УПИДИВ

Бранко Ђукић и СТРИПОЛИС

Изложбу Бранка Ђукића и СТРИОПОЛИС можете погледати од 5. до 17. октобра 2021. године, у галерији „ФОРМА“ Илије Огњановића 3, Нови Сад.

Формално отварање изложбе је у уторак 5. октобра 2021. у 19 часова, уз придржавање епидемиолошких мера које је прописала Владе Републике Србије.

Стрип је увек имао бројну публику међу књижевним и ликовним професионалцима, међутим његов опстанак, што је уједно и парадоксално, на овим просторима увек je зависио од шачице ентузијаста који су увек проналазили начин да истрају у својој намери oчувања стрип израза. Један од тих ентузијаста је свакако и Бранко Ђукић, који више од једне деценије истрајава у својој идеји и ентузијазму, а коју познајемо као СТРИПОЛИС.

Ненад С. Лазић

О часопису Стриполис

Издавач – Културни центар Зрењанина

Часопис „Стриполис“ формиран је пре тачно тринаест година, са жељом да се облик вербо-визуелног изражавања као што је стрип помери са ивице ка средишту уметничког дешавања .

Часопис својим графичким изгледом носталгично асоцира на времена седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, и тако на индиректан начин одаје пошту ентузијазму и запаженим резултатима предходних генерација које су деловали на пољу стрипа.

Иако је настанак модерног стрипа био везан за експанзију штампе, крајем деветнаестог века, свест о томе да „Стриполис“ настаје у периоду њене кризе, а можда и њеног будућег издисаја, није нам скренула са пута првобитну намеру да се часопис роди баш у оваквом, штампаном, облику.

Ипак ново време омогућило је и нове облике комуникација какви раније нису биле присутни и могући. Једна од тих могућности је успостава директног контакта са ауторима широм планете. Њихови различити приступи и поимања стрипа учинили су да странице „Стриполис -а“ буду испуњене најоригиналнијим и до сада невиђеним експериментима у језику стрипа. Поменимо само минуциозни графизам Тока Феча, добитника престижне тнаграде фондације „Ксерикс“, апстрактне стрипове Андреја Молотјуа, професора на „Индиана Универзитету“, стрипове који су посвећени људима са хендикепм ауторке Јуко Шимизу чије илустрације красе странице „Њу Јоркера“, „Тајма“, „Ролинг Стонса“ и сличних публикација… Посматрајући ове радове долази се до закључка да широко подручје језика стрипа још није довољно истражено, поготово не у погледу важности коју он има за саме ствараоце, јер многи од њих су овај језик искористили да би спољили своје најинтимније емоције не осврћући се много на захтеве које диктирају тржиште и индустрија.

У сваком броју објављују се теоријски текстови, интервјуи и стрипови аутора из Србије који су 80-тих стицали публику у тадашњим стрип магазинима, да би затим изградили светске каријере, попут Зорана Јањетова, Дарка Перовића, Бранислава Керца, Ивице Стевановића…

Такође, једна од мисија „Стриполиса“, као и самог стрипа уосталом, је да спаја генерације, па су заступљени и аутори стасали након 2000-те, на новом таласу стрипа код нас.

Интересантна је и знатна заступљеност жена које се баве стрипом. Радови Нине Буњевац, Лине Ховен, Никол Клевлу, Ивете Федорове, Соње Оливиере, Еугеније Монти карактеришу поентилистичка техника, пиктурална лепота и колористичка слојевитост, чиме доприносе различитости ликовних поетика и жанрова ауторског стрипа на којем се инсистира приликом уређивања овог часописа.

Након штампања, часопис се шаље ауторима и свим релевантнијим људима из света стрипа и на тај начин се шире вести о позитивним дешавањи у култури наше земље.

Тако је у протеклих тринаест година „Стриполис“ стизао на адресе стрип уметника у већини земаља америчког континента, од Канада до Аргентине и Мексика, затим широм Европе, а онда и на блиском истоку као на пример у Ирану… Овакав начин сарадње је уједно и јединствен пример како из ентузијазма и љубави према деветој уметности, уз минимална средства, из једне мале средине може да се покрене нешто заиста вредно пажње.

Уредник и аутор пројекта
мр Бранко Ђукић