УПИДИВ

УПИДИВ

  • О нама
    • Управна тела УПИДИВ-аUpravni odbor UPIDIVa Ljubomir Maksimov, predsednik Udruženja Tamara Popović, zamenik predsednika Nataša Filipović, član UO Predrag Uzelac, član UO Aleksandar Čule, član UO Umetnički savet Ivan Ilić Mirjana Dobanovački Maja Budžarov Predrag Šiđanin Dragoslav Ulić Savet za izdavačku delatnost Zdravko Rajčetić Branko Vujkov Branimir Maksimov Savet za izlagačku delatnost Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet Sud časti Vlajko Vukosav Milan Milić Jagodinski Milan Milivojević Era Nadzorni odbor Vaso Krčmar Ivan Lukić Mića Josimović
    • СекретаријатSekretar Udruženja: Minja Danilović Administrator finansija: Mila Mijatović Sekretarijat: +381 21 524 481 sekretarijat@upidiv.org.rs
    • Ауторски сервис
    • Статут УПИДИВ-аПРЕДЛОГ  СТАТУТА  УПИДИВ-а У складу са  одредбама чл. 78.  и 12. Закона   о удружењима („Службени лист РС” бр.51/ 09) и Закона о култури („Службени гласник РС „72/09 ) на Скупштини Удружења  ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине одржаној дана —————- у Новом Саду, усвојен је нови /знак  УПИДИВ-а/ С  Т  А  Т  У  Т УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ И ДИЗАЈНЕРА  ВОЈВОДИНЕ Област остваривања циљева Члан 1. Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине /у даљем тексту : УПИДИВ/ је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева кроз унапређење и разво професионалног ликовног стваралаштва у области примењених уметности и дизајна. Циљеви  Удружења Члан 2. Циљеви УПИДИВ-а су: унапређење и развој професионалног ликовног стваралаштва из области примењених уметности и дизајна. развијање сарадње и унапређење рада и активности у области примењених уметности и дизајна са сродним организацијама у земљи и иностранству. унапређење професионалног друштвеног положаја и заштита права самосталних уметника и  материјалног положаја стваралаца и струке. организовање професионалних ликовних уметника примењених уметности и дизајнера у циљу остваривања и заштите социјално – правног статуса самосталних уметника, истакнутих уметника и стручњака из делатности Удружења. Организовање ауторских, тематских, ретроспективних, јубиларних и других изложби и ликовних манифестација и акција у…
    • Галерија ФОРМАLogo dizajn Galerije Forma:© Ferenc Barat Radno vreme: radnim danima od 8:00 do 20:00 časova. Galerija je zatvorena subotom, nedeljom i u dane državnih praznika. Adresa: Galerija Forma – UPIDIV ul. Ilije Ognjanovića 3, NOVI SAD Tel: 021/524-481 Fax: 021/427-630 E-mail: office@upidiv.org.yu Savet za izlagačku delatnost: Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet
    • О УПИДИВ-у
  • Чланови
    • Архитектура и дизајн ентеријераArhitektura predstavlja izgradnju građevina sa svrhom stvaranja unutrašnjih organizovanih prostora namenjenih najrazličitijim potrebama čovekovog života i aktivnosti (stanovanje, kretanje, odmor, sahranjivanje itd). Arhitektura usklađuje konstruktivne elemente (građevinsku masu, stubove, otvore) u harmoničnu i funkcionalnu celinu. Članovi UPIDIV Sekcije za arhitekturu i dizajn enterijera: Ađanski Mina Berbakov Milorad Cvetkov Radoje Čubrilo Miroslav Grković Tomić Mirjana Jovanović Mira Jovanović Srđan Kovačević Dragutin Krstonošić Miroslav Maksimović Milena Marinčić Natko Melak Šandor Miletić Dušanka Mladenović Miodrag Mojašević Biljana Nedimović Gordana Popović Olgica Poznatov Natko Rapaić Dejan Spernjak Velimir Stojanović Nikola Kokola Šećerov Blaženka Tot Jožef
    • Декоративно сликарство
    • Декоративна пластика
    • Фото дизајнPredstavlja samostalni umetnički postupak koji zauzima posebno mesto u oblasti grafičkog dizajna. Izborom odgovarajućih optika, negativskih materijala (okto, pan, infracrveno), načina razvijanja, solarizacije, kopiranja i montaže nekoliko negativa itd. povećavaju se široke mogućnosti za kreativni zahvat. Foto dizajn je sveža i originalna interpretacija vizuelnog saznanja. Članovi UPIDIV Sekcije za foto dizajn: Aleksić Jovan Babić Izabela Bačić Jovan Bandin Mladen Bilak Igor Boldižar Jožef Candir Martin Červenka Vladimir Čule Aleksandar Dačević Milan Dorman Laslo Dragin Dragan Đukić Milica Grujić Gavrilo Jovanović Pavle Juriga Augustin Karanović Branimir Karisić Rajko Karlavaris Ivan Kostić Dušan Kurucić Dragan Lapadat Srećko Lenert Geza Lučić Branislav Ljubić Rajko Madacki Mihal Marković Nedeljko Mlazev Atanas Mirosavljević Borivoje More Silvester Nemet Maćaš Paljić Ljubomir Perić Miroslav Ribarov Predrag Stevanov Srđan Stojanović Nikola Ninavi Ulić Dragoslav Uzelac Predrag Škrbić Željko Šmit Josip Štikavac Kosovka Varga Šomođi Tibor Živkov Ivan Živni Darko Župančić Zvonimir
    • Графички дизајнNajkompletnije područje umetničkog delovanja u oblasti grafičkog izražavanja putem najrazličitijih sredstava vizuelnog oblikovanja od kaligrafije do Web dizajna. Poslednjih godina se uglavnom koristi računar pri dizajniranju. Sekcija obuhvata: grafički dizajn, vizuelne komunikacije, ilustraciju, strip, karikaturu, Web dizajn, CAD (Computer Aided Design) itd. Ovo je najbrojnija i najaktivnija sekcija u Udruženju koja ima i sledeće podsekcije: Web dizajn, CAD (Computer Aided Design) i odbor za heraldiku. Članovi UPIDIV Sekcije za grafički dizajn: Ajduk Teodor Bačak Ivica Balint Ištvan Banić Milan Banjac Stevan Barat Ferenc Bečejski Mihaela Kristinel Belobrk Branislav Bernacki Rudolf Blažić Larisa Bob Jovan Bogdanov Danilo Bogdanović Vladimir Bogunović Aleksandar Boroš Đerđ Bosiok Doru Božić Brankica Cvetanović Ivan Černik Atila Čobanović Ksenija Damjanović Veljko Dejanov Danica Dimitrov Dusan Dimitrov Srđan Dobanovački Branislav Dobanovački Simonida Đukić Branko Đurđević Božo Đurkovic Hunor Đurović Gojko Đurović Mira Farago Aranka Farkaš Robert Flora Viorel Fujkin Ištvan Gabor Gobi Grosy Konstantin Gucunski Sima Hadžić Sremački Dušanka Hadžić Smiljana Ilić Ivan Ilić Krtinić Ljiljana Jano Ištvan Janjetov Zoran Jaraković Vera Jerinić Dragan Joler Predrag Jocić Igor Jovančić Miroslav Jovanović Đorde Jovanović Danica Jovanović Milan Jofke Jovanović Vladimir Juriga Viktor Jurić Ivan Jurić Milan Kapitanj Atila Kapitanj Laslo Karanović Ratko Katić Živojin Kaupert Pal Kendel Zvonimir Kerac…
    • Пејзажна архитектура  Dok arhitektura predstavlja izgradnju građevina sa svrhom stvaranja unutrašnjih organizovanih prostora namenjenih najrazličitijim potrebama čovekovog života i aktivnosti (stanovanje, kretanje, odmor, itd), hortikultura oplemenjuje slobodne urbane prostore. Članova UPIDIV Sekcije za hortikulturu: Atanacković Jasna Kurjakov Stevanka Marinčić Olga Potkonjak Agnes Sapundžić Milan Sapundžić Tatjana Stojnić Nestorović Milica Šikoparija Dobrila Tubić Uroš
    • Индустријски дизајн
    • Уникатна керамикаGrupni naziv za sve proizvode izrađene na bazi gline, a otvrdnule pečenjem. Postoje razne vrste gline, od obične ilovače do najfinijeg kaolina. Oblikuje se modeliranjem, utiskivanjem, izvlačenjem na lončarskom kolu ili livenjem u kalupe. Prema kvalitetu gline, načinu obrade i stepenu pečenja određuje se vrsta keramike: majolika, kamenina ili porcelan. Primena raznovrsne tehnike i tehnoloških postupaka određuje smernice savremenih umetnika keramičara koji osim utilitarnih predmeta obrađuju i keramoplastiku kao i arhitektonsku keramiku. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine enterijer jugoslovenskog paviljona bio je obložen panoima u majolici sa motivima nacionalne istorije i folklora koje su u Novom Sadu izradili slikar Ivan Tabaković i Karlo Baranji. Panoi su na izložbi dobili Grand Prix. Članovi UPIDIV Sekcije za unikatnu keramiku: Adžić Aleksandar Adžić Dragoljub Budžarov Agneš Budžarov Maja Holo Barbara Jandrić Ivan Josimović Milorad Kalmar Magdalena Kalmar Magdolna Medi Kišferenc Eva Konradt Sinisa Kostić Ljubomir Kostić Sujetova Marina Maravić Đura Matuša Svetlana Matuška Ferenc Mihaljfi Marika Mladenović Marija Mojak Aranka Mojak Dijana Musicki Olivera Nemeš Fekete Edit Nemet Ana Petrović Ljubiša Popov Ana Popović Marina Radovniković Marija Rajčetić Vladislav Rajčetić Zdravko Šinković Eržebet Toderaš Irena Toderaš Jožef Toderaš Dijana Vekonj Lajoš
    • Конзервација и рестаурација
    • Костимографија
    • Таписерија
    • ТекстилDizajn tekstila je oblast primenjene umetnosti koja podrazumeva poznavanje istorije i teorije dizajna, estetike i likovnog oblikovanja u posebnoj vrsti materijala koje „tekstil“, kao pojam može da obuhvati. Tehnologija i način izrade su nezaobilazni faktori u oblikovanju tekstila, kao i vladanje određenim tehnikama kao što su tkanje, pletenje, slikanje na tekstilu, štampa, šivenje, vez… Pažljivom kombinacijom umetničkog likovnog iskustva, tehnika i tehnologije nastaje tkanina kao svojevrstan umetnički proizvod – umetničko delo, novo drugačije čak i posle 5000 godina svoga postojanja. Upravo to poslednje dokazuje emitovanje inspiracija koje nam tekstil nudi kao materijal i oblast izučavanja. Članovi UPIDIV Sekcije za dizajn tekstila: Bačić Ilona Branković Slobodanka Ćulibrk Tomić Radmila Darojević Stanka Došen Dragojlović Svetlana Đurdev Ljubica Đurić Mirjana Grkavac Slavica Janović Erika Janjetović Nebojša Kolarik Magdalena Ledjanac Branislava Litričin Bogdanka Markov Mirjana Mihajlov Dušica Mijić Anica Mišević Maja Panin Milica Peršaj Marija Poljaković Gordana Ramac Lidija Spasojević Milica Stojanović Nataša Stojanović Ljiljana Stoja Rudić Ljiljana Šilić Mira Taloši Estera Trajković Nataša Vicković Anica Varga Žužana Vekonj Irena Vujkov – Kolman Mirjana Zirojević Danka Živković Bakić Anđelka Živojnović Sanja
    • Теорија
    • Савремено одевање
    • Сценографија
    • Вајарство
    • Веб дизајн
  • Активности
    • Изложбе
    • Публикације
    • Актуелни конкурси
    • Календар са конкурсима
    • Календар активности
  • Обавештења
    • Мејлинг листа
    • УПИДИВ инфо

Урош Недељковић – „Форма и контраст“

Изложба „Форма и контраст“ Уроша Недељковића од 25. фебруара до 8. марта 2020. године у простору Галерије Форма, Илије Огњановића 3 у Новом Саду.

Из каталога:

Форма и контраст

Дете, као сасвим мало, није у стању да препозна слова. Тачније није у стању да препозна значење одређених облика. Исто тако оно не зна шта је круг, а шта правоугаоник. У том узрасту, оно покушава да одвоји црно од белог, тамно од светлог. И то је први покушај визуелног комуницирања са светом. Не можемо са сигурношћу тврдити, али хипотетички, и логично, визуелна комуникација, поред звучне, је прва (или примарна) комуникација човека са светом када се роди. Иако на несвесном нивоу, преко тих тамних и светлих боја и тонова дете покушава да разликује топлину од опасности и на тај начин учи о свету.
Како оно временом расте, у зависности од ентузијазма околине, облици, контрасти и њихови односи добијају значења, дете их именује, и када их добро савлада, почиње да их користи за неке више нивое комуницирања.
Калиграфи и аутори писма, као у други визуелни уметници, кроз цео свој професионални рад баве се управо тим односима црног и белог, у покушају да на најбољи могући начин комуницирају са околином. У зависности од тога која је интенција дела које стварају, та комуникација може се сводити на емотивну и функционалну (а између та два постоји читав низ варијетета). У оба случаја, свесно или интуитивно, експериментишу у оквиру нечега што се зове складна композиција, мењајући јој баланс и тежиште, чиме се стварају другачије динамичне форме. Ови аутори имају ту привилегију да свој основни графички елемент, слово, могу да користе у свом делу у којем је завршни резултат потпуна композициона апстракција до тога да се оно може сложити у композицију једне функционалне форме, преко које се историја целог света може ставити на папир или екран. Слово, дакле, има веома велику моћ, а уметници, који су га изабрали за свој главни канал изражавања, имају веома велику одговорност како ће га креирати и пренети даље свету.
Калиграфске композиције Уроша Недељковића, уводе нас у односе тог светлог и тамног света, упућујући нас на развој два емотивна стања у односу на две групе технички другачије изведених радова. Експресивне композиције, изведене руком, одају утисак слободе, ритма, у којима као посматрачи нисмо сигурни да ли да се препустимо лутању кроз емотивно стање које у нама изазивају, или да покушамо да разазнамо форму слова и схватимо поруку коју аутор жели да нам пренесе. Нама као посматрачима остављено је да се слободно поставимо спрам таквог дела.
Са друге стране, композиције изведене на рачунару, у потпуном су контрасту са експресивним формама (што нам указује да је аутор на овој изложби контраст градио на још једном нивоу) и нас као посматраче постављају у један одговоран став (однос) у којем недвосмислено, прво у формама тражимо значење рада, а тек касније се препуштамо дивљењу које прецизни калиграфски покрети, својим преплитањем, градећи поетичност линија, склапају у нове значењске форме.
На овај начин аутор нам је оставио да анализирамо колико је разлика у алатима условила израз уметника у делу, као и да нам пренесе своја осећања спрам употребе тих алата у стварању форми које су основа у његовом раду.

Оливера Батајић Сретеновић

Изражајну моћ калиграфије, њену ликовност и гест су препознали уметници XX века и увели у своје, најчешће сликарске, праксе. Аутор изложбе „Форма и контраст“ се током својих студија кретао управо од сликарства ка графичком дизајну, а затим писму и типографији. На том путу неминовно се срео са калиграфијом и приступио јој са сензибилитетом и пажњом коју ова дисциплина заслужује, и коју је кроз историју уживала. Продубљујући своја истраживања, Урош Недељковић се коначно фокусира на визуелну реторику писма, проналазећи уједно и себи пригодан медиј.

Пред посматрачем су радови јасно подељених у две супротстављене групе. Контраст између њих је вишеслојан, а на први поглед је уочљив највише у агресивнијој експресији једних и неумереној декоративности других. У циљу наглашавања крајности, аутор прву групу калиграма ради слободном руком, док су други дигиталне графике. За своје радове каже да су најближи делима визуелне и конкретне поезије. Ипак, не могу бити тако искључиво одређени јер је њихова ликовност допуњена језиком калиграфије. На овај начин је основни концепт – сукоб беса и лажне слике блиставости – снажније и комплексније изражен.

У контексту данашње јавне сфере, а посебно политичке ситуације, радове Недељковића можемо видети не само као коментар стања. Порука радова се формира у су-постављању „блиставог уопштавања“ (изражене језиком барокне, рококо и викторијанске кичасте естетике) и реалног беса (израженог аналогно, мастилом, на папиру великог формата) који, како и сам каже, „режи кроз чврсто стегнуту вилицу“.

др Владимир Димовски

Биографија:

Урош Недељковић, дизајнер, сликар, наставник и истраживач. Рођен је 1980. године у Новом Саду. Завршио је Средњу школу за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду. Дипломирао је сликарство на Академији уметности у Новом Саду 2002, а 2007. завршио је постдипломске студије такође на Академији уметности у Новом Саду и стекао звање магистра ликовних уметности. Докторирао је на Факултету Техничких наука у новом Саду, 2016. Током основних академских студија двапут је награђиван за високе академске резултате Урошнаградом Универзитета у Новом Саду и наградом Краљевске норвешке амбасаде. Од 2005. године ради на Факултету техничких наука у Новом Саду, прво као асистент приправник, потом од 2007. до 2010. као асистент, да би 2010. био изабран у звање доцента. У септембру 2015. год. Изабран је у звање ванредног професора за поље уметности на Универзитету у Новом Саду. На студијским програмима Департмана за графичко инжењерство и дизајн од 2010. године организује наставу из групе предмета графичких комуникација. Предаје на предметима Писмо и типографија, Визуелна култура, Графичке комуникације, Графички дизајн, Калиграфија и Комуникацијски дизајн. Од 2006. године бави се научноистраживачким радом у оквирима области: марктиншких комуникација и дизајна за корисничко искуство. Аутор је или коаутор више од 50 научноистраживачких и теоријских радова у домаћим и међународним часописима, од тога седам радова у WОС-у. Аутор је и коаутор преко 30 радова у форми саопштења на међународним симпозијумима. Коаутор је уџбеника „Писмо и типографија“ у издању Факултета техничких наука у Новом Саду 2012., и помоћног уджбеника „Писмо и типографија – практикум“ 2015. Ликовна дела и графичке радове излагао је на више од 30 колективних изложби у земљи и иностранству, три самостална уметничка наступа у Новом Саду. Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ) од 2007. и удружења „Ликовни круг“ од 2004. године. Од 2010 до 2013 био је председник Уметничког савета УПИДИВ-а, а од децембра 2013 до јула 2015 био је председник Управног одбора УПИДИВ-а. За дизајн типографског писма Грид Санс Регулар на изложби „Форма 21“ 2011. године уручена му је награда „Форма – Академије уметности у Новом Саду“. Центар за промоцију науке је у јанурау 2017. године, обајвио књигу „Докторати у прози“ у којој је међу 11 селектованих доктората одбрањених у Републици Србији у протеклих 5 година, објављен и приказ доктората Уроша Недељковића.

Каталог изложбе можете погледати на Issuu или у нашем BoxNet фолдеру.

Previous
Next

24. фебруара 2020.

|

Архива, Графички дизајн, Изложбе
Вињета: Ана Леда Поп
  • Facebook
  • YouTube
  • ISSUU
Актуелно

  • Кандидати за нове чланове УПИДИВ-а 2023.16. марта 2023.
  • „Богдан Шупут 2023.“25. фебруара 2023.
  • Александар М. Лукић и Елена Атрашкевич „Паралелни светови”3. фебруара 2023.
  • Весна  Живановић „Сари  и Ангарка“14. јануара 2023.
  • Конкурс за доделу награде за животно дело УПИДИВ-а10. јануара 2023.
кОНКУРСИ

  • Конкурс за доделу награде за животно дело УПИДИВ-а10. јануара 2023.
  • Интерни позив за идејно решење Новогодишње вињете УПИДИВ-а14. децембра 2022.
  • Конкурс за пријем нових чланова УПИДИВ-а5. новембра 2021.
Инфо

  • Актуелно
  • Архива
  • Изложбе
  • Конкурси

Галерија ФОРМА


Галерија ФОРМА 
ул. Илије Огњановића 3,
21000 Нови Сад, Србија 
Радно време:
(радним даниима)
од 9 до 14:30 часова 

УПИДИВ


Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине
Vajdasági iparművészek és formatervezők egyesülete
Združenie úžitkových výtvarných umelcov a dizajnérov Vojvodiny
Asociaţia Artiştilor Plastici pentru Artele Aplicate şi Design din Voivodina
Здруженє подобових уметнїкох применєних уметносцох и дизайнерох
Udruženje likovnih umjetnika primijenjenih umjetnosti i dizajnera Vojvodine
Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Тел / Факс: +381 21 524 481
Мeјл #1: office@upidiv.org.rs
Мeјл #2: sekretarijat@upidiv.org.rs
Мeјл #3: upidiv.office@gmail.com

Овај сајт покреће WordPress