UPIDIV | Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine | Association of Applied Arts Artists and Designers of Vojvodina

Рајко Р. Каршић „Дешифровање сликовне поруке“

Изложбу „Дешифровање сликовне поруке“ Рајка Р. Каршића можете погледати  од 13. септембра до 2. октобра 2022. године, у галерији „ФОРМА“ Илије Огњановића 3, Нови Сад.

Из каталога:

Дешифровање сликовне поруке
Више  од годину дана готово цела планета је у вихору вирусне олује, окована глобалном траумом. У измењеним околностима свакодневни живот већине истрајава у сфери опсена и илузија, док се појединци у сурово-реалним условима боре за дах. Анксиозност је постала дефиниција психолошког стања. Поред страха, чак и врло паметни људи су постали жртве пандемије дезинформација. Дезоријентисани, отуђени, људи су се пробудили у орвел-овском свету. Живот се преселио на друштвене мреже, а комуникација се свела искључиво на визуелне формате. Фотографија је, као никада раније, постала окосница интеракције у виртуелним ходницима. Зато сам се нашла у чуду када ме је Рајко Каришић замолио да напишем текст за његову нову књигу фотографија под називом „Погледи испод облака – кад природа слика“. Књигу чине серије фотографија насталих током последње године дана. Помислила сам, зар је могуће!? Тако пуно метафизике, тако пуно светлости! Да, увек постоји неко ко, попут грешке у систему, одолева болести духа и сваку нову животну ситуацију користи као изазов за стварање. Ер, као што је Андрић рекао: „Што не боли – то није живот, што не пролази – то није срећа.“  Питање о смислу, никада није било упитније него данас…

Када  сам, пре три године, упознала Рајка приликом организовања његове самосталне изложбе фотографија „Хиландарски светлописи“ у Галерији Дечјег културног центра Београд, нисам очекивала да ћу открити тако пуно у чевеку који себе представља као професионалног фотографа. Моје запрепашћење је било још веће када сам открила да је Рајко завршио Машински факултет, да поред невероватне селективности ума поседује цртачку виртуозност, епску брзину рада и лирску осетљивост за једну од најзахтевнијих и најинстинитијих ликовних техника – за акварел. Још је Василиј Кандински говорио да ће у будућности постојати само две велике крајности – „реализам и апстракција“, што увел-ико примењује техника фотографије са великом лепезом ликовних решења. Када сликар уместо киста у руци држи фотоапарат…

Фотографије  „Погледи испод облака – кад природа слика“ настале су посредством дрона – мале беспилотне летилице којом се управља са земље. Плодоносан однос уметника и технологије! Посматраћ је уздигнут по вертикали, са погледом потпуно управним на земљу. Понуђен му је бег из замке времена! Понуђено му је бекство у висине, у измењену перспективу где трагедија губи своју снагу…

Нема  наглих покрета. Тишана је. Све је у чврстој хармонији боје и композиције. Све је временски повезано – детињство – младост – старост. Када смо били малени, прве играчке које смо упознавали имале су основне геометријске облике: коцку, купу и лопту. Ми цивилизовани, образовани људи заборавили смо колико човек несвесно тежи управо лепоти геометрије, као креатору сопствене реалности. Фотографије „Поглед испод облака – кад природа слика“ попут графичких техника ручне штампе – од суве игле до литографије у боји, приказују припитомљ-ену природу, војвођанске пејзаже, оранице, обалу Дунава, у лепоти златног пресека, уз приметно одсуство људи, што вербализује нобеловац Иво Андрић: „Ви ме питате за људе? Одувек је било да су искушења силазила на земљу и да је човек човеку чинио зло, да је цвеће венуло, да су невини страдали, да су песници говорили језиком тајновитим и полујасним сликама. Па, када вам говорим о цвећу, зашто ме питате за људе?“

Фотографија  поседује специфичан визуелан језик. Има могућност да верно прикаже одређен мотив, али и да створи сопствену метафору. Наш поглед је посредством фотографије Рајка Каришића подигнут до испод облака. Постоји ли универзалан рецепт за дешифровање ових сликовних порука, геометријских облика који постају реални, апстрактни, симболички, магијски или космички?

Кад  природа слика – назив књиге упућује на божански матрикс као креатора. Смисао света и животна истина оваплоћени су у бојама. Која је то најомиљенија боја природе? Зелена? Боја која је од памтивека у историји људи била везана за здравље, слободу и трговину. Боја коју је најтеже одштампати, јер је слојевита и хировита. Код Словена зелена је била Весна, богиња пролећа, јер је смењивала владавину Морене, односно, владавину зиме и смрти.

Давне  1839. Године у Паризу, граду светлости, рођена је фотографија, такозвани свелопис. Само година дана касније у Србији је снимљена прва фотографија. Од тада па до данас, од аналогних фотоапарата до дигиталних и паметних телефона са више камера, направљено је на милијарде фотографија. Људима су доступни уређаји који попут робота репродукују замисли својих господара. Али, увек ће постојати једна специфична, тешко ухват-љива магија тренутка која се открива само оним фотографима који је упорно и страствено траже. Траже баш тај тренутак чисте радости.

„Будите радосни кад год вам се за то пружа могућност, и кад год за то налазите снаге у себи, јер тренутци чисте радости вреде и значе више него читави дани и месеци нашег живота проведени у мутној игри наших ситних и крупних страсти и прохтева. А минут чисте радости остаје у нама заувек, као сјај који ништа не може замрачити!“ (Иво Андрић).

Лидија  Сеничар
Историчар  уметности

„Уметност није оно што видиш,
већ  оно што учиниш да виде други!“

– Едгар Дега –

Један  од најстаријих појмова о уметности јесте Аристотелов мимезис – где је главни циљ уметностиопонашање природе али не онакве каква јесте већ каква треба да буде. При стварању уметничког дела примењује метод селекције. То је Рајка у овом случају, као и у циклусу фотографија „Брод из Јерисоиса“, довело до потпуне слободе.

Све  је почело од Рајкове изјаве „стигла ми је нова мала играчка“ ДРОН, а онда се дигао заједно са њим у висине. Из једне потпуно другачије перспективе, из горњег ракурса, настале су нове фотографије, без објекта или је он негде једва забележен.

Фотографску  информацију преноси линијом, текстуром, бојом и ритмом са велике висине. Ови ликовни елементи су постали доминирајући. Различити геометријски облици који стварају снажну структуру, доводе Рајка до пуне уметничке спознаје, нас гледаоце препушта машти и могућности проналажења онога шта је уметник фотографисао. Одсутност садржаја, са понегде издефинисаним објектом, уводи нас у игру препознавања и размишљања. Рајко је успео да направи мисаоне фотографије као скуп ликовних елемената без неког великог садржаја. За разлику од фотографија из циклуса „Брод из Јерисоса“, где је прилаз минималистички, овде је све широко моћно где и себе и нас гледаоце доводи до потпуне слободе.

Овим  циклусом фотографија Рајко се попео на виши ниво мишљења другачијег виђења објеката и природе око себе. Боја, линија, текстура као главно средство изражавања и нас тера да завиримо у сопствене емоције, да себе погледамо из друге перспективе.

„Мала играчка“ и Рајково оштро око даје нам за право да очекујемо нове циклусе и да уживамо у њима.

бАРТула

Биографија:
Рајко  Р. Каришић, дипл. инж. маш. и Ликовни уметник фотографије  УЛУПУДС-а.
Рођен  05.11.1952. године у Бачком Добром Пољу (општина Врбас) где је стекао основно школско образовање а потом је завршио гимназију „Жарко Зрењанин“ у Врбасу. Дипломирао је на Термоенергетском одсеку Машинског факултета Универзитета у Новом Саду. Фотографијом је почео да се бави у Фото кино клубу „Машинац“ на Машинском факултету у Новом Саду од априла 1973. године. До сада је имао преко 100 самосталних изложби, уз учешће на преко две стотине ликовних колонија и саборовања у земљи и иностранству. Члан је УПИДИВ-а (Удружења примењених уметника и дизајнера Војводине) од 1998. године и УЛУВ-а (Удружења ликовних уметника Врбаса), као и УЛУПУДС-а (Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије), УНС-а (Удружења новинара Србије), Удружења уметника желе-знице Србије, Уметничког братства манастира Добрун. Био је члан Управног одбора Етнографског музеја у Београду 2013-2014. године. Члан Суда части УЛУПУДС-а у два мандата, члан Суда части УПИДИВ-а… До сада реализовао 143 ауторске фотомонографије и књиге за друге уметнике и 29 минимонографија мана-стира и цркава Српске Православне Цркве.За свој свеукупни рад на пољу уметничке и примењене фотографије добио је  више десетина награда и признања од којих посебно истичемо: Годишња награда УПИДИВ-а – ФОРМА 18 (2004), више откупних награда Јесењег ликовног салона у Врбасу, Повеља „Капетан Миша Анастасијевић“ (2005) на нивоу Војводине, више награда и специјалних признања за фотографију и дизајн календара и пословних планера са темом Војводина, Београд и Србија (2008, 2010, 2011, 2013), и др. Добитник је Вукове награде Културно-просветне заједнице Србије за 2010. годину, Годишње награде УЛУПУ-ДС-а за 2011., Октобарске награде града Врбаса за 2012. годину, Награде за животно дело УЛУПУДС-а, 2013. године, Златна Форма 22 УПИДИВ-а за 2014. годину за уметничку фотографију као и Треће награде на међународном бијеналу акварела у минијатури у Мађарској. Добио је  Плакету “Капетан Миша Анастасијевић” на нивоу Србије за 2017. годину, Награду за фотографију на Окто-барском ликовном салону у Врбасу 2018. године као и награду “ГРАН-ПРИ” за фотографију  на 21. Сремскокарловачком но-вогодишњем  ликовном салону 2019. године, 1. Награду за акварел на Ликовној колонији “Сремскокарловачке  ликовне радионице, 2021. године, Награду града Београда ”Деспот  Стефан Лазаревић” (2021.), Златни беочуг КПЗ Београда (2021.), Национално признање (фебруар 2022.), Сретењско одликовање: Сребрна медаља за заслуге (15.02.2022.), ГРАН ПРИ за фотографију и Прву награду за акварел на 24. Сремскокарловачком новогодишњем ликовном салону (јануар 2022.), Златну плакету Удружења књижевника Србије…

У  јануару 2022. године постао редован члан Матице српске у Новом Саду. У претходном периоду од 49 година континуалног бављења фотографијом донирао је преко 800 опремљених фото-графија манастирима Хиландар, Студеница, Бођани, Велика Ремета, затим Општој болници и Дому здравља “Вељко Влаховић” у Врбасу, Академском хору “Глинка” из Санкт Петерсбурга и Гиманзији “Жарко Зрењанин” у Врбасу поводом прославе 210 година постојања, ко-мплетну изложбу од 70 фотографија “Добро дошли кући” РТС-у, 10 фотографија на пла-тну Удружењу МУЛТИАРТ из Врбаса, 30 фотографија на папиру Специјалном резервату природе „Засавица“… 50 фотографија као ЛЕГАТ Народном музеју у Смедеревској Паланци, Легат од 30 опремљених фотографија манастира Хиландара Матици српској у Новом Саду (март 2022.)…

E-mail: karisic@gmail.com

Каталог изложбе можете погледати на ISSUU или у нашем BoxNet фолдеру.

Са отварања изложбе:

О изложби www.ArsMedija.rs

Komentari nisu dozvoljeni.