Калиграфика
Изложба под називом „Калиграфика“ је ретроспектива калиграфских радова насталих у претходној деценији. Словом и његовим вербалним и визуелним кодом бавим се од средњошколских дана, но како сам у последњих десет година као професор на Академији уметности у Новом Саду ангажована на предмету Писмо и калиграфија са типографијом, неизбежно је било да о слову промишљам са више аспеката. Слово као знак са својим јасно дефинисаним вербалним значењем селило се у домен естетике, па су функционалне и визуелне вредности слова преузеле примат.
Опус калиграфских графичких решања је дат кроз призму вербално – визуелног кода. Сагледавањем калиграфских радова од ране ка позној фази може се уочити све већа тежња ка разматрању и бављењу слике слова, до те мере да је њихова функционална вредност занемарена. Како апстрактним словним знаком направити апстрактну слику, а да она и даље носи фундаментално значење вербалнога.
Други вид саопштавања поруке калиграфским знацима односи се на њихов историјски карактер, поимање значења које су имале некада и извлачење слова и поруке из историјског контекста у сада. Овај сегмент виђења слова заступљен је поново на естетском нивоу и бави се апстрактном сликом, знаком као датост и симболом кроз слова.
Зашто калиграфија?
Настала из идеје рукописних писама, својствена ауторском сензибилитету, са жељом да истакне вредност писаног исказа, калиграфија је у свом вишевековном постојању алфа и омега сваког савременог писаног кода, извор антиква писама. Заслуга калиграфије лежи и у визуелности и сагледавању слова кроз ликовност, која се очитује у виртуозним решењима ондашњих писара који су велику пажњу поклањали графичко – калиграфском осмишљавању иницијала, наслова, стубаца текста при исписивању књижних страница и повеља. Графика ( грч. graphike: сликарство), уметнички – заједничка ознака за све цртачке технике, штампарски – збир техника и поступака око умножавања писма и цртаних ликовних приказа. Било које становиште да се узме у обзир, оно је заступљено кроз свако графичко – калиграфско решење овог опуса, јер слово је и цртеж, слика, а и дигитална графика. Тако је графика у калиграфији, а из калиграфије настају КАЛИГРАФИКЕ.
Кратка биографија:
Симонида Тодоровић је рођена 1973. године у Новом Саду. Графички дизајнер и професор на модулу графички дизајн на Академији уметности у Новом Саду. Од 1999. године члан је УПИДИВ-а, Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине, а од 2021. члан је Удружења уметника Петроварадинске тврђаве и Новог Сада „Ликовни круг “. Од самосталних издваја изложбу под називом „Човек и земља“, галерија Форма, УПИДИВ, у Новом Саду 2004.године, изложбу под називом „Глумац једнако-неједнако лутка“, фоаје Академије уметности у Новом Саду 2005. године, изложбу „Калиграфија и типографија“, мултимедијални центар Академије уметности у Новом Саду 2014. године. Учествовала је на преко сто колективних изложби у земљи и иностранству од којих су значајније: „The Iwano Project II“ и „The Iwano Project V„ плаката и графичког обликовања, СНП, Нови Сад, 1998. и 2001. године, бијенална изложба примењене уметности „Форма 16“, „Форма 17“, „Форма 18“, „Форма 19“, „Форма 20“ и „Форма 21“, Бања Лука, Нови Сад, Кикинда, Суботица, од 2000. до 2011. године, изложба графичке опреме књиге, Гетте Институт, Београд, 2007. године, Међународна изложба колажа, Завод за културу Војводине, галерија Мост, 2010. године, Межународна изложба фотографије „Кварнер, изнад и испод површине мора и Венеција“, Бакар, Р Хрватска, галерија ателиер Паулић, 2013. године.
Одабране награде: Визуелни идентитет манифестације „Шекспир фест“, УПИДИВ, Нови Сад, 1997. год.; Пројекат плаката за позоришну представу „Ромео и Јулија“, СНП Нови Сад, 1998. год.; Златна форма за дело „Глумац једнако-неједнако лутка“, УПИДИВ, 2006. године.
мејл: simonida.todorovic@gmail.com
Каталог изложбе можете погледати у нашем BoxNet фолеру.
Са отварања изложбе:
