УПИДИВ

Бијенална изложба чланова УПИДИВ-а ФОРМА 25

Визуелни идентитет ФОРМА 25 – Ненад С. Лазић

Бијеналну изложбу чланова УПИДИВ-а ФОРМА 25 можете погледати од 20. до 29. новембра 2023. године, у галерији Академије уметности, Михајла Пупина 20, Нови Сад.

Свечано отварање и додела награда је у понедељак 20. новембра 2023. годиине у 18 часова

Из каталога:

Форма 25

Трагање за смислом индивидуалног и друштвеног живота у добу дигиталне егзистенције представља императив уметничког трагалаштва данашњице. Чињеница је да актуелне узрочно-последичне везе технологије и свакодневног живота чине ткиво уметничког дела које у свом садржају поседује дуалитет дистопије и меланхолије. Поставимо сад себи питање: да ли се ово размишљање о стваралаштву односи и на поље примењене уметности и дизајна? Да, рекли бисмо ми, али не и у целости, и на тај закључак нас упућује савремена продукција на простору Војводине, посебно она коју имамо прилике видети на бијеналној Форми УПИДИВ-а, ове године, по двадесет пети пут.

Тражење одговора на питање: Који је смисао индивидуалног живота? – најпре је уочљиво у изложеним радовима стваралачки вема снажне групе окупљене око женског иконописања, а коју чине Милица Ковачевић, Светлана Седлан и Петра Коснић. Тој егзистенцијалној нити припадају и дела, апстрактне пластике керамичара: Лајоша Векоњa, Марике Михаљфи, Ане Попов и Здравка Рајчетића, али и, до извесне мере, затајна, нео-Арт-деко стаклена креација Виолете Лабат. Додајмо овоме и триптих Смиљане Хаџић, у чијем делу се плету нити које живот значе. Поменути идивидуалистички императив препознајемо и код групе коју чине фотографи: Рајко Р. Каришић, Геза Ленерт, Марија Ердељи, Дарко Милосављевић, Жељко Савић, Добрила Мартинов, Жељко Мандић и Недељко Марковић, чији је симболизам у изразу више него очигледан, док су Александар Педовић са својом компјутерском графиком, Станислава Синђелић и Наташа Стојановић Бероња, са смелим текстилним остварењима, пружили својеврсни омаж апстрактном експресионизму.

Са друге стране, изложени радови Дуње Брановачки, Дуње Ђурагић Дуганџић, Браниславе Леђанац, Ненада С. Лазића, Бранислава Радошевића, Теодоре Бикицки и Александра Топића изражавају размишљањe о егзистенцијалном тренутку друштвеног живота. У формалном смислу ови аутори су своја дела „исписали”, провокативним цитатима алтернативне и масовне културе друге половине 20. века, попут графита, рок плаката, флајера, tattoo-a, авангардног колажа и стрипа.

Уочавамо и групу аутора инспирисаних пределима дистопије и меланхолије. У психолошком смислу ови феномени су изазвани технолошком акцелерацијом и пратећом стрепњом око будућности, а чији далеки хоризонти често изазивају нашу машту. Размишљања која иду у том правцу, додатно су обликована производима културе попут gaming-a, готског романа, јапанских манги, или science fictiona-a, како у писаном, тако и оном филмском облику. У формалном смислу, ове тенденције препознајемо код архитеката: Мирослава Шилића, Лазара Кузманова, Исидоре Амиџић и Дарка Бабића, чији радови предстаљају минимализам ослобођен сваке декоративности. То је скуп клинички чистих архитектуалних линија грађевина и простора, са габаритима богатим светлом чији коначни резултат није дехуманизован. Као противстав овој тежњи уочавамо ауторска имена попут Александра М. Лукића са стилизацијом у стаклу и Даницу Јевђовић, са зидним илуминацијама, чија дела оживљавају простор, првенствено, својом декоративном функцијом, док код 3D принта Игора Кекељевића, постоји снажнији притисак технологије на коначни резултат.

Трећу групу аутора обједињава идеја чисте утилитарности. То су графичка дела: Индире Кандић Назал, Чабе Немета, Тијане Пјешчић, Викторије Кресанко, Дејана Илића, Симониде Тодоровић, Маше Павловић, Јосипа Згомбе, Сузане Буиле, и Олге Мандић. Сличан резултат се уочава и у делима Теодора Ајдука, Бранислава Марковића.
У овај корпус спадају текстилне креације Сање Лончар, Розалија Гајић Лакнер, Сенке Ђорђевић, Даниеле Гибаница, као и кожни асесоар Јелене Родић, док мозаичка решења Татјане Војнов поседују тенденцију изласка из оквира утилитарног, као што то примећујемо и код исликаних текстилних радова Лидије Рамач, Ерике Јановић и Ирен Векоњ Олтвањи. Посебан значај за овогодишњу Форму има и присуство историчара уметности Владимира Митровића и архитекте Војислава Девића, који су, свако према свом пољу интересовања, представили дела из области теорије уметности.

Оно што се намеће као општи закључак јесте да је овогодишња Форма богата по свом садржају уз приметну доминацију радова из области графичког дизајна, дизајна текстила и дизајна фотографије. Међутим од круцијалне важности је чињеница да у раду готово свих излагача, упркос бујици инфомација које свакодневно стижу дигиталним магистралама и даље постоји тенденција неговања аутентичне супстанце проистекле из темеља вишевековне традиције уметничког стварања у области примењене уметности овог простора.

Срећна је околност за УПИДИВ што је на овој изложби домаћин нашим колегама из Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије (УЛУПУДС). Њихово присуство нема само професионални, већ и симболички значај. Сходно томе, не треба пренебрегнути чињеницу да се УПИДИВ развио као самостално удружење управо из УЛУПУДС-а и ти корени сежу све до 1953. године. Данас су то две велике организације важне у развоју националне културе али и у заштити професионалних интереса уметника.

У оквиру сарадње УПИДИВ-а са сродним организацијама из иностранства, овогодишња Форма је угостила и графичара Милана Ђурића, председника Удружења Круг из Будимпеште.

Коначно, због свега горе изнетог, овогодишња Форма 25 је право место за уметничке сладокусце и догађај који свакако богати нашу културну и уметничку сцену. Поред тога, ова изложба је итекако потребна прилика за међусобне професионалне контакте.

Др Здравко Рајчетић

Учесници изложбе:

Чланови УПИДИВ-а: Теодор Ајдук, Исидора Амиџић, Дарко Бабић, Теодора Бикицки, Дуња Брановачки, Сузана Буила, Лајош Векоњ, Ирен Векоњ Олтвањи, Татјана Војнов, Розалија Гајић – Лакнер, Даниела Гибаница, Војислав Девић, Сенка Ђорђевић, Дуња Ђурагић Дуганџић, Марија Ердељи, Јосип Згомба, Дејан Илић, Ерика Јановић, Даница Јевђовић, Индира Кандић Наззал, Рајко Р. Каришић, Игор Кекељевић, Милица Ковачевић, Викториа Кресанко, Лазар Кузманов, Виолета Лабат, Ненад С. Лазић, Бранислава Леђенац, Геза Ленерт, Сања Лончар, Александар М. Лукић, Жељко Мандић, Олга Мандић, Недељко Марковић, Бранислав Марковић, Добрила Мартинов, Дарко Милосављевић, Владимир Митровић, Марика Михаљфи, Чаба Немет, Mаша Павловић, Александар Педовић, Ана Попов, Тијана Поповић Пјешчић, Бранислав Радошевић, Здравко Рајчетић, Лидија Рамач, Јелена Родић, Жељко Савић, Светлана Седлан, Станислава Синђелић, Наташа Стојановић Бероња, Симонида Тодоровић, Александар Топић, Смиљана Хаџић, Мирослав Шилић.

Гости изложбе: Зоран Бореновић (УЛУПУДС), Велимир Вукићевић (УЛУПУДС), Татјана Кораксић (УЛУПУДС), Драгана Купрешанин (УЛУПУДС), Драгана Николајевић (УЛУПУДС), Драган Павловић (УЛУПУДС), Весна Поповић (УЛУПУДС), Андреја Прокопијевић (УЛУПУДС), Косана Рошуљ (УЛУПУДС), Мирјана Бајић (УЛУПУДС), Милан Ђурић (КРУГ).

Каталог изложбе можете погледати у нашем BoxNet фолеру.

Награде:

На Бијеналној изложби чланова УПИДИВ-а ФОРМА 25 УПИДИВ додељује награду за животно дело као признање за остварен изузетан допринос у области примењене уметности и дизајна. Ове године, Награда УПИДИВ-а за животно дело додељује се заслужним члановима:

Ани Попов,
Рајку Р. Каришићу и
Александру Педовићу

Жири за награде на Бијеналној изложби чланова УПИДИВ-а ФОРМА 25 у саставу :

др Јелена Бањац (Музеј града Новог Сада)
проф. доц. Никола Бербаков (Академија уметности Нови Сад)
др Данило Вуксановић (Галерија Матице Српске)
др Сања Којић Младенов (Музеј савремене уметности Војводине) – Председница жирија
проф. Ђорђе Швоња (Средња школа за дизајн Богдан Шупут)

доделио је награде: