Изложбу Милице Коовачевић „Рефлексија душе” можете погледати од 16. јануара до 4. фебруара 2023. године, у галерији „ФОРМА“ Илије Огњановића 3, Нови Сад.
Из каталога:
„Има у нама пространство за које не знамо.
— Мика Антић —
Изгубићемо се у њему и опет дохватити.
Има у нама срце, у крпе смеха и плача везано.
Како ћемо се из себе вратити?
Карневалски се треба вратити.“
Огледало, као употребни предмет, одувек је било везано за појам лепоте и тежњу ка савршенству. Као декоративна рукотворина, оно је кроз векове мењало свој изглед у складу са временом у ком је настајало, верно следећи трендове дате епохе. У данашње време, када је трка за лепотом постала готово опсесивна, све је мањи број оних који теже ка вишем смислу и дубљем сагледавању и спознаји света око себе, а пре свега самих себе као дела истог. Гледамо се али се не видимо.
Лепота, у правом смислу те речи, није само оно што око види. Идеју лепоте треба проширити, продубити и дати јој виши смисао, што свакако захтева још нешто додатно, а то нешто је душа која и представља саму срж свакога од нас. Посматрањем, односно, ослушкивањем сопствене душе прелазимо на виши ниво постојања, а који подразумева то да гледање очима постепено заменимо гледањем душом и хватањем оних малих вибрација које само она, људска душа може осетити и упити у себе, избрусити, улепшати, умножити и дати другима на дар.
Површно сагледавање света око себе без сумње доводи до губитка смисла, а самим тим и до губитка повезаности са својим окружењем, јер смисао заправо и лежи у томе да се међусобно повежемо и временом претворимо у галаксију душа које живе у складу и хармонији, како саме са собом тако и са сваком другом душом коју видимо и осетимо око себе – да пронађемо љубав. Ипак, да би се човек повезао са онима који га окружују, пре свега се мора повезати са самим собом, истражујући свет у себи, што ће постићи ако гледање у сопствени одраз замени сагледавањем своје унутрашњости, односно своје душе као почетне тачке у поступку сагледавања спољашњег света.
Посматрањем сопственог микрокосмоса, бескрајног и никада до краја истраженог, дајемо себи могућност да макрокосмос, односно творевину која нас окружује, почнемо да посматрамо сасвим другим очима, очима срца и душе. Ући у себе, заћи у најудаљеније тачке свог унутрашњег бића и вратити се на површину обогаћени новим искуствима права је уметност. Посматрање, упознавање и прихватање себе најбољи је пут да сагледамо, упознамо и прихватимо људе који су нам дати као сапутници на том непоновљивом путовању које се зове живот.
Милица Ковачевић
Биографија:
Милица Ковачевић је рођена 23. фебруара, 1978., у Суботици. Основну и средњу школу завршила у Новом Саду.
- 1999—2000. – Похађала и завршила једногодишњу практичну обуку за рестауратора и позлатара при Покрајинском заводу за заштиту споменика културе, Петроварадин.
- 2006—2008. – Похађала и завршила приватну школу за иконопис у Београду.
- До сада учествовала на више колективних и реализовала 8 самосталних изложби.
Члан је Удружења ликовних уметника примењене уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ) од 2011. године. Децембра 2017., добија статус самосталног уметника. Ангажована у управи поменутог удружења, два мандата као члан Уметничког савета, и два мандата, од којих један још увек тече у Управном одбору.
Самосталне изложбе:
- 2014. Изложба „Икона-поглед у вечност“, Галерија „Форма“, УПИДИВ
- 2016. Изложба „Аутопортрет као спознаја душе“ Галерија „Форма“, УПИДИВ
- 2017. Изложба икона „Пут у вечност“, Галерија СПЦ „Фреска“, Херцег Нови, Црна Гора
- 2018. Изложба икона, галерија „Ѕ“ Кикинда
- 2018. Изложба „Трагом љубави – икона у пастелу“ Галерија „Форма“, УПИДИВ
- 2019. Изложба икона „У потрази за смислом“ Кућа Ђуре Јакшића Београд
- 2021. Изложба икона „Загрли ме љубављу својом“ Галерија „Форма“, УПИДИВ
- 2024. Изложба огледала „Рефлексија душе“, Галерија „Форма“, УПИДИВ
Контакт: milicica.kovacevic@gmail.com
ФБ/Инстаграм: Уметничка радионица Милица
Каталог изложбе можете погледати у нашем BoxNet фолеру.
Са отварања изложбе:
Фотографије: Бранко Вујков, Дарко Бабић, Ненад С. Лазић