Здравко Рајчетић „Време, простор, форма”

Изложбу Здравка Рајчетића „Време, простор, форма” можете погледати од 5. до 24. августа 2025. године, у галерији „ФОРМА“ Илије Огњановића 3, Нови Сад.

Из каталога:

Гласови седимента: трансфигурација тишине

Уметнички опус Здравка Рајчетића представља синтезу истанчаног осећаја за материјал, концептуалне промишљености и друштвене ангажованости. Његова дела представљена на овој изложби развијају се унутар два паралелна, али међусобно прожета поља истраживања: скулптуралних интервенција у природном амбијенту и уметничке керамике снажно обојене критичким односом према савременом друштвено-политичком контексту.

Рајчетићева вртна скулптура остварује се као поетички чин реанимације материјала који у себи носи дубоке трагове колективне меморије. Користећи камене блокове и млински жрвањ као артефакт везан за рад, циклусе и егзистенцијалну свакодневицу – уметник ствара дело које трансцендира своју предметност. Његове скулптуре нису изоловане; оне су утопљене у вртни амбијент и постају активни чинилац у систему односа природе, светла, покрета и времена. Камен, са својом геолошком меморијом и масивном присутношћу, улази у дијалог са вртном флором, атмосферским променама и људским присуством, претварајући скулптуру у просторну, временски осетљиву инсталацију која се стално мења и прераста у искуство.

Паралелно, у области уметничке керамике, Рајчетић гради изразито концептуалан визуелни језик. Његова дела су снажне, понекад и сурове реакције на „Zeitgeist” (дух времена) обележен медијском агресијом, социјалним конфликтима и егзистенцијалном неизвесношћу. Керамика, медијум дубоко укорењен у људску културу, овде није средство естетске игре, већ платформа за критичко преиспитивање света у којем живимо. Његови радови не представљају пуку илустрацију стварности, већ је деконструишу и обликују у нове симболичке наративе. Архетипско се судара са актуелним, трајно са крхким, интимно са колективним. Управо у том споју Рајчетић проналази специфичну визуелну поетику – поетику отпора, контемплације и упозорења.

Здравко Рајчетић (Нови Сад, 1970) формирао је свој уметнички идентитет кроз мултидисциплинарно образовање које обједињује дизајн, педагогију и теорију уметности и медија. Дипломирао је педагогију на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду, а магистрирао и докторирао на Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности у Београду, са темом уметничког дела у виртуелној стварности. Од 1991. године активно излаже у области уметничке керамике, ликовне синтезе и графичког дизајна. Члан је УПИДИВ-а од 1996. године и добитник више признања за допринос примењеној уметности.

Рад Здравка Рајчетића припада струји савремене уметности која не одбацује дихотомију форме и садржаја. Његови радови настају у споју материјалног, концептуалног, и поетског, где се естетска вредност не одваја од етичке одговорности. У времену површне визуелности и убрзаног заборава, Рајчетић инсистира на трајним вредностима, на рефлексији, на отворености према искуству. Његова дела не посматрамо само очима, већv и умом и телом, у дијалогу са простором, са временом и са нама самима.

Ненад С. Лазић
дипл. граф. дизајнер,
професор ликовне културе