
Уводне напомене
УПИДИВ 50 ГОДИНА – 50 година примењених уметности у Војводини – Том 2
Идеја о писању а потом и сложеном процесу организовања публиковања монографија посвећених деловању УПИДИВ и уметника окупљених око удружења настала је пре неколико година спонтано са намером да се макар и на симбиличан начин попуне празнине у домаћој историјско-уметничкој историографији као и да се, у новом времену друштвених околности, наново скрене пажња на ауторе и уметничке појаве које су обележиле део уметничке сцене која се односи на тзв. примењену уметност Новог Сада и Војводине у протеклих пола века.
Уз једноставан па и заразан оптимизам, без кога су овакви подухвати вероватно немогући, паралелно са свим немоћима реалности данашњег времена, били смо током пар предходних година све упорнији што је историја сећања, природом напада новог миленијума, била све слабија и за већину све непотребнија. На том путу нисмо хтели да будемо унапред разочарани због стално присутног немара који неминовно води ка забораву. Привучени мирисом историје уметности али и драматичним развојем примењених уметности у Војводини у протеклих педесетак година, покушали смо да на уметност, о којој размишљамо и пишемо, и живот гледамо као на велику радост коју треба пажљиво уочити и упознати а потом забележити и образложити. У раду нас је усмеравала и жеља да поред толико наших заборава којима смо колективно склони, ми својим истраживањем и радом, не продубимо тај заједнички усуд ових простора и овог времена. Покушали смо да установимо одређен ‘’критеријум чињеница’’како би умањили грешке и елиминисали лутања на овом пољу истраживања.
Ослањајући се на истраживачки и критичарски рад предходника, читајући те ипак ретке текстове, уз интензивне контакте са уметницима, посматрали смо њихова дела у контексту новог, нашег времена, док смо у корпус тема и аутора укључили и оне савремене, који по нашем мишљењу обележавају године новог миленијума. Била је то неопходна одлука јер се показало да све што смо пронашли, изабрали и повезали у једну јединствену целину, представља одраз одређеног континуитета, као и класичном позоришту – јединство времена, места и радње / садржаја.
Прва монографија симболичног наслова – 50 година УПИДИВ-а: На раменима великана (2015) – замишљена је као почетни корак истраживачког рада и у њој су публиковани монографски текстови о знаменитим војвођанским ауторима из широке области примењене уметности, дизајна и архитектуре. Други део монографије донео је основне чињенице о деловању и раду заслужних уметника чиме је направљен и својеврстан мост са предходним монографијама удружења (1966; 1996). Такву структуру прве књиге условиле су и чињенице да се њеним изласком обележавала педесетогодишњица. Нисмо, наравно, пропустили прилику да документујемо све колективне активности удружења, догађаје и салоне, са свим подацима и чињеницама, стављајући их у шири, друштвени и историјски, контекст. У исто време започели смо и процес документоване обраде штампаних каталога удружења у сарадњи са колегама из Библиотеке Матице српске као и организовања колекције плаката штампаних у продукцији Удружења у чему имамо пуну подршку Музеја савремене уметности Војводине као централне музејске установе која се бави савременом уметношчу у покрајини.




Друга књига, коју не без поноса износимо пред читаоце, имала је пак другачији циљ и задатак усмерен ка осветљавању и анализи појава у уметничком животу Војводине друге половине протеклог века. Већ у осмишљавању њихових садржаја изнад писаца лебдела су два наслова – Аутори и Појаве – па су тако и незванично назване ове две књиге. Свесни да ни у другој књизи нисмо до краја успели да покријемо све уметничке појаве везане за деловање УПИДИВ-а те ћемо тај део племенитог задатка оставити за неке будуће истраживаче.
Држећи се од почетка ове линије дејства, студија Привредни дизајн у Војводини 1945 – 1985. (З. Рајчетић) на широким основама читаоцима открива низ податка који се тичу међузависности привредног и ширег друштвеног развоја и дизајнерске праксе у Војводини током периода постојања социјалистичке Југославије. Студија под називом Развој послератне керамике у Војводини: Институције, догађаји и појединци (З. Рајчетић) затвара круг сродних тема и води читаоце кроз период од окончања Другог светског рата до данашњих дана, и износи причу о генези уметничке керамике на тлу Војводини као области примењене уметности чији су идентитет градили бројни појединци и институције. У студији под називом Таписерија у Војводини од 50-их до 2000. Године (Сава Степанов) хронолшки су мапирани сви значајнији феномени везани за развој уметности таписерије у Војводини од друге половине двадесетог века до данас. Као искусан истраживач, аутор на језгровит начин читаоцима пружа увид у различите појаве, појединце и догађаја у светлу рефлексије актуелних друштвених преображаја. Као логичан наставак стремљења уредника ове монографије настала је студија Синтеза у уметности Војводини (В. Митровић, З. Рајчетић) чији садржај читаоцима открива генезу једне специфичне послератне уметничке праксе у Војводини, која као коначни израз представља синтезу језика архитектуре и различитих области примењене уметности, пласиране на терен тзв. јавне уметности. Студија под називом Новосадска школа културног плаката / Прилог проучавању (В. Митровић) читаоцима пружа на увид једну целовиту систаматизацију, чији садржај указује на све значајнијуе актере и процесе, који су утицали на обликовање једног препознатљивог језика плакатске уметности, у оквиру динамичне и стилски препознатљиве дизајнерске праксе намењене промоцији културних делатности у граду Новом Саду као културном, привредном и поличком средишту савремене Војводине. Да би се показао парадигматски однос према материји која је овде изучавана, у завршном делу књиге, уредничком одлуком постављено је поглавље под називом Додатак, које обједињава ауторске текстове наших значајних ствараоца чији су критички осврти публиковани у новосадском дневном листу Дневник. Књигу затвара резиме и индеx са преко триста педесет поменутих аутора из различитих области примењених уметности који су били активни у Војводини од друге половине протеклог столеће до данас.
На крају подвлачимо да овакви подухвати нису могући без подршке друштвене заједнице, те се у том светлу посебно захваљујемо
Министарству за културу и информисање Републике Србије као и Секретаријату за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама АП Војводине, чија је подршка довела до реализације овог пројекта од националног значаја.
Владимир Митровић, Здравко Рајчетић
Промоција монографије је планирана у галерији ФОРМА средином јуна 2018. године. Линк до монографије на ISSUU.
Монографију можете купити у канцеларији УПИДИВ-а по цени од 1.500,00 динара.