Изложба „Зелени бестијаријум“ Дуње Брановачки од 11. до 23. фебруара 2020. године у простору Галерије Форма, Илије Огњановића 3 у Новом Саду.
Из каталога:
Зелени бестијаријум
Зелени бестијаријум је збирка дигитално бојених илустрација које истражују и уобличавају магични свет необичних и мало вероватних бића, по угледу на традицију која се протеже од средњовековних манускрипта до савремене епске и научне фантастике. Фантастична збирка ових створења инспирисана је појавама које се могу пронаћи у природи, као што су симбиоза, мимикрија или кордицепс, али и неочекиваним спојевима флоре и фауне. Корење, крила, печурке, метаморфоза, маске и магијски ритуали су кључни у изградњи света Зеленог бестијаријума.
Замислите комад ћилибара. Замислите да у тај малени комад окамењеног сунца може да се смести читав један свет. У овом свету време као да је стало. Сваки дан је поспано летње поподне, а зраци сунца филтрирају се кроз крошње дрвећа и стварају непостојане шаре на меком тепиху од корења и маховине. Мали инсекти роје се у топлом светлу и на тренутке личе на честице златне прашине. Тихо је. Негде капље вода. Шушка лишће. Земља дише. Гуштери се сунчају на камену. На обали реке суши се муљ.
Неопрезног путника у овом зеленом свету чекају разна изненађења. Граница између биљног и животињског света је често нејасна, па тако стари пањ, до пола уроњен у муљ на обали, изненада може разјапити своје чељусти. Нека дрва ходају, и скоро сва имају очи. Нежни цветови водених локвања скривају под површином воде бијке месождерке. Прави карактер ових створења не може се увек видети на први поглед.
У зору, становници шуме израњају из магле маскирани као бели ждралови, и плешу тихи, тужни плес. Они су чувари шуме. Увек носе неку маску и не зна се како заиста изгледају, и чак и кад скину маску, све што се може видети је нова маска. Надгледају ритуале раста, сакупљају и чувају семење као највеће благо, ослушкују раст дрвећа.
У срцу шуме, тамо где је она толико густа да зраци сунца никада не допиру до тла, на трону од фантастичних печурака седи краљица кордицепса. Животиње заражене спорама кордицепса лутају све док се њихова тела у потпуности не претворе у колонију гљива, лишених циља и воље. Утицај краљице шири се полако и неумитно.
У топлим летњим ноћима, ако је небо ведро, над шумом и планинама око ње могу се видети шетачи. Огромне прозирне силуете нечујно клизе кроз ноћ, не остављајући никакав траг. О њима се ништа не зна.
Биографија:
Дуња Брановачки (1985)
Средња школа за дизајн Богдан Шупут.
Основне и мастер студије – Академија уметности у Новом Саду.
Област интересовања: илустрација, природа и мала чудовишта.
Од 2013. године ради као сарадник у настави, а затим и као асистент на департману за Графичко инжењерство и дизајн на Факултету техничких наука у Новом Саду.
Члан је УПИДИВ-а од 2014. године.
Каталог изложбе можете погледати на Issuu или у нашем BoxNet фолдеру.
Са отварања изложбе:
