Изложба радова проф. Дубравке Лазић, од 3. до 16. априла 2024. године, у
Галерији Академије уметности, Булевар Михајла Пупина 20, Нови Сад

Истраживање појма игре као уметничког импулса представља разигране, „барокно исписане“, фотографије и цртачке радове који су резултат поновљеног (рециклираног) осећаја игре. Полазивши од чињенице да сваки уметнички ауторски рад треба да има утемељење у аутентичном искуству, Дубравка Лазић обнавља лични осећај игре употребом старих, заборављених (али сачуваних) дечјих играчака, стварајући нове „светове“ кроз реалне моделе и предочавајући их медијем фотографије. Како се савремене технологије увек намећу као нови „алат“ уметничког рада, у овом случају је један сегмент изложбе посвећен управо игри савременим технологијама: вештачки генерисаним сликама које су, намерно, представљене као сатурирани објекти вештачког порекла, интерпретирани кроз игру. Та игра „вештачким“, на крају, доноси импулс за даљи креативни рад у оквиру представљене изложбе: корпус цртежа где се, кроз мануелни ауторски приступ уметнички израз враћа својим онтолошким коренима.

Према проф. Драгану Пролету: „За Еугена Финка свака игра, чак и тврдоглава игра у усамљености детета, потенцијално отвара међуљудски хоризонт. Уметност пак отвара једну врсту стварности која је уједно и фиктивна и реална, због тога је уметност ближа игри од других сфера постојања, јер је и игра својеврсна међузона између озбиљности и импровизације. Она увек има некаква правила и правила се морају поштовати, али се унутар њих може „играти“ на милион начина – у томе игру видим најближе уметности, а можда је права уметност она која не поштује постојећа правила, него, напротив „успоставља нова правила игре“. Уметник је онда онај по чијим се правилима игра, по чијем узору настају нова дела.“

Текст је преузети са интернет презентације АУНС