Изложбу Зорана Ковачевића „Зоран Ковачевић „Успори – slow down““ можете погледати од 4. до 18. априла 2023., у галерији „ФОРМА“ Илије Огњановића 3, Нови Сад.

Уз каталога:

„Све је добро како не треба да буде”

– Иштван Кочмарош –

Са моје тачке гледишта

Зоран Ковачевић је одувек видео свет и све око себе са једне неуобичајене тачке гледишта. Интересовало га је оно што ми остали нисмо видели. Ишао је корак даље. У овој групи радова Зоран одговара на имагинарно питање „Како би Жан Кокто (Jean Cocteau) експериментисао са сурреалном фотографијом да је живео у данашње време и имао приступ дигиталној фотографији?“ Зоранова фотографија садржи препознатљиве елементе реалног живота којима он прикључује елементе дигиталне „грешке“. Експериментишући на овај начин, он додаје фотографијама и елементе емоција, снова, подсвесних идеја и на тај начин нас тера да размишљамо о свету око нас на један свеж, јединствен начин. Подстрекује нас да не прихватамо стварност како смо научили да је видимо, већ да тражимо нове начине да је доживимо. Зоран Ковачевић организује стварност на сопствени начин, позива нас да се у њу укључимо и да заједно са њим сагледамо свет са његове тачке гледишта.

Душка Малешевић
Психолог Уметности – Фотограф

Крећемо се кроз време у простору у којем смо сведоци једне нове реалности. Дигиталном револуцијом која је у спринту на 100 m, далеко од циља, „убачени“ смо у машину хиперпродукције фотографија и видео слике, где приватност постаје јавна и доступна, а јавно и друштвено постаје тајно и резервисано за привилеговане, стварајући свеопшту анксиозност времена. Та нова реалност коју стрмоглаво добијамо на тањиру сваког јутра уз доручак и кроз друштвене мреже, могла би се назвати хиперреалност. У темељима самог појма хиперреалност налази се апстракција. Иако правац у уметности који је у неком тренутку прегажен на кратко од стране поп арт-а, доживљава своје ускрснуће последњих 10 година. Данас та форма не тражи одоборење за своје постојање као почетком XX века, већ се управо из те анксиозности хиперреалности рађа питање: Шта је реалност? Зоран Ковачевић својим панорамама управо трансцендира реалност у апстракцију. Или пак вице верса? Да ли се управо на тим фотографијама бележи моменат када реалност престаје и прелази у нешто апстрактно? Да ли је наша реалност искривљена, а ми тежимо да је исправљамо у хиперреалности или је ипак обрнуто? Жан Бодријар (Jean Baudrillard), француски писац, социјолог и филозоф, описује хиперреалност управо као стање у којем је немогуће раздвојити реално од фикције. Да ли је то бриљантно решење за све наше проблеме? Да ли Зоран ствара својим фотографијама иконографске елементе боравећи у том простору између, показеће време. Технологија је већ показала да постоји могућност а интерпретација је сада на посматрачу.

Милош Нешић
Уметник

Уметник је једини духовни делатник који има привилегију да свет и стварност тумачи слободно и мења их у односу на сопствени доживљај. У њему се преплићу и играју личне импресије и дух времена. Зоран Ковачевић је у својој заиграности и креативној непослушности збунио алат који је користио и тако створио импресивне записе од којих су неки уметничка дела. Он је у креативној и слободној игри ненамерно забележио како брзина криви, сече и ломи стварност, прекомпонује њене елементе, њихов изглед и димензије до непрепознатљивости и конфузије. Зоран је тако створио нову форму у свету фотографије, осим што је успешно искористио привилегију уметника јер је у слободној уметничкој игри и кроз настале фотографије јасно изразио дух времена са поруком: „Успори“.

Наташа Живанчевић
дипл. филозоф

Каталог изложбе можете погледати у нашем BoxNet фолеру.

Са отварања изложбе: