Здравко Рајчетић – „У тишини глас“

Изложба Здравка Рајчетића „У тишини глас“ од 3. до 16. септембра 2018. год. у простору Галерије Форма, Илије Огњановића 3 у Новом Саду.

Из каталога:

У вишедеценијском бављењу керамиком као уметничком дисциплином, код Здравка Рајчетића приметан је континуитет у постављању креативног тежишта на експеримент са скулпторалним решењима чији резултат обухвата форсирање једноставних пра-облика, попут вајаних кубуса или традиционалних форми рађених на грнчарском колу. Тиме је овај аутор уз садејство хроматског елемента који је сав у сливу и „урушених” употребних вредности поменутих објеката, произвео нова значења, пре свега асоцијативног утемељења.
Тако грађене керамоскулптуре изгледају грубо, масивно и пружају слику која посматрача упућује на различите физичке процесе, попут разлагања материје или врења. Док, са друге стране, дубљи садржински елемент ових керамоскулптура обухвата широк дијапазон различитих аспеката људске егзистенције, што нам сведоче од стране аутора додељени наслови који се читају у лирском кључу (сенка, траг…). Када је реч о овом опусу, додајмо и спремност аутора да се према керамичкој форми односи крајње промишљено, држећи се при томе чврстих стилских опредељења из којих је кроз своје целокупно бављење керамиком повремено „искакао”.
То се управо десило ове, 2018. године, када је Рајчетић новом изложбеном поставком у Галерији Форма у Новом Саду, пред публику изнео своју смелију уметничку амбицију која иде за једним ширим концептом, у правцу керамичке инсталације, чији нас наративни садржај враћа на изворе настанка старогрчке културе и цивилизације. И, док се Рајчетић раније изражавао кроз апстрактне форме, овај пут су облици конкретнији, попут галерије људских гротески аплицираних на уске хоризонталне дрвене плохе рустичаве тактилности, у чијој супротности су позициониране главе жена сведених маса, у аранжману старогрчког хора. Наративни елемент који произилази из такве просторне организације ликовних елемената, додатно нам открива и Рајчетићева заинтересованост за вечитом „игром” која се води између демона, људи и божанског, а која свакако наш живот чини динамичним.
И та динамичка сила управо чини суштину целокупне поставке, чија промишљена организација простора публику води ка тихом дијалогу са изложеним керамоскулптурама и паралелно са тим, са сопственим идентитетом (на ту помисао нас наводи и сам назив инсталације „У тишини глас”), што нам се чини и представља основни циљ ове занимљиве, богато материјализоване керамичке инсталације.

Ненад С. Лазић,
графички дизајнер

Биографија:

Здравко Рајчетић (Нови Сад,1970) завршио је Средњу школу за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду – Одсек дизајн ентеријера. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду на Одсеку за педагогију. Магистрирао је на Интердисциплинарним магистарским студијама, Универзитета уметности у Београду, Група за теорију уметности и медија. Докторирао је на Универзитету уметности у Београду, где је одбранио докторску дисертацију под називом „Уметничко дело у виртуелној стварности“.
Од 1991. година активно ствара и излаже своја дела из области уметничке керамике, ликовне синтезе и графичког дизајна.
Од 1996. године је члан Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине – УПИДИВ (секција за керамику

мејл: office@upidiv.org.rs