Дарко Бабић „Негде у граду”

Изложба Дарка Бабића од 5. до 15. јуна 2023. године у Куллтурној станици Свилара, Ђорђа Рајковића 6б, Ноови Сад.

Из каталога:

НЕГДЕ У ГРАДУ
Тема фотографске изложбе Дарка Бабића су детаљи урбане архитектуре и делова индустријских објеката, а представљени су минималистички. Покушај да се продре испод несавршене површине и пронађе чиста геометрија у основи сваког облика у природи је минимализам. На свакој слици композиција се своди на елементарне геометријске облике, најчешће обојене чистим бојама. „Мање је више“, девиза је минималистичког правца у свакој уметности, па и у фотографији. Човек често гледа архитектуру у целини објекта, и тешко је другачије, јер људско око има широки угао гледања и не може да издвоји и уочи детаљ.

Зато Дарко узима телеобјектив уског угла да издвоји неки фотографски минималистички исечак, који одражава суштину архитектонског објекта. Детаљ постаје за себе целина, у којој на фотографији доминирају површине, текстура, боје геометријских облика, од којих избором ракурса он гради композицију фотографије. Детаљи, а каткада и архитектонске целине, фотографисане су кроз перспективу и угао екстремних објектива (рибље око, телеобјективи) који су јако удаљени од гледања људским оком, што даје занимљивост фотографијама.

Боје на фотографијама су контрастне, најчешће плаво-жути контраст, или пак једнобојна доминанта, наспрам неутралне беле или црне површине, настале у условима јаког сунца и контрастних сенки. Дакле, минималистички приступ је задржан и код боје. Контраст боје и светлости, уз једноставност и чврстину линија, одаје снагу изграђеног објекта.

Каткада његову пажњу привуче и станар висина архитектонских здања – голуб, који својим односом спрам станишта које му није природно, а на које се адаптирао, архитектонском детаљу даје топлину.

Аутор је постигао на појединачним фотографијама склад линија, површина и боја, да ниједан од ових ликовних елемената не превагне у односу на други. Ипак када погледамо целину изложбе, линија се издваја по својој разноврсности од једне до друге фотографије. Она је ритмична, понављајућа, дијагонална, спирално изломљена, угаона, лучна, увијајућа, перспективна, степенаста, и потиче како од објекта, тако и од густих сенки које остају по објекту. Карактер линије изазива различите асоцијације на нека посебна искуства сваког посматрача. Веома упечатљива је фотографија паралелних зграда снимљена рибљим оком, где овалне линије, у које је објектив трансформисао паралелне перспективне линије, асоцирају на бродску палубу прекоокеанског брода. То је једна од могућих асоцијација.

Добар осећај за геометријску композицију архитектонских објеката је потекао из Бабићевог формалног образовања као дизајнера ентеријера, па је само требало то знање избрусити наученим знањем о фотографским техникама и њиховим утицајима на ликовност фотографије. Код оваквог вида фотографије, где ликовност садржи елементе ауторског печата архитекте, ипак је избор мотива, и његово издвајање и трансформација тродимензионалног објекта у дводимензионалну слику, креативни ауторски поступак фотографа, који је Дарко Бабић успешно реализовао фотографијама на овој изложби.

Милован Улићевић

Кратка биографија:

БИОГРАФИЈА

Дарко Бабић рођен је у Теслићу (БиХ), основну школу завршио у Шиду а средњу школу за дизајн Богдан Шупут“ у Новом Саду, а потом Факултет примењених уметности и дизајна“ на смеру Дизајн ентеријера и намештаја“ у Београду (1988-1995).

Био је запослен у две фирме за пројектовање и производњу намештаја на позицији руководиоца пројектног бироа. Учествовао на више самосталних и групних изложби. Иза себе има велики број реализованих пројеката из домена опремања ентеријера како у земљи тако и у иностранству. Тренутно је запослен на Академији уметности Универзитета у Новом Саду на департману ликовних уметности, катедри за дизајн ентеријера у звању доцента на предмету дизајн намештаја“.

Фотографијом се активно бави последњих десетак година и активни је члан фотографског клуба „Војводина“ из Новог Сада.