Изложбу Ерике Јањовић „Слике које сањам” можете погледати од 10. фебруара до 1. марта 2026. године, у галерији „ФОРМА“ Илије Огњановића 3, Нови Сад.
Из каталога:
Само је сан стварност
Ту нема ни јучер, ни данас, ни сутра…
Преостаје само нада и очекивање.
—Тин Ујевић —
Замисливши се над називом изложбе за који се уметница определила, покушаћу да деконструишем појам сна у њеном уметничком стваралаштву. Сасвим интимно и спонтано, признајем да је песма Тина Ујевића „Само је сан стварност” оно што ме води ка ултимативној, занесењачкој и потпуно неизоставној дефиницији сна.
Француски филозоф Жак Дерида указивао је на то да се многи филозофски и културни системи ослањају на бинарне опозиције (нпр. мушко/женско, рационално/ирационално). Деконструкција теопзи-ције доводи у питање и показује како једна страна често доминира над другом. Како у процесу уметничког стваралаштва раздвојити појам сна и реалности? Постоји ли уметник без иједне од ове две одреднице?
У уметности појам сна садржи богате слојеве значења и перспектива. Снови служе као мост између несвесног и свесног, стварајући простор за иновацију, критику и личну рефлексију. Уметници користе снове као алат за истраживање, изражавање и преиспитивање стварности. Међутим, где је она граница између сањаног и досањаног? Дође ли, икада, уметник до оног спокоја, до тренутка када неопипљива визија добије своје тело? Кроз сву лепоту сâмог стваралачког чина, који носи са собом и велике унутрашње сукобе, дилеме и напоре, уметник, напослетку, долази до изнедрења онога што је дуго сазревало у њему; долази до озарења – тог светлосног тренутка када у свом делу препозна истину коју је тражио. Долази до катарзе, до осећаја да настало дело није створено ради аплауза и прихватања, већ у томе што је уметник успео да канализује нешто веће од себе.
Да ли је Ерика дошла до тог Зографовог смираја (тренутка када рука стане јер је лепота постигнута)? Јесте, несумњиво много пута. И није, напослетку. Јер, докле год Ерика има потребу да сања, да се игра, да слободно испољава своје унутрашње дете, да стреми увек бољем и племенитијем, она обогаћује целу заједницу.
Ерика Јановић преко три деценије дели са нама своје снове, изнова се преиспитујући, истражујући, учећи, маштајући и сањајући. Њена импозантна биографија фактографски сведочи томе, али сасвим је извесно да њена потрага за оним златним одјеком тишине још није завршена. И надам се да још дуго неће. Познајући Ерику и њен лични и професионални развој готово једнако као и себе саму, знам колико још тога расте у њој а што би желела да пренесе у реални свет, као свој допринос (не)видљивој задужбини коју су градили многи велики уметници и уметнице пре ње.
Зато, на крају, дајем себи за право да се веома лично обратим самој уметници и поручим: „Сањај, Ерика, има још толико снова за тебе, а докле год сањаш – жива си!”
Ксенија Чобановић
Дипломирана графичка дизајнерка
Кратка биографија
Ерика Јановић је рођена у Новом Саду. Средњу школу за дизајн је завршила у Новом Саду у Средњој уметничкој школи ,,Богдан Шупут“, на одсеку – Текстил и савремено одевање.
Академске студије је завршила 1999. на Факултету примењених уметности и дизајна у Београду – одсек за Костимографију. Дипломирала је на Сценском костиму са највећом оценом, на тему – Ратнички, стари римски костим примењен у сценским формама. 2000. год. у Будимпешти завршава постдипломске студије на Ликовној академији – одсек Тотал дизајн – сценографија, костимографија и луткарство.
Од завршетка студија је активно присутна као костимограф, креатор лутака у позориштима широм Србије, Мађарске, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Бугарске. Као костимограф, креатор лутака, маски освојила је 22. награде за костимографију и креацију лутака. Потписује око 150. представа као костимограф, креатор лутака. Излагала је на 16. самосталних изложби из области позоришног дизајна широм Европе. Својим радовима учествовала је и на преко 30 групних изложби у земљи и иностанству. Члан је УПИДИВ-a и УНИМА удружења. Опробала се и као костимограф у 5 реализованих домаћих филмова. Воли да учествује у изради костима и лутака, у смислу декорације, исликавања, експериментисањем разним техникама, комбиновањем искустава из различитих грана примењених уметности, у служби сценских форми. Интензивно се бави сликањем на свили, остварила је и 2 самосталне излозбе,аксесоара осликаних на свили,сарадјује са институтом за текстил, свилу у ЛИОНУ. 2023. и 2025. године учествовала са самосталном изложбом, као и серијом радионица-сликања на свили, у оквиру SILK in Lyon, као и две самосталне изложбе у Лyону током 2о25.год..сарадник МУЗЕЈА ВОЈВОДИНЕ,у Новом Саду, и стални сарадник музеја у Бачкој Тополи, где је током 2025. године излагала свој позоришни опус и одржала низ радионица за децу и одрасле.
Каталог изложбе можете погледати у нашем BoxNet фолеру.
