Изложба „Плакат на лакат“ Лазара Сатмарија од 29. новембра до 16. децембра 2018. год. у простору Галерије Форма, Илије Огњановића 3 у Новом Саду.

Из каталога:

Простор и плакат

Бело сликарско платно, хартија или напросто празна плоха, често је у историји уметности била извор фрустрације на почетку стварања једног уметничког дела, чак и великим уметничким именима. Та загонетна празнина такође је често представљала и сам изазов уметнику приликом испуњавања празног простора у процесу материјализовања идеје. Тако је некада у класичној уметности ова поставка била устројена врло ригидно, шаблонски. Као дијалектичка супротност, посебно након Другого светског рата, са наступом нових гласова у уметности, појављују се слободнији приступи, који су кршили академске законитости у шватању организације слике.

И управо овај проблем, дакле, стварања у задатом простору, чини фокус истраживачког рада новосадског графичког дизајнера Лазе Сатмарија, чија последња плакатска решења, изложена у новосадској Галерији Форма, крајем новембра 2018. годне, као да кокетирају, са једне стране, са утилитарним делима масовног комуницирања и оглашавања, и са друге стране, са делима из области високе уметности. Сведоци смо да понекад форсирање ове врсте кокетерија зна да произведе лоше резултате у пракси, када дело остаје заробљено у својој недоречености и недовршености. Међутим код Сатмарија имамо један сасвим позитиван ишод, попут јасног организационог плана плохе која носи садржај, али и шватање простора „слике“ као концептуалног простора који трпи разнолика ментална истраживања, наравно, у овом случају подређена публици, али не у баналном смислу, већ у смислу колективног трошења уметности формулисаног као друштвени производ.
Зато је језик којим Сатмари проговара непосредан, пун јасних друштвених симбола и поврх свега ироничан, чиме се појачава критичка порука коју ови плакати носе у себи. Оно што је код ових плаката такође приметно, јесте да се језик ироније додатно успоставља кроз употребу волуменизованих детаља (канта за ђубре у функцији коша, кош у функцији канте за ђубре…) које Сатмари спретно уноси као део ауторске интервенције. Иако нам је јасно да је овде реч о комерцијалним плакатима, то више нису класични плакати, већ визуелни објекат који у себи фузионишу различите аспекте из различитих уметничких области, али зашто не рећи и креативни простор у којем егзистирају страхови уметника у нагону достизања уметничке изврсности.

Др Здравко Рајчетић,
теоретичар уметности и медија

 

Биографија:

Лазо Сатмари, рођен 11.07.1970.
Академија уметности, Нови Сад, смер графички дизајн
Постдипломске студије, Београд, Примењена Академија Уметности, смер плакат
Бави се опремом књиге, дизајном и илустровањем
Члан УПИДИВ-а од 1992. године

Награде:

• Изложба Златно Перо Београда – награда Драган Стојановић СИП, 1988. Године
• Изложба завршне године Академије уметности – награда УПИДИВ-а за дизајн, 1994. године
• Карић Фондација – награда за ћирилични фонт „Машталица” 2002. Године
• Новосадски сајам – диплома за добар дизајн 2002, 2006, 2008-2012. Године
• Новосадски сајам – награда и похвала Захарије Орфелин 2002. Године

мејл: lazarsatmari@gmail.com

Каталог изложбе можете погледати у нашем BoxNet фолеру.

Са отварања изложбе:

Фотографије Никола Стојановић