Новосадску уметничку сцену напустио је пре два дана Јосип Јоца Шмит (1933 – 2019), вођа првог новосадског вокалног џез састава, сјајан фотограф и графичар, двоструки добитник „Златне форме”, највишег признања на годишњим изложбама Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине.

Рођени Новосађанин, био је део прве генерације студената математике на овдашњем Филозофском факултету. Урбана легенда каже да је дошао на факултет како би уписао историју, али када је тамо чуо да постоји и студијски програм математика са физиком, није се двоумио. Први је из те генерације дипломирао, а потом ће завршити и Машински факултет у Београду, да би професионалну каријеру завршио као директор Штампарије „Форум”.

Паралелно с школовањем одвијала се и Шмитова музичка каријера. Истина, никада дуже није био део ни једног ондашњег џез састава, иако је спорадично “ускакао” као пијаниста – будући да је завршио и средњу музичку школу, одсек клавир – али и као вибрафониста, један од првих код нас! Нешто озбиљније задржао се у квинтету Блуе Ста, који је био једини достојан супарник чувеном квинтету АБЦ Ангела Влатковића. Најзапаженији допринос оставио је као вођа вокалног секстета Шмит, чији први снимци, како подсећа хроничар новосадске музичке сцене Витомир Симурдић у Радио Новом Саду датирају из јесени 1955, дакле пуне четири године пре француског Лес Доубле Сиџ, састава који је основала Мими Перен. При томе је важно напоменути да је сам Шмит писао захтевне вокне аранжмане, откривајући новосадске певачке таленте, који су каријеру почињали у његовом секстету, попут Љиљане Петровић, Вере Наодовић, Ристе Миловановића..

Почетком шездесетих се више посветио фотографији, најпре чисто аматерски, а потом ће многи његови радови постати важан део новосадске дизајнерске сцене. Како наводи Боривоје Миросављевић у „Антологији фотографије Војводине”, Јоца Шмит је брзо ушао у тајне фотографског, литографског, дела припреме за штампу и експериментишући са графичким филмовима и сито штампом, почео је да својим фотографијама даје нову душу: „Са препознатљивих новосадских мотива уклањао је све непотребне детаље и разним интервенцијама, користећи специјалне фотографске материјале, створио је нова, веома атрактивна ликовна остварења”…

Шмит је приредио неколико самосталних изложби фотографије, а Гроздана Шарчевић га је у каталогу једне од њих назвала „својеврсним аутором поеме о Новом Саду”. „Крећући се стазама интермедијалних истраживања и активности у свом начину бављења пејсажима и амбијентима Новог Сада, Јосип Шмит се серијом графика, мапа сериграфија, придружује писцу Александру Тишми, као и архитекти Ђорђу Табаковићу, који је свој град обогаћивао као архитекта и педагог, овековечивши га у многобројним цртежима и акварелима”.

М. Стајић

Фотографије и текст су у целости преузети са интернет сајта Dnevnik.rs

Интернет презентација Јоца Шмит