УПИДИВ

УПИДИВ

  • О нама
    • Управна тела УПИДИВ-аUpravni odbor UPIDIVa Ljubomir Maksimov, predsednik Udruženja Tamara Popović, zamenik predsednika Nataša Filipović, član UO Predrag Uzelac, član UO Aleksandar Čule, član UO Umetnički savet Ivan Ilić Mirjana Dobanovački Maja Budžarov Predrag Šiđanin Dragoslav Ulić Savet za izdavačku delatnost Zdravko Rajčetić Branko Vujkov Branimir Maksimov Savet za izlagačku delatnost Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet Sud časti Vlajko Vukosav Milan Milić Jagodinski Milan Milivojević Era Nadzorni odbor Vaso Krčmar Ivan Lukić Mića Josimović
    • СекретаријатSekretar Udruženja: Minja Danilović Administrator finansija: Mila Mijatović Sekretarijat: +381 21 524 481 sekretarijat@upidiv.org.rs
    • Ауторски сервис
    • Статут УПИДИВ-аПРЕДЛОГ  СТАТУТА  УПИДИВ-а У складу са  одредбама чл. 78.  и 12. Закона   о удружењима („Службени лист РС” бр.51/ 09) и Закона о култури („Службени гласник РС „72/09 ) на Скупштини Удружења  ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине одржаној дана —————- у Новом Саду, усвојен је нови /знак  УПИДИВ-а/ С  Т  А  Т  У  Т УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ И ДИЗАЈНЕРА  ВОЈВОДИНЕ Област остваривања циљева Члан 1. Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине /у даљем тексту : УПИДИВ/ је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева кроз унапређење и разво професионалног ликовног стваралаштва у области примењених уметности и дизајна. Циљеви  Удружења Члан 2. Циљеви УПИДИВ-а су: унапређење и развој професионалног ликовног стваралаштва из области примењених уметности и дизајна. развијање сарадње и унапређење рада и активности у области примењених уметности и дизајна са сродним организацијама у земљи и иностранству. унапређење професионалног друштвеног положаја и заштита права самосталних уметника и  материјалног положаја стваралаца и струке. организовање професионалних ликовних уметника примењених уметности и дизајнера у циљу остваривања и заштите социјално – правног статуса самосталних уметника, истакнутих уметника и стручњака из делатности Удружења. Организовање ауторских, тематских, ретроспективних, јубиларних и других изложби и ликовних манифестација и акција у…
    • Галерија ФОРМАLogo dizajn Galerije Forma:© Ferenc Barat Radno vreme: radnim danima od 8:00 do 20:00 časova. Galerija je zatvorena subotom, nedeljom i u dane državnih praznika. Adresa: Galerija Forma – UPIDIV ul. Ilije Ognjanovića 3, NOVI SAD Tel: 021/524-481 Fax: 021/427-630 E-mail: office@upidiv.org.yu Savet za izlagačku delatnost: Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet
    • О УПИДИВ-у
  • Чланови
    • Архитектура и дизајн ентеријераArhitektura predstavlja izgradnju građevina sa svrhom stvaranja unutrašnjih organizovanih prostora namenjenih najrazličitijim potrebama čovekovog života i aktivnosti (stanovanje, kretanje, odmor, sahranjivanje itd). Arhitektura usklađuje konstruktivne elemente (građevinsku masu, stubove, otvore) u harmoničnu i funkcionalnu celinu. Članovi UPIDIV Sekcije za arhitekturu i dizajn enterijera: Ađanski Mina Berbakov Milorad Cvetkov Radoje Čubrilo Miroslav Grković Tomić Mirjana Jovanović Mira Jovanović Srđan Kovačević Dragutin Krstonošić Miroslav Maksimović Milena Marinčić Natko Melak Šandor Miletić Dušanka Mladenović Miodrag Mojašević Biljana Nedimović Gordana Popović Olgica Poznatov Natko Rapaić Dejan Spernjak Velimir Stojanović Nikola Kokola Šećerov Blaženka Tot Jožef
    • Декоративно сликарство
    • Декоративна пластика
    • Фото дизајнPredstavlja samostalni umetnički postupak koji zauzima posebno mesto u oblasti grafičkog dizajna. Izborom odgovarajućih optika, negativskih materijala (okto, pan, infracrveno), načina razvijanja, solarizacije, kopiranja i montaže nekoliko negativa itd. povećavaju se široke mogućnosti za kreativni zahvat. Foto dizajn je sveža i originalna interpretacija vizuelnog saznanja. Članovi UPIDIV Sekcije za foto dizajn: Aleksić Jovan Babić Izabela Bačić Jovan Bandin Mladen Bilak Igor Boldižar Jožef Candir Martin Červenka Vladimir Čule Aleksandar Dačević Milan Dorman Laslo Dragin Dragan Đukić Milica Grujić Gavrilo Jovanović Pavle Juriga Augustin Karanović Branimir Karisić Rajko Karlavaris Ivan Kostić Dušan Kurucić Dragan Lapadat Srećko Lenert Geza Lučić Branislav Ljubić Rajko Madacki Mihal Marković Nedeljko Mlazev Atanas Mirosavljević Borivoje More Silvester Nemet Maćaš Paljić Ljubomir Perić Miroslav Ribarov Predrag Stevanov Srđan Stojanović Nikola Ninavi Ulić Dragoslav Uzelac Predrag Škrbić Željko Šmit Josip Štikavac Kosovka Varga Šomođi Tibor Živkov Ivan Živni Darko Župančić Zvonimir
    • Графички дизајнNajkompletnije područje umetničkog delovanja u oblasti grafičkog izražavanja putem najrazličitijih sredstava vizuelnog oblikovanja od kaligrafije do Web dizajna. Poslednjih godina se uglavnom koristi računar pri dizajniranju. Sekcija obuhvata: grafički dizajn, vizuelne komunikacije, ilustraciju, strip, karikaturu, Web dizajn, CAD (Computer Aided Design) itd. Ovo je najbrojnija i najaktivnija sekcija u Udruženju koja ima i sledeće podsekcije: Web dizajn, CAD (Computer Aided Design) i odbor za heraldiku. Članovi UPIDIV Sekcije za grafički dizajn: Ajduk Teodor Bačak Ivica Balint Ištvan Banić Milan Banjac Stevan Barat Ferenc Bečejski Mihaela Kristinel Belobrk Branislav Bernacki Rudolf Blažić Larisa Bob Jovan Bogdanov Danilo Bogdanović Vladimir Bogunović Aleksandar Boroš Đerđ Bosiok Doru Božić Brankica Cvetanović Ivan Černik Atila Čobanović Ksenija Damjanović Veljko Dejanov Danica Dimitrov Dusan Dimitrov Srđan Dobanovački Branislav Dobanovački Simonida Đukić Branko Đurđević Božo Đurkovic Hunor Đurović Gojko Đurović Mira Farago Aranka Farkaš Robert Flora Viorel Fujkin Ištvan Gabor Gobi Grosy Konstantin Gucunski Sima Hadžić Sremački Dušanka Hadžić Smiljana Ilić Ivan Ilić Krtinić Ljiljana Jano Ištvan Janjetov Zoran Jaraković Vera Jerinić Dragan Joler Predrag Jocić Igor Jovančić Miroslav Jovanović Đorde Jovanović Danica Jovanović Milan Jofke Jovanović Vladimir Juriga Viktor Jurić Ivan Jurić Milan Kapitanj Atila Kapitanj Laslo Karanović Ratko Katić Živojin Kaupert Pal Kendel Zvonimir Kerac…
    • Пејзажна архитектура  Dok arhitektura predstavlja izgradnju građevina sa svrhom stvaranja unutrašnjih organizovanih prostora namenjenih najrazličitijim potrebama čovekovog života i aktivnosti (stanovanje, kretanje, odmor, itd), hortikultura oplemenjuje slobodne urbane prostore. Članova UPIDIV Sekcije za hortikulturu: Atanacković Jasna Kurjakov Stevanka Marinčić Olga Potkonjak Agnes Sapundžić Milan Sapundžić Tatjana Stojnić Nestorović Milica Šikoparija Dobrila Tubić Uroš
    • Индустријски дизајн
    • Уникатна керамикаGrupni naziv za sve proizvode izrađene na bazi gline, a otvrdnule pečenjem. Postoje razne vrste gline, od obične ilovače do najfinijeg kaolina. Oblikuje se modeliranjem, utiskivanjem, izvlačenjem na lončarskom kolu ili livenjem u kalupe. Prema kvalitetu gline, načinu obrade i stepenu pečenja određuje se vrsta keramike: majolika, kamenina ili porcelan. Primena raznovrsne tehnike i tehnoloških postupaka određuje smernice savremenih umetnika keramičara koji osim utilitarnih predmeta obrađuju i keramoplastiku kao i arhitektonsku keramiku. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine enterijer jugoslovenskog paviljona bio je obložen panoima u majolici sa motivima nacionalne istorije i folklora koje su u Novom Sadu izradili slikar Ivan Tabaković i Karlo Baranji. Panoi su na izložbi dobili Grand Prix. Članovi UPIDIV Sekcije za unikatnu keramiku: Adžić Aleksandar Adžić Dragoljub Budžarov Agneš Budžarov Maja Holo Barbara Jandrić Ivan Josimović Milorad Kalmar Magdalena Kalmar Magdolna Medi Kišferenc Eva Konradt Sinisa Kostić Ljubomir Kostić Sujetova Marina Maravić Đura Matuša Svetlana Matuška Ferenc Mihaljfi Marika Mladenović Marija Mojak Aranka Mojak Dijana Musicki Olivera Nemeš Fekete Edit Nemet Ana Petrović Ljubiša Popov Ana Popović Marina Radovniković Marija Rajčetić Vladislav Rajčetić Zdravko Šinković Eržebet Toderaš Irena Toderaš Jožef Toderaš Dijana Vekonj Lajoš
    • Конзервација и рестаурација
    • Костимографија
    • Таписерија
    • ТекстилDizajn tekstila je oblast primenjene umetnosti koja podrazumeva poznavanje istorije i teorije dizajna, estetike i likovnog oblikovanja u posebnoj vrsti materijala koje „tekstil“, kao pojam može da obuhvati. Tehnologija i način izrade su nezaobilazni faktori u oblikovanju tekstila, kao i vladanje određenim tehnikama kao što su tkanje, pletenje, slikanje na tekstilu, štampa, šivenje, vez… Pažljivom kombinacijom umetničkog likovnog iskustva, tehnika i tehnologije nastaje tkanina kao svojevrstan umetnički proizvod – umetničko delo, novo drugačije čak i posle 5000 godina svoga postojanja. Upravo to poslednje dokazuje emitovanje inspiracija koje nam tekstil nudi kao materijal i oblast izučavanja. Članovi UPIDIV Sekcije za dizajn tekstila: Bačić Ilona Branković Slobodanka Ćulibrk Tomić Radmila Darojević Stanka Došen Dragojlović Svetlana Đurdev Ljubica Đurić Mirjana Grkavac Slavica Janović Erika Janjetović Nebojša Kolarik Magdalena Ledjanac Branislava Litričin Bogdanka Markov Mirjana Mihajlov Dušica Mijić Anica Mišević Maja Panin Milica Peršaj Marija Poljaković Gordana Ramac Lidija Spasojević Milica Stojanović Nataša Stojanović Ljiljana Stoja Rudić Ljiljana Šilić Mira Taloši Estera Trajković Nataša Vicković Anica Varga Žužana Vekonj Irena Vujkov – Kolman Mirjana Zirojević Danka Živković Bakić Anđelka Živojnović Sanja
    • Теорија
    • Савремено одевање
    • Сценографија
    • Вајарство
    • Веб дизајн
  • Активности
    • Изложбе
    • Публикације
    • Актуелни конкурси
    • Календар са конкурсима
    • Календар активности
  • Обавештења
    • Мејлинг листа
    • УПИДИВ инфо

In memoriam: Војислав Терзић (1928-2021)

Веома рано сам схватио да ће ме професија коју сам одабрао одвести на сасвим други животни пут од пута нпр. неког канцеларијског службеника који има утврђен распоред живота са одвојеним радним и слободним временом, јер ја и када нисам радио на неком конкретном задатку, заправо сам радио…

Војислав Терзић


Када говоримо о укупном раду једног графичког дизајнера, онда морамо мислити на неколико елемената садржаних у његовој личности. То је, на првом месту, развијен естетски укус, затим осећај за функционално, а онда и посе-довање снажне радне мотивације. Да би добио оптималне резултате, истински професионалац мора и добро да познаје технологију штампе. Све горе наведено садржано је у личности Војислава Терзића, графичког дизај-нера из Новог Сада, који је радећи, углавном за сва значајнија војвођанска предузећа из области прехрамбене индустрије, створио више него богат дизајнерски опус и постигао врхунске струковне домете, који га сврставају у најзначајнија имена некадашње југословенске дизајнерске сцене. Као аутор, формирао се полако и у складу са потребама растуће војвођан-ске привреде. А као припадник прве послератне генерације дизајнера, чији се рад на почетку формирања ове делатности у Југославији више базирао на интуицији, а мање на нивоу законитости струке, у свет дизајна улази готово несвестан његовог постојања. Образовао се кроз рад и увек је трагао за сопственом ауторском идејом.Терзић је рођен у Футогу, али када његов отац, запослен у железници добије премештај, породица се сели у Жабаљ, где Војислав завршава основну школу. Након школовања у Средњој техничкој школи у Новом Саду и одслужења војног рока, 1952. запослио се као цртач у новосадској штампарији „Графика“. Цртачи су углавном обављали послове који су представљали синтезу графичког дизајна и фирмописачког заната. На овом радном месту добио је прилику да развија своју креативност, али и своје цртачке способности. Тако је било све до 1953. када се једна група запослених из овог колектива издвојила у новоформирано предузеће „Југореклам“, које је основано са намером да се граду Новом Саду и покрајини Војводини у потпуности пруже услуге на пољу пропаганде и комерцијалне рекламе, али и израде сајамских штандова и креирања амбалаже за потребе привреде. И овде је Терзић радио као цртач, међутим, од претпостављених је све више добијао захтевније задатке, који су залазили у домен графичког дизајна. Како је у Југославији, тих педесетих година прошлог века, дизајнерска делатност била непознаница, Терзић је морао да се окрене страним изворима, па је нова знања стицао самостално из литературе коју је добијао од управнице Америчке читаонице у Новом Саду и путем размене радног искуства са колегама. О овом периоду свог живота једном је изјавио: „У то време највише сам радио по унутрашњем осећају, увек свестан недостатка стручног образовања. На срећу, убрзо су у ‘Југореклам’ дошле колеге са Академије за примењену уметност у Београду, које су биле расположене да поделе своје знање са нама. Од њих сам доста научио, али и проширио своје креативне видике“. Значајан допринос у формирању Терзићевог схватања о дизајну потиче од његовог конкретног рада у штампаријама широм Југославије, у којима је реализовао своја решења. У тим, чисто производним условима, Терзић је створио свест и формирао знање о потреби прилагођавања једног графичког предлошка процесима технолошке реализације.Међутим, оно кључно што га је определило за амбалажу, десиће се 1953. године. Наиме, тада је у организацији Загребачког велесајма у Америчком павиљону одржана серија предавања о модерним принципима плаката, пако-вања и визуелног комуницирања са потрошачима. Знања са ових предавања Терзић ће трајно унети у свој рад. Терзић је 1961. године постао редовни члан Удружења економских пропаган-диста Србије, а исте године примљен је и за члана подружнице за Војводину, Удружења ликовних уметника примењених уметности Србије (УЛУПУС) и одмах се ангажовао на афирмацији графичког дизајна као струке, али је и са осталим колегама радио на реализацији иницијативе за оснивање данашњег Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине, а оснивањем 1964. постаје и један од првих чланова УПИДИВ-а. У том периоду, као самостални уметник, стварао је пословне везе, где се посебно издвојила сарадња са суботичком фабриком слаткиша „Пионир“ за коју је обликовао низ амбалажних решења, од којих су нека, уз мање интер-венције, преживела до данашњих дана. Из тог времена потиче и богат опус амбалаже намењене југословенском кланичном гиганту „Венац“ из Новог Сада. За овај колектив Терзић је радио више од две деценије и дизајнирао читав низ средстава из области графичке комуникације (логотип, проспекти, рекламни плакати, календари и други графички материјал.


Након што је дуго радио као самостални уметник, Терзић прелази у Завод за унапређење робног промета АПВ из Новог Сада, где је део дизајнерског тима ангажован за потребе војвођанске привреде на креирању проспеката, амбалаже, заштитних знакова и логотипа. Током седме деценије прошлог века, Терзић ради као графички дизајнер у “Еко-дому“ у Новом Саду, да би неколико година касније поново прешао у слободне уметнике. Пошто је наставио про-фесионални напредак, Терзић прелази у АИК „Нови Сад“, где се запослио као шеф маркетинга. Ту је добио прилику да дође у додир са тада актуелним светским достигнућима из области маркетинга и дизајна. Значајна прекретница у Терзићевој каријери десила се крајем седамдесетих година XX века, када „Арома” — индустрија за прераду паприке Футог, потписује уговор о сарадњи са знаменитом америчком компанијом „Генерал фоод“. По уговору, у Футогу је за подручје Европе требало да почне производња прашкастог освежавајућег напитка „Танг“. На расписаном конкурсу Терзић је примљен као дизајнер-асистент. У том својству, под будним оком централе у Њујорку, радио је пет година на развоју паковања за поменути напитак, али и друге производе ове корпорације. Након рада у „Ароми“ и обликовању бројних амбалажних и других графичких решења за овај колектив, Терзић поново прелази у статус слободног уметника, где наставља да ствара за бројне фирме. Почетком осамдесетих година прошлог века, професионално напредовање ће Терзића одвести у новосадску „Победу“, предузеће из области машинске инду-стрије. „Победа“ је била једно од ретких предузећа у бившој Југославији које је поседовало развијен дизајнерски центар са окупљеним машинским инжењерима и техничарима, индустријским и графичким дизајнерима. Терзић је овде радио на пословима креирања графичких комуникација и графичког обликовања. Затим се поново враћа у АИК „Нови Сад“ и одатле 1997. године формално одлази у пензију, али и даље остаје присутан на тржишту, креира истим темпом, сада у својој дизајнерској кући, потпомогнут свежим идејама свог сина Боривоја. У дизајнирању амбалаже Терзић се придржавао основних начела струке и науч-них сазнања о људској перцепцији примењеној на пољу тржишне комуникације. Зато је Терзићев стил јасан и недвосмислен, а често и крајње редукован на два-три графичка елемента. Терзић је једино код амбалаже за фабрику слаткиша „Пионир“ применио реминисценцију на предратна паковања, како би на директан начин указао на вишедеценијску традицију пословања овог колектива. У сфери логотипа прихватио је актуелне концепте који су долазили са Запада, уз тежњу да испројектује сопствена типографска решења. Ту је оставио упечатљив траг, посебно у реализацији логотипа за „Арому“, „Венац“ и „Лутрију Војводине“. Напоменимо, Терзић је био стручњак и у креирању материјала намењених по-словној комуникацији. Аутор је више стотина комерцијалних проспеката, плаката, календара и другог графичког материјала. Сарађивао је са бројним дизајнерима фотографије, а најуспешније са новосадским фотографом Силвестером Моретом.

Генерално, Терзићев дизајнерски рукопис првенствено је настао под утицајем америчке школе графичког дизајна и маркетинга. Терзић је у југословенски дизајн увео ове принципе, а касније и пословно понашање у време кад је већина југословенских дизајнера још увек била оптерећена стварањем веза између уметности и индустрије, а давањем првенствауметничком изразу. Као аутор без формалног ликовног образовања, Терзић је дизајн прихватио у његовом реалном поретку у радном процесу индустријске производње. Неоптерећен теоријским вредностима о друштвеној улози дизајна, његова решења амбалаже била су изразито функционална, и у домену ликовности и у домену комуникације са потрошачем. Да би добио оптималне тржишне резулатате, често је знао да направи неколико предлога које је тестирао у реалним потрошачким условима, дакле, у продавницама. И зато за овог дизајнера стоји недвосмислена тврдња да је стварао не према сопственом хтењу, већ према осећају потрошача. Терзићев рад се у периоду педесетих, шездесетих и седамдесетих година стилски издвајао и на осталим пољима тржишних комуникација. Пример за дату тврдњу проналазимо у његовом опусу који укључује комерцијалне проспекте, календаре и плакате. Овде је Терзић у свом ауторском говору извршио транспоновање типичне послератне америчке иконографије на терен ју-гословенских тржишних услова. Особеност таквог стила огледа се у интимном и директном обраћању потенцијалном купцу уз примену скупа иконолошких представа које залазе у сферу индивидуалне психологије човека које треба да подстакну развој позитивних осећања (нпр. призора младалаштва, дечје духовне чистоте и породичне функционаланости и кохезије). Овакав приступ био је супротан тада владајућем стилу у југословенској дизајнерској пракси педесетих и шездесетих година, са сведеном конструктивистичком естетиком, или још увек присутним монуметалним представама заосталих из репертоара соцреалистичких тема намењених масовном човеку.И поред свих утицаја које је примао, креативних трагања и спотицања, Терзић је успео да обликује својствен опус решења која би могла да надахњују и данашње генерације младих графичких дизајнера. Терзић је активно излагао своја графичка решења на бројним изложбама у земљи и свету. Добитник је значајних струковних признања, између осталих Оскара за амбалажу 1969. године у Љубљани; признања за паковање цига-рета у Будимпешти и Москви 1970, Златне медаље на Новосадском сајму 1981. а затим исте године „Златне форме“.

Текст је преузет из монографије „УПИДИВ 50 година – На раменима великана“

Previous
Next

25. новембра 2021.

|

Дешавања
Вињета: Ана Леда Поп
  • Facebook
  • YouTube
  • ISSUU
Актуелно

  • Кандидати за нове чланове УПИДИВ-а 2023.16. марта 2023.
  • „Богдан Шупут 2023.“25. фебруара 2023.
  • Александар М. Лукић и Елена Атрашкевич „Паралелни светови”3. фебруара 2023.
  • Весна  Живановић „Сари  и Ангарка“14. јануара 2023.
  • Конкурс за доделу награде за животно дело УПИДИВ-а10. јануара 2023.
кОНКУРСИ

  • Конкурс за доделу награде за животно дело УПИДИВ-а10. јануара 2023.
  • Интерни позив за идејно решење Новогодишње вињете УПИДИВ-а14. децембра 2022.
  • Конкурс за пријем нових чланова УПИДИВ-а5. новембра 2021.
Инфо

  • Актуелно
  • Архива
  • Изложбе
  • Конкурси

Галерија ФОРМА


Галерија ФОРМА 
ул. Илије Огњановића 3,
21000 Нови Сад, Србија 
Радно време:
(радним даниима)
од 9 до 14:30 часова 

УПИДИВ


Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине
Vajdasági iparművészek és formatervezők egyesülete
Združenie úžitkových výtvarných umelcov a dizajnérov Vojvodiny
Asociaţia Artiştilor Plastici pentru Artele Aplicate şi Design din Voivodina
Здруженє подобових уметнїкох применєних уметносцох и дизайнерох
Udruženje likovnih umjetnika primijenjenih umjetnosti i dizajnera Vojvodine
Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Тел / Факс: +381 21 524 481
Мeјл #1: office@upidiv.org.rs
Мeјл #2: sekretarijat@upidiv.org.rs
Мeјл #3: upidiv.office@gmail.com

Овај сајт покреће WordPress