру, црном и црвеном бојом, ћириличким писмом, уз употребу иницијала и заставица. На изложби, значајно место управо заузимају водени знаци из овог драгоценог издања, у примерцима које чувају националне библиотеке у Републици Србији.

Водени знак, искључиво европски проналазак, био је мерило квалитета и порекла папира. Бренд млина у којем се папир израђивао. И управо у тој особини заштитне марке, излази из скривености, још једном, преображујућа природа воденог знака. Као што је некада преобратио занат у уметност, тако је у 20. веку проширио уметност у науку, у филигранологију. И више од тога, наука, колекционарство,, метода датирања старих докумената; без којих не могу историја, архивистика, археографија,библиотекарство, музеологија и палеографија..

Ђерђ Мор

Биографија:

Ђерђ Мор (Нови Сад, 1944)

Након завршеног архитектонског смера у Средњој техничкој школи у Новом саду 1963. године, запослио се у фирми за економску пропаганду „Југореклам“. Убрзо прелази у штампарију „Еко проп“, где је основао један од првих погона у Југославији за израду самолепљиве етикете. Затим се 1986. године запослио у новосадскoj штампарији „Форум“, у тадашњи ООУР Недељни листови. Ту се задржао до 1988. године на радном месту економисте. Бавио се планирањем и организацијом производње. Од 1988. године ради као комерцијалиста за словеначку фирму „Радече папир“, која је, између осталог, на тржишту Југославије пласирала офсетни папир, премазне картоне и самолепљиви муфлон папир. 1995. године престаје са радом у „Радечи папир“ да би са члановима своје породице у Новом Саду основао „ДЕКОР АРТ”, трговину графичким репоматеријалом. Осамдесетих година прошлог века помогао је рад две уметничке колоније, а са својим стручним предавањима о папиру учествовао и у њиховом раду. То су „ОГА – Отворени графички атеље“, који је водила Вања Краут и „ТАКТ“ из Темерина, на чијем челу се налазио Јанош Хевер. По одласку у пензију 2007 године, почиње активно да се бави филигранологијом, науком о папиру и воденим знацима. Уронио је у ову научну област готово случајно. Као стручњак, који се цео свој радни век бавио прометом и набавком папира, следом околности, долази у додир са породичном оставштином баке своје супруге Маргите. Између осталог, ту се налазио и већи број старих докумената, који су били исписани на ручно израђеном папиру који је желео истражити. Тако је из пуког интересовања кренуло и његово даље напредовање.Током 2017. године стручно се усавршавао у у два наврата на „Академије за папир”, чији је оснивач Музеј папира у Дунаујварошу (Мађарска). Након тога почео је да обавља стручне
експертизе. Мор је као филигранолог и данас ангажован од стране значајних институција културе у Србији, попут: Народне библиотеке Србије, Библиотеке Матице српске, Архива Војводине, Музеја Војводине и др.

Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине, а од 2012. године је члан мађарског Музеја папира у
Дунаујварошу.