Изложба „Знак и знаковито“ Ненада С. Лазића, Бернарда Коседнара и Бориса Рабасовића од 17. до 29. септембра 2019. године у простору Галерије Форма, Илије Огњановића 3 у Новом Саду.
Из каталога: Знак и знаковито
Чињеница је да данас живимо у свету компликованих односа који обухватају традиционалне облике комуникације засноване на капиталистичким облицима мишљења, али и авангардне, друштвене, технолошки утемељене преображаје чије последице у оба случаја стварају потребу за координираном навигацијом од стране пошиљаоца поруке. У таквој „компликованој“ данашњици, у којој влада визуелни аспект друштвене егзистенције, ова врста навигације је од велике важности за опстанак примаоца поруке који, хтео то или не, због околности тренутка, мора подједнако да обитава у простору реалног и виртуелног, односно проширеног аспекта реалности.
У том погледу, ми данас све више говоримо о дизајнирању стварности као о врсти платформе чији смо садржај сами створили (и креатори и корисници) и коју и даље сами оплођујемо својом ингениозношћу, користећи различите расположиве ресурсе из арсенала друштвеног договора.
Из предочених разлога морамо се запитати: ко су дизајнери који овом механизму, уобличеном у општепланетарном пројекту „Нове стварности“ (назовимо га тако), пружају смисао у сегменту визуелног комуницирања?
На примеру изложбе под називом „Знак и знаковито“ добијамо одговор на постављено питање у виду синтезе рада три ствараоца чији опус не прича причу о знаку као о просто естетској компоненти стварности, већ о знаку који обухвата и иконичку и метафоричку компоненту приказивања света. У том смислу, знакови који је изложио дизајнерски тројац Лазић – Коседнер – Рабасовић, произведени су с намером да испуне функцију дословног и недословног приказивања света, како оног природног, тако и оног технолошки устројеног. Неко би се могао запитати, како је могуће помирити ове крајности у једном тако једноставном обличју какав је знак? Рекли бисмо да је реализација ове тежње сложена, али и изводљива. Пажљивим посматрањем могуће је запазити потребне компоненте у стваралачкој личности ових аутора чији капацитети обједињавају ширину дизајнерске перцепције света око себе и природну склоност ка редукцији тога света на основне обликовне елементе, али и потребну менталну способност за урањање у технолошку стварност, у забораву од себе.
Из тог разлога смо мишљења да је ова изложбена поставка по свом карактеру више од ликовног догађаја. Она представља и једну студију културе која треба да нам открије на ком се еволутивном стадијуму налазимо као цивилизација, а могуће је и у ком правцу идемо. А тај правац је делимично докучив и то онога тренутка када нам мисао прекине звоњава паметног телефона или звук поруке новопристиглог имејла и када се пред нама упали читава једна васељена знакова и пиктограма.
Др Здравко Рајчетић,
теоретичар уметности и медија
Кратке биографије
Ненад С. Лазић
Рођен 1974. године. Члан УПИДИВ-а од 1997. године. Завршио Средњу школу за дизајн “Богдан Шупут” у Новом Саду, смер Дизајн графике (1993). Дипломирао на Академији уметности у Новом Саду на Ликовном одсеку Група за графичке и визуелне комуникације (2002). Од завршених студија до данас активно се бави графичким дизајном и излагачком делатношћу. Добитник осамнаест награда из области графичког дизајна, учествовао на више од седамдесет групних изложби и реализовао шест самосталних изложби.
Контакт: office@lazich.info, www.Lazich.info, Behance
Бернард Коседнар
Рођен 1986. године у Зрењанину. Завршио Средњу школу за дизајн “Богдан Шупут” у Новом Саду. Дипломирао на Академију уметности у Новом Саду где је завршио и мастер студије на смеру Плакат (2012). Активно се бави графичким дизаном.
Контакт: bernardkosednar@yahoo.com, Behance
Борис Рабасовић
Рођен 1989. године у Ужицу. Дипломирао на Факултету техничких наука на Одсеку за графичко инжењерство и дизајн (2014). Активно се бави графичким дизаном.
Контакт: boris.rabasovic@gmail.com, Behance
Каталог изложбе можете погледати у нашем BoxNet фолеру.
Са отварања изложбе:
