Цртање кука и квака није нека велика мудрост. Тако барем изгледа на први поглед. За почетак је потребно да се раздвоје појмови. Шта је кука и нарочито шта је квака. Мада и ово изгледа лако, на крају се покаже да ни ово није баш наивно питање. Јер кука може да изиграва кваку, ако је мајстор добро утегне, а свака квака једва чека да буде кука и да се о њу неко закачи. Мада се и кука и квака потежу руком то нипошто не значи да су оне као поручене за потезање. Не, оне се не дају тек тако, свака од њих хоће да има право на сопствену аутономију. Мада сила Бога не моли ипак лепа реч и гвоздена врата отвара. То даље значи да за цртање кука и квака не помаже лупање оловком по папиру. Потребно је пуни љубави да се препознају тајни знаци и везе између кука и квака, између овога и онога, између тамо и овамо, између јесте а нарочито када није.

Кукоквак или исцртавање памети

Милена Средојев је завршила вишу равничарску школу за препознавању порука сакривених између кука и квака. То је танани простор у коме предмети и појаве хоће да се пресвуку и да изађу међу људе у новом Визуелном идентитету. Понеки од њих хоће и да имају нови Имаге. МИлена њих одмах узме под своје и нацрта им нови лик. Предмети и појаве се не буне. Они изгледају модерније, мада неки мисле да су само лепши. А пошто о укусима не треба дискутовати то на крају дође да предмети и појаве једва чекају да се јавно појаве и (по)кажу присутном грађанству како је тежак пут од предмета и појава до кука и квака.

Када се на Академији за пропулзивно исцртавање памети буде одлучивало о њеном статусу, ја ћу већином гласова донети одлуку да се она одмах прими, а потом и унапреди у дописног члана из Кикинде, са правом да се она са тиме не сложи, што је признаћете, демократска одредница. То даље значи да ће она наставити да трага за предметима и појавама и да их утерује у куке и кваке, што је признаћете, права уметност.

Радомир Вуковић