Изложба Војислава Терзића „Представа детета у индустрији амбалаже“ од 8. до 16. јуна 2016. год. у простору Галерије Форма, Илије Огњановића 3 у Новом Саду.
Из каталога:
Изложбена поставка „ Представа детета у индустрији амбалаже“ познатог графичког дизајнера Војислава Терзића, чини прилику да се публика и стручна јавност сретне са данас, антологијским примерцима амбалаже на којој је аплициран лик детета. Такође, ово је прилика да се заинтересована јавност упозна и са креативним поступком овог аутора и његовим истраживањима, чији је коначни резулатат требао да пружи најоптималнија композиционa решења у области графичких комуникација, а у чијем фокусу је дете као мотив.
Оно што је приметно у оваквом приступу, јесте да се код Терзића лик детета у поменутим графичким областима јавља двојако: и као средство путем којег се произвођач обраћа деци као могућој циљној групи потрошача, али и шире, као симболичко средство које додатно изражава квалитeтe једног производа.
Генерално, овакав ауторски став потиче од Терзићевог схватања о амбалажи као попришту на којем је могуће развијати сопствену поетику. Таква врста мултиплицираног естетског објекта формирала је креативи простор на којем се овај аутор упуштао у процес наративног истраживања у строго контролисаним условима које је диктирала намена примарног производа, али и технологија реализације датог графичког решења.
Из оваквог приступа, није се рађала искључиво комерцијална форма чија је корисност требала да привуче потрошаче једном производу, већ и богат склоп избалансираних графичких елемената који су у својој супстанци носили вредности код којих је рефертентност упућивала на простор естетских и етичких квалиета, дакле оних квалитета који нису „замагљивали“ садржински слој амбалажног решења и производа унутар амбалаже или комерцијалне поруке, већ су их напротив, истицали.
Док је у том трагању формирао сопствени креативни ток, Терзић је од 1950. до 2009. године, остварио богат дизајнерски опус за бројна предузећа, најчешће из области прехрамбене индустрије, набројимо нека важнија: „Данубиус “, „Алева“, „Пионир“, „Банат“, „29. Новембар“, „Витаминка“, „Неопланта“, „Млекара“ и још педесетак са простора Војводине и Србије.
Због свега горе наведеног, Терзићев рад можемо сагледати у ширм смислу као естетску вредност по себи, и уже, као вредност у домену струке у времену њеног развоја на овим просторима.
Др Здравко Рајчетић,
теоретичар уметности и медија
Војислав Терзић
Рођен је 1928. године у Футогу. Завршио је Средњу техничку школу у Новом Саду. Запослио се 1952. године као цртач у новосадској штампарији „Графика“. Од 1953. године ради у агенцији за пропаганду „Југореклам“. Био је стално запослен у Заводу за унапређење робног промета АПВ из Новог Сада, затим у “Еко-дому“ у Новом Саду, АИК-у „Нови Сад“, „Ароми“ из Футога, новосадској „Победи“, а једно време је поседовао статус слободног уметника. Постао је редовни члан Удружења економских пропагандиста Србије 1961.године, а исте године примљен је и за члана подружнице за Војводину, Удружења ликовних уметника примењених уметности Србије (УЛУПУС). Један је од првих чланова УПИДИВ-а од његовог оснивања 1964. године. Терзић је активно излагао своја графичка решења на бројним изложбама у земљи и свету. Добитник је значајних струковних признања, између осталих Оскара за амбалажу 1969. године у Љубљани; признања за паковање цигарета у Будимпешти и Москви 1970, Златне медаље на Новосадском сајму 1981. године а затим исте године „Златне форме“.
Каталог изложбе можете погледати на Issuu или у нашем BoxNet фолдеру.
