УПИДИВ

УПИДИВ

  • О нама
    • Управна тела УПИДИВ-аUpravni odbor UPIDIVa Ljubomir Maksimov, predsednik Udruženja Tamara Popović, zamenik predsednika Nataša Filipović, član UO Predrag Uzelac, član UO Aleksandar Čule, član UO Umetnički savet Ivan Ilić Mirjana Dobanovački Maja Budžarov Predrag Šiđanin Dragoslav Ulić Savet za izdavačku delatnost Zdravko Rajčetić Branko Vujkov Branimir Maksimov Savet za izlagačku delatnost Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet Sud časti Vlajko Vukosav Milan Milić Jagodinski Milan Milivojević Era Nadzorni odbor Vaso Krčmar Ivan Lukić Mića Josimović
    • СекретаријатSekretar Udruženja: Minja Danilović Administrator finansija: Mila Mijatović Sekretarijat: +381 21 524 481 sekretarijat@upidiv.org.rs
    • Ауторски сервис
    • Статут УПИДИВ-аПРЕДЛОГ  СТАТУТА  УПИДИВ-а У складу са  одредбама чл. 78.  и 12. Закона   о удружењима („Службени лист РС” бр.51/ 09) и Закона о култури („Службени гласник РС „72/09 ) на Скупштини Удружења  ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине одржаној дана —————- у Новом Саду, усвојен је нови /знак  УПИДИВ-а/ С  Т  А  Т  У  Т УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ И ДИЗАЈНЕРА  ВОЈВОДИНЕ Област остваривања циљева Члан 1. Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине /у даљем тексту : УПИДИВ/ је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева кроз унапређење и разво професионалног ликовног стваралаштва у области примењених уметности и дизајна. Циљеви  Удружења Члан 2. Циљеви УПИДИВ-а су: унапређење и развој професионалног ликовног стваралаштва из области примењених уметности и дизајна. развијање сарадње и унапређење рада и активности у области примењених уметности и дизајна са сродним организацијама у земљи и иностранству. унапређење професионалног друштвеног положаја и заштита права самосталних уметника и  материјалног положаја стваралаца и струке. организовање професионалних ликовних уметника примењених уметности и дизајнера у циљу остваривања и заштите социјално – правног статуса самосталних уметника, истакнутих уметника и стручњака из делатности Удружења. Организовање ауторских, тематских, ретроспективних, јубиларних и других изложби и ликовних манифестација и акција у…
    • Галерија ФОРМАLogo dizajn Galerije Forma:© Ferenc Barat Radno vreme: radnim danima od 8:00 do 20:00 časova. Galerija je zatvorena subotom, nedeljom i u dane državnih praznika. Adresa: Galerija Forma – UPIDIV ul. Ilije Ognjanovića 3, NOVI SAD Tel: 021/524-481 Fax: 021/427-630 E-mail: office@upidiv.org.yu Savet za izlagačku delatnost: Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet
    • О УПИДИВ-у
  • Чланови
    • Архитектура и дизајн ентеријераArhitektura predstavlja izgradnju građevina sa svrhom stvaranja unutrašnjih organizovanih prostora namenjenih najrazličitijim potrebama čovekovog života i aktivnosti (stanovanje, kretanje, odmor, sahranjivanje itd). Arhitektura usklađuje konstruktivne elemente (građevinsku masu, stubove, otvore) u harmoničnu i funkcionalnu celinu. Članovi UPIDIV Sekcije za arhitekturu i dizajn enterijera: Ađanski Mina Berbakov Milorad Cvetkov Radoje Čubrilo Miroslav Grković Tomić Mirjana Jovanović Mira Jovanović Srđan Kovačević Dragutin Krstonošić Miroslav Maksimović Milena Marinčić Natko Melak Šandor Miletić Dušanka Mladenović Miodrag Mojašević Biljana Nedimović Gordana Popović Olgica Poznatov Natko Rapaić Dejan Spernjak Velimir Stojanović Nikola Kokola Šećerov Blaženka Tot Jožef
    • Декоративно сликарство
    • Декоративна пластика
    • Фото дизајнPredstavlja samostalni umetnički postupak koji zauzima posebno mesto u oblasti grafičkog dizajna. Izborom odgovarajućih optika, negativskih materijala (okto, pan, infracrveno), načina razvijanja, solarizacije, kopiranja i montaže nekoliko negativa itd. povećavaju se široke mogućnosti za kreativni zahvat. Foto dizajn je sveža i originalna interpretacija vizuelnog saznanja. Članovi UPIDIV Sekcije za foto dizajn: Aleksić Jovan Babić Izabela Bačić Jovan Bandin Mladen Bilak Igor Boldižar Jožef Candir Martin Červenka Vladimir Čule Aleksandar Dačević Milan Dorman Laslo Dragin Dragan Đukić Milica Grujić Gavrilo Jovanović Pavle Juriga Augustin Karanović Branimir Karisić Rajko Karlavaris Ivan Kostić Dušan Kurucić Dragan Lapadat Srećko Lenert Geza Lučić Branislav Ljubić Rajko Madacki Mihal Marković Nedeljko Mlazev Atanas Mirosavljević Borivoje More Silvester Nemet Maćaš Paljić Ljubomir Perić Miroslav Ribarov Predrag Stevanov Srđan Stojanović Nikola Ninavi Ulić Dragoslav Uzelac Predrag Škrbić Željko Šmit Josip Štikavac Kosovka Varga Šomođi Tibor Živkov Ivan Živni Darko Župančić Zvonimir
    • Графички дизајнNajkompletnije područje umetničkog delovanja u oblasti grafičkog izražavanja putem najrazličitijih sredstava vizuelnog oblikovanja od kaligrafije do Web dizajna. Poslednjih godina se uglavnom koristi računar pri dizajniranju. Sekcija obuhvata: grafički dizajn, vizuelne komunikacije, ilustraciju, strip, karikaturu, Web dizajn, CAD (Computer Aided Design) itd. Ovo je najbrojnija i najaktivnija sekcija u Udruženju koja ima i sledeće podsekcije: Web dizajn, CAD (Computer Aided Design) i odbor za heraldiku. Članovi UPIDIV Sekcije za grafički dizajn: Ajduk Teodor Bačak Ivica Balint Ištvan Banić Milan Banjac Stevan Barat Ferenc Bečejski Mihaela Kristinel Belobrk Branislav Bernacki Rudolf Blažić Larisa Bob Jovan Bogdanov Danilo Bogdanović Vladimir Bogunović Aleksandar Boroš Đerđ Bosiok Doru Božić Brankica Cvetanović Ivan Černik Atila Čobanović Ksenija Damjanović Veljko Dejanov Danica Dimitrov Dusan Dimitrov Srđan Dobanovački Branislav Dobanovački Simonida Đukić Branko Đurđević Božo Đurkovic Hunor Đurović Gojko Đurović Mira Farago Aranka Farkaš Robert Flora Viorel Fujkin Ištvan Gabor Gobi Grosy Konstantin Gucunski Sima Hadžić Sremački Dušanka Hadžić Smiljana Ilić Ivan Ilić Krtinić Ljiljana Jano Ištvan Janjetov Zoran Jaraković Vera Jerinić Dragan Joler Predrag Jocić Igor Jovančić Miroslav Jovanović Đorde Jovanović Danica Jovanović Milan Jofke Jovanović Vladimir Juriga Viktor Jurić Ivan Jurić Milan Kapitanj Atila Kapitanj Laslo Karanović Ratko Katić Živojin Kaupert Pal Kendel Zvonimir Kerac…
    • Пејзажна архитектура  Dok arhitektura predstavlja izgradnju građevina sa svrhom stvaranja unutrašnjih organizovanih prostora namenjenih najrazličitijim potrebama čovekovog života i aktivnosti (stanovanje, kretanje, odmor, itd), hortikultura oplemenjuje slobodne urbane prostore. Članova UPIDIV Sekcije za hortikulturu: Atanacković Jasna Kurjakov Stevanka Marinčić Olga Potkonjak Agnes Sapundžić Milan Sapundžić Tatjana Stojnić Nestorović Milica Šikoparija Dobrila Tubić Uroš
    • Индустријски дизајн
    • Уникатна керамикаGrupni naziv za sve proizvode izrađene na bazi gline, a otvrdnule pečenjem. Postoje razne vrste gline, od obične ilovače do najfinijeg kaolina. Oblikuje se modeliranjem, utiskivanjem, izvlačenjem na lončarskom kolu ili livenjem u kalupe. Prema kvalitetu gline, načinu obrade i stepenu pečenja određuje se vrsta keramike: majolika, kamenina ili porcelan. Primena raznovrsne tehnike i tehnoloških postupaka određuje smernice savremenih umetnika keramičara koji osim utilitarnih predmeta obrađuju i keramoplastiku kao i arhitektonsku keramiku. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine enterijer jugoslovenskog paviljona bio je obložen panoima u majolici sa motivima nacionalne istorije i folklora koje su u Novom Sadu izradili slikar Ivan Tabaković i Karlo Baranji. Panoi su na izložbi dobili Grand Prix. Članovi UPIDIV Sekcije za unikatnu keramiku: Adžić Aleksandar Adžić Dragoljub Budžarov Agneš Budžarov Maja Holo Barbara Jandrić Ivan Josimović Milorad Kalmar Magdalena Kalmar Magdolna Medi Kišferenc Eva Konradt Sinisa Kostić Ljubomir Kostić Sujetova Marina Maravić Đura Matuša Svetlana Matuška Ferenc Mihaljfi Marika Mladenović Marija Mojak Aranka Mojak Dijana Musicki Olivera Nemeš Fekete Edit Nemet Ana Petrović Ljubiša Popov Ana Popović Marina Radovniković Marija Rajčetić Vladislav Rajčetić Zdravko Šinković Eržebet Toderaš Irena Toderaš Jožef Toderaš Dijana Vekonj Lajoš
    • Конзервација и рестаурација
    • Костимографија
    • Таписерија
    • ТекстилDizajn tekstila je oblast primenjene umetnosti koja podrazumeva poznavanje istorije i teorije dizajna, estetike i likovnog oblikovanja u posebnoj vrsti materijala koje „tekstil“, kao pojam može da obuhvati. Tehnologija i način izrade su nezaobilazni faktori u oblikovanju tekstila, kao i vladanje određenim tehnikama kao što su tkanje, pletenje, slikanje na tekstilu, štampa, šivenje, vez… Pažljivom kombinacijom umetničkog likovnog iskustva, tehnika i tehnologije nastaje tkanina kao svojevrstan umetnički proizvod – umetničko delo, novo drugačije čak i posle 5000 godina svoga postojanja. Upravo to poslednje dokazuje emitovanje inspiracija koje nam tekstil nudi kao materijal i oblast izučavanja. Članovi UPIDIV Sekcije za dizajn tekstila: Bačić Ilona Branković Slobodanka Ćulibrk Tomić Radmila Darojević Stanka Došen Dragojlović Svetlana Đurdev Ljubica Đurić Mirjana Grkavac Slavica Janović Erika Janjetović Nebojša Kolarik Magdalena Ledjanac Branislava Litričin Bogdanka Markov Mirjana Mihajlov Dušica Mijić Anica Mišević Maja Panin Milica Peršaj Marija Poljaković Gordana Ramac Lidija Spasojević Milica Stojanović Nataša Stojanović Ljiljana Stoja Rudić Ljiljana Šilić Mira Taloši Estera Trajković Nataša Vicković Anica Varga Žužana Vekonj Irena Vujkov – Kolman Mirjana Zirojević Danka Živković Bakić Anđelka Živojnović Sanja
    • Теорија
    • Савремено одевање
    • Сценографија
    • Вајарство
    • Веб дизајн
  • Активности
    • Изложбе
    • Публикације
    • Актуелни конкурси
    • Календар са конкурсима
    • Календар активности
  • Обавештења
    • Мејлинг листа
    • УПИДИВ инфо

Рајко Р. Каршић „Дешифровање сликовне поруке“

Изложбу „Дешифровање сликовне поруке“ Рајка Р. Каршића можете погледати  од 13. септембра до 2. октобра 2022. године, у галерији „ФОРМА“ Илије Огњановића 3, Нови Сад.

Из каталога:

Дешифровање сликовне поруке
Више  од годину дана готово цела планета је у вихору вирусне олује, окована глобалном траумом. У измењеним околностима свакодневни живот већине истрајава у сфери опсена и илузија, док се појединци у сурово-реалним условима боре за дах. Анксиозност је постала дефиниција психолошког стања. Поред страха, чак и врло паметни људи су постали жртве пандемије дезинформација. Дезоријентисани, отуђени, људи су се пробудили у орвел-овском свету. Живот се преселио на друштвене мреже, а комуникација се свела искључиво на визуелне формате. Фотографија је, као никада раније, постала окосница интеракције у виртуелним ходницима. Зато сам се нашла у чуду када ме је Рајко Каришић замолио да напишем текст за његову нову књигу фотографија под називом „Погледи испод облака – кад природа слика“. Књигу чине серије фотографија насталих током последње године дана. Помислила сам, зар је могуће!? Тако пуно метафизике, тако пуно светлости! Да, увек постоји неко ко, попут грешке у систему, одолева болести духа и сваку нову животну ситуацију користи као изазов за стварање. Ер, као што је Андрић рекао: „Што не боли – то није живот, што не пролази – то није срећа.“  Питање о смислу, никада није било упитније него данас…

Када  сам, пре три године, упознала Рајка приликом организовања његове самосталне изложбе фотографија „Хиландарски светлописи“ у Галерији Дечјег културног центра Београд, нисам очекивала да ћу открити тако пуно у чевеку који себе представља као професионалног фотографа. Моје запрепашћење је било још веће када сам открила да је Рајко завршио Машински факултет, да поред невероватне селективности ума поседује цртачку виртуозност, епску брзину рада и лирску осетљивост за једну од најзахтевнијих и најинстинитијих ликовних техника – за акварел. Још је Василиј Кандински говорио да ће у будућности постојати само две велике крајности – „реализам и апстракција“, што увел-ико примењује техника фотографије са великом лепезом ликовних решења. Када сликар уместо киста у руци држи фотоапарат…

Фотографије  „Погледи испод облака – кад природа слика“ настале су посредством дрона – мале беспилотне летилице којом се управља са земље. Плодоносан однос уметника и технологије! Посматраћ је уздигнут по вертикали, са погледом потпуно управним на земљу. Понуђен му је бег из замке времена! Понуђено му је бекство у висине, у измењену перспективу где трагедија губи своју снагу…

Нема  наглих покрета. Тишана је. Све је у чврстој хармонији боје и композиције. Све је временски повезано – детињство – младост – старост. Када смо били малени, прве играчке које смо упознавали имале су основне геометријске облике: коцку, купу и лопту. Ми цивилизовани, образовани људи заборавили смо колико човек несвесно тежи управо лепоти геометрије, као креатору сопствене реалности. Фотографије „Поглед испод облака – кад природа слика“ попут графичких техника ручне штампе – од суве игле до литографије у боји, приказују припитомљ-ену природу, војвођанске пејзаже, оранице, обалу Дунава, у лепоти златног пресека, уз приметно одсуство људи, што вербализује нобеловац Иво Андрић: „Ви ме питате за људе? Одувек је било да су искушења силазила на земљу и да је човек човеку чинио зло, да је цвеће венуло, да су невини страдали, да су песници говорили језиком тајновитим и полујасним сликама. Па, када вам говорим о цвећу, зашто ме питате за људе?“

Фотографија  поседује специфичан визуелан језик. Има могућност да верно прикаже одређен мотив, али и да створи сопствену метафору. Наш поглед је посредством фотографије Рајка Каришића подигнут до испод облака. Постоји ли универзалан рецепт за дешифровање ових сликовних порука, геометријских облика који постају реални, апстрактни, симболички, магијски или космички?

Кад  природа слика – назив књиге упућује на божански матрикс као креатора. Смисао света и животна истина оваплоћени су у бојама. Која је то најомиљенија боја природе? Зелена? Боја која је од памтивека у историји људи била везана за здравље, слободу и трговину. Боја коју је најтеже одштампати, јер је слојевита и хировита. Код Словена зелена је била Весна, богиња пролећа, јер је смењивала владавину Морене, односно, владавину зиме и смрти.

Давне  1839. Године у Паризу, граду светлости, рођена је фотографија, такозвани свелопис. Само година дана касније у Србији је снимљена прва фотографија. Од тада па до данас, од аналогних фотоапарата до дигиталних и паметних телефона са више камера, направљено је на милијарде фотографија. Људима су доступни уређаји који попут робота репродукују замисли својих господара. Али, увек ће постојати једна специфична, тешко ухват-љива магија тренутка која се открива само оним фотографима који је упорно и страствено траже. Траже баш тај тренутак чисте радости.

„Будите радосни кад год вам се за то пружа могућност, и кад год за то налазите снаге у себи, јер тренутци чисте радости вреде и значе више него читави дани и месеци нашег живота проведени у мутној игри наших ситних и крупних страсти и прохтева. А минут чисте радости остаје у нама заувек, као сјај који ништа не може замрачити!“ (Иво Андрић).

Лидија  Сеничар
Историчар  уметности

„Уметност није оно што видиш,
већ  оно што учиниш да виде други!“

Едгар Дега

Један  од најстаријих појмова о уметности јесте Аристотелов мимезис – где је главни циљ уметностиопонашање природе али не онакве каква јесте већ каква треба да буде. При стварању уметничког дела примењује метод селекције. То је Рајка у овом случају, као и у циклусу фотографија „Брод из Јерисоиса“, довело до потпуне слободе.

Све  је почело од Рајкове изјаве „стигла ми је нова мала играчка“ ДРОН, а онда се дигао заједно са њим у висине. Из једне потпуно другачије перспективе, из горњег ракурса, настале су нове фотографије, без објекта или је он негде једва забележен.

Фотографску  информацију преноси линијом, текстуром, бојом и ритмом са велике висине. Ови ликовни елементи су постали доминирајући. Различити геометријски облици који стварају снажну структуру, доводе Рајка до пуне уметничке спознаје, нас гледаоце препушта машти и могућности проналажења онога шта је уметник фотографисао. Одсутност садржаја, са понегде издефинисаним објектом, уводи нас у игру препознавања и размишљања. Рајко је успео да направи мисаоне фотографије као скуп ликовних елемената без неког великог садржаја. За разлику од фотографија из циклуса „Брод из Јерисоса“, где је прилаз минималистички, овде је све широко моћно где и себе и нас гледаоце доводи до потпуне слободе.

Овим  циклусом фотографија Рајко се попео на виши ниво мишљења другачијег виђења објеката и природе око себе. Боја, линија, текстура као главно средство изражавања и нас тера да завиримо у сопствене емоције, да себе погледамо из друге перспективе.

„Мала играчка“ и Рајково оштро око даје нам за право да очекујемо нове циклусе и да уживамо у њима.

бАРТула

Биографија:
Рајко  Р. Каришић, дипл. инж. маш. и Ликовни уметник фотографије  УЛУПУДС-а.
Рођен  05.11.1952. године у Бачком Добром Пољу (општина Врбас) где је стекао основно школско образовање а потом је завршио гимназију „Жарко Зрењанин“ у Врбасу. Дипломирао је на Термоенергетском одсеку Машинског факултета Универзитета у Новом Саду. Фотографијом је почео да се бави у Фото кино клубу „Машинац“ на Машинском факултету у Новом Саду од априла 1973. године. До сада је имао преко 100 самосталних изложби, уз учешће на преко две стотине ликовних колонија и саборовања у земљи и иностранству. Члан је УПИДИВ-а (Удружења примењених уметника и дизајнера Војводине) од 1998. године и УЛУВ-а (Удружења ликовних уметника Врбаса), као и УЛУПУДС-а (Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије), УНС-а (Удружења новинара Србије), Удружења уметника желе-знице Србије, Уметничког братства манастира Добрун. Био је члан Управног одбора Етнографског музеја у Београду 2013-2014. године. Члан Суда части УЛУПУДС-а у два мандата, члан Суда части УПИДИВ-а… До сада реализовао 143 ауторске фотомонографије и књиге за друге уметнике и 29 минимонографија мана-стира и цркава Српске Православне Цркве.За свој свеукупни рад на пољу уметничке и примењене фотографије добио је  више десетина награда и признања од којих посебно истичемо: Годишња награда УПИДИВ-а – ФОРМА 18 (2004), више откупних награда Јесењег ликовног салона у Врбасу, Повеља „Капетан Миша Анастасијевић“ (2005) на нивоу Војводине, више награда и специјалних признања за фотографију и дизајн календара и пословних планера са темом Војводина, Београд и Србија (2008, 2010, 2011, 2013), и др. Добитник је Вукове награде Културно-просветне заједнице Србије за 2010. годину, Годишње награде УЛУПУ-ДС-а за 2011., Октобарске награде града Врбаса за 2012. годину, Награде за животно дело УЛУПУДС-а, 2013. године, Златна Форма 22 УПИДИВ-а за 2014. годину за уметничку фотографију као и Треће награде на међународном бијеналу акварела у минијатури у Мађарској. Добио је  Плакету „Капетан Миша Анастасијевић“ на нивоу Србије за 2017. годину, Награду за фотографију на Окто-барском ликовном салону у Врбасу 2018. године као и награду „ГРАН-ПРИ“ за фотографију  на 21. Сремскокарловачком но-вогодишњем  ликовном салону 2019. године, 1. Награду за акварел на Ликовној колонији “Сремскокарловачке  ликовне радионице, 2021. године, Награду града Београда ”Деспот  Стефан Лазаревић” (2021.), Златни беочуг КПЗ Београда (2021.), Национално признање (фебруар 2022.), Сретењско одликовање: Сребрна медаља за заслуге (15.02.2022.), ГРАН ПРИ за фотографију и Прву награду за акварел на 24. Сремскокарловачком новогодишњем ликовном салону (јануар 2022.), Златну плакету Удружења књижевника Србије…

У  јануару 2022. године постао редован члан Матице српске у Новом Саду. У претходном периоду од 49 година континуалног бављења фотографијом донирао је преко 800 опремљених фото-графија манастирима Хиландар, Студеница, Бођани, Велика Ремета, затим Општој болници и Дому здравља „Вељко Влаховић“ у Врбасу, Академском хору „Глинка“ из Санкт Петерсбурга и Гиманзији „Жарко Зрењанин“ у Врбасу поводом прославе 210 година постојања, ко-мплетну изложбу од 70 фотографија „Добро дошли кући“ РТС-у, 10 фотографија на пла-тну Удружењу МУЛТИАРТ из Врбаса, 30 фотографија на папиру Специјалном резервату природе „Засавица“… 50 фотографија као ЛЕГАТ Народном музеју у Смедеревској Паланци, Легат од 30 опремљених фотографија манастира Хиландара Матици српској у Новом Саду (март 2022.)…

E-mail: karisic@gmail.com

Каталог изложбе можете погледати на ISSUU или у нашем BoxNet фолдеру.

Previous
Next

9. септембра 2022.

|

Архива, Изложбе, Фотографија
Вињета: Ана Леда Поп
  • Facebook
  • YouTube
  • ISSUU
Актуелно

  • Кандидати за нове чланове УПИДИВ-а 2023.16. марта 2023.
  • „Богдан Шупут 2023.“25. фебруара 2023.
  • Александар М. Лукић и Елена Атрашкевич „Паралелни светови”3. фебруара 2023.
  • Весна  Живановић „Сари  и Ангарка“14. јануара 2023.
  • Конкурс за доделу награде за животно дело УПИДИВ-а10. јануара 2023.
кОНКУРСИ

  • Конкурс за доделу награде за животно дело УПИДИВ-а10. јануара 2023.
  • Интерни позив за идејно решење Новогодишње вињете УПИДИВ-а14. децембра 2022.
  • Конкурс за пријем нових чланова УПИДИВ-а5. новембра 2021.
Инфо

  • Актуелно
  • Архива
  • Изложбе
  • Конкурси

Галерија ФОРМА


Галерија ФОРМА 
ул. Илије Огњановића 3,
21000 Нови Сад, Србија 
Радно време:
(радним даниима)
од 9 до 14:30 часова 

УПИДИВ


Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине
Vajdasági iparművészek és formatervezők egyesülete
Združenie úžitkových výtvarných umelcov a dizajnérov Vojvodiny
Asociaţia Artiştilor Plastici pentru Artele Aplicate şi Design din Voivodina
Здруженє подобових уметнїкох применєних уметносцох и дизайнерох
Udruženje likovnih umjetnika primijenjenih umjetnosti i dizajnera Vojvodine
Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Тел / Факс: +381 21 524 481
Мeјл #1: office@upidiv.org.rs
Мeјл #2: sekretarijat@upidiv.org.rs
Мeјл #3: upidiv.office@gmail.com

Овај сајт покреће WordPress