
Од 1974. до 1988. године је радио као филмски и ТВ фотограф на телевизији Нови Сад, а после тога до краја 2007. године као фотограф и конзерватор у Музеју града Новог Сада. Оснивач је и покретач Фото атељеа и галерије „Чардак“ и Семинара фотографије за младе фотографе у Сремским Карловцима, као и Бијенала фотографије у истом месту. Био је сарадник и члан редакције часописа „РеФото“.
Једном, некада и сада већ давно, нашао сам се у неком слободном простору. Сетио сам се школовања на Академији у Прагу (тада Чехословачка). Неких идеја. Сетио сам се слободних: Коперника, Галилеја, Ђордана Бруна. Сетио сам се свих оних који нису прихватали догму и знали су да нешто јесте. И да је то „јесте“ другачије и да има право да буде другачије. Можда је тај простор био и превише слободан. Сада, не знам више. Ипак, верујем да тај слободан простор постоји и да је остварив.
мр Владимир Червенка
Рад многих аутора дефинишемо изреком „да, он је представник те и те школе“. Та фраза означава да нјегов рад препознајемо као типичан за одређену школу, тј. стил и приступ који та школа негује. Када је реч о фотографији, крајем двадесетог века истакла се дизелдорфска школа коју су прославили нјени славни предавачи Бернд и Хила Бехер (Бернд и Хилла Бецхер), а потом и нјихови, не манје славни, ђаци: Андреас Гурски, Томас Струт (Тхомас Струтх), Кандида Хофер (Цандида Хофер), Томас Руф (Тхомас Руфф)… Седамдесетих година двадесетог века, у тадашнјој Југославији, једна друга школа била је изузетно славна и ценјена. То је била прашка школа, чувена ФАМУ – Факултет за филм и телевизију, основана убрзо након рата 1947. године и спада у једну од најстаријих филмских школа у Европи. Катедра за фотографију основана је средином шездесетих година, а Владимир Червенка био је први студент из Југославије који је на ФАМУ студирао фотографију.
мр Ивана Томановић
Шта чини добру фотографију? Да ли осветлјенје, угао посматранја, композиција, узнемиравајућа лакоћа којом се притиска окидач?
Владимир Червенка: Све то по мало плус оно што човек који притиска окидач има у глави. Свако може да фотографише, али није свака фотографија израз оног што човек види кроз објектив. До добре фотографије долази се, као у свим уметничким дисциплинама, савлађиванјем заната и коришћенјем талента. Постоје два прилаза фотографији. Један је обично „шклјоц“, такозвани „конзерва успомена“ приступ. Други захтева да се стекну одговарајући услови: идеја, светлости, опрема… Добру фотографију промовише рукопис нјеног аутора, нјегов лични став. Она је нјегова мисао.
Интервју: Загорка Радовић
Испраћај је заказан за 25. новембар 2021. у 12:45 на Новом гробљу у Новом Саду.
Званичан сајт Владимира Червенке је www.vladimircervenka.com
Преузето са портала ArtMagazin.Info