Писмо – студенти АУНС

Графички дизајн каталога: Симонида Тодоровић

Изложбу „Писмо“ студената Академије уметности у Новом Саду можете погледати од 6. до 25. децембра 2022. године, у галерији „ФОРМА“ Илије Огњановића 3, Нови Сад.

Из каталога:

Писмо – типографске и калиграфске слике
Изложба под називом „Писмо – типографске и калиграфске слике“ представља опус радова студената основних студија, модула примењене уметности на Академији уметности у Новом Саду. Термин „Писмо“ издваја област графичког дизајна којом су се студенти бавили, али исто тако објашњава колико је овај сегмент дизајнерске струке комплексан, што потврђују и речи у поднаслову – типографија и калиграфија. Да би студенти разумели појам типографија прво морају усвојити знања и вештине историјских развојних форми калиграфских писама, а која су последица настанка Антиква писама на чему се темеље велике породице савремених типографских форми. Ово је један од разлога зашто су се на изложби нашле и калиграфске и типографске креације. Следећи термин односи се на реч „Слика,“ која је спрега између вербалног и визуелног кода у сагледавању и промишљању записа и недвосмислено нам говори да запис носи двојаку конотацију или другачије речено слово је и слика. Тако наши студенти имају за циљ да успоставе спону између историјског и савременог, између вербалног и визуелног поимања слова и реше садржаје новим, апстрактним сликама слова. Управо садржај представља још једну компоненту ових графичких типо-решења, а он се односи на примену слова у другим областима графичког дизајна, па и шире, у областима примењене уметности. Када овом концепту додамо писма из фамилије Гротеска настала у 17. веку, из којих проистичу решења познатих фонтова (Gil Sans, Futura, Helvetika, Rokvel, Beton, Ekscelzior, Volta), онда је сасвим јасно колико је обимна област писма и колико се много поља отвара при решењу неког проблема. Са намером користим реч проблем, а која је кључна у креативном процесу, те је на студентима да при формирању идеје и током њене реализације имају у виду све већ поменуте компоненте писма. Тако се њихов задатак не чини нимало лак, али корак по корак, усвајањем знања и искустава других типо-креатора студенти долазе до сопствених,оригиналних решења. Колико су ове генерације успеле у томе одредиће публика, она млађа, која би желела да се бави оваквим питањима, али и старија, која већ поседује и зналачко и искуствено у области писма.

Симонида Тодоровић
Магистар графичког дизајна