УПИДИВ

УПИДИВ

  • О нама
    • Управна тела УПИДИВ-аUpravni odbor UPIDIVa Ljubomir Maksimov, predsednik Udruženja Tamara Popović, zamenik predsednika Nataša Filipović, član UO Predrag Uzelac, član UO Aleksandar Čule, član UO Umetnički savet Ivan Ilić Mirjana Dobanovački Maja Budžarov Predrag Šiđanin Dragoslav Ulić Savet za izdavačku delatnost Zdravko Rajčetić Branko Vujkov Branimir Maksimov Savet za izlagačku delatnost Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet Sud časti Vlajko Vukosav Milan Milić Jagodinski Milan Milivojević Era Nadzorni odbor Vaso Krčmar Ivan Lukić Mića Josimović
    • СекретаријатSekretar Udruženja: Minja Danilović Administrator finansija: Mila Mijatović Sekretarijat: +381 21 524 481 sekretarijat@upidiv.org.rs
    • Ауторски сервис
    • Статут УПИДИВ-аПРЕДЛОГ  СТАТУТА  УПИДИВ-а У складу са  одредбама чл. 78.  и 12. Закона   о удружењима („Службени лист РС” бр.51/ 09) и Закона о култури („Службени гласник РС „72/09 ) на Скупштини Удружења  ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине одржаној дана —————- у Новом Саду, усвојен је нови /знак  УПИДИВ-а/ С  Т  А  Т  У  Т УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ И ДИЗАЈНЕРА  ВОЈВОДИНЕ Област остваривања циљева Члан 1. Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине /у даљем тексту : УПИДИВ/ је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева кроз унапређење и разво професионалног ликовног стваралаштва у области примењених уметности и дизајна. Циљеви  Удружења Члан 2. Циљеви УПИДИВ-а су: унапређење и развој професионалног ликовног стваралаштва из области примењених уметности и дизајна. развијање сарадње и унапређење рада и активности у области примењених уметности и дизајна са сродним организацијама у земљи и иностранству. унапређење професионалног друштвеног положаја и заштита права самосталних уметника и  материјалног положаја стваралаца и струке. организовање професионалних ликовних уметника примењених уметности и дизајнера у циљу остваривања и заштите социјално – правног статуса самосталних уметника, истакнутих уметника и стручњака из делатности Удружења. Организовање ауторских, тематских, ретроспективних, јубиларних и других изложби и ликовних манифестација и акција у…
    • Галерија ФОРМАLogo dizajn Galerije Forma:© Ferenc Barat Radno vreme: radnim danima od 8:00 do 20:00 časova. Galerija je zatvorena subotom, nedeljom i u dane državnih praznika. Adresa: Galerija Forma – UPIDIV ul. Ilije Ognjanovića 3, NOVI SAD Tel: 021/524-481 Fax: 021/427-630 E-mail: office@upidiv.org.yu Savet za izlagačku delatnost: Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet
    • О УПИДИВ-у
  • Чланови
    • Архитектура и дизајн ентеријераArhitektura predstavlja izgradnju građevina sa svrhom stvaranja unutrašnjih organizovanih prostora namenjenih najrazličitijim potrebama čovekovog života i aktivnosti (stanovanje, kretanje, odmor, sahranjivanje itd). Arhitektura usklađuje konstruktivne elemente (građevinsku masu, stubove, otvore) u harmoničnu i funkcionalnu celinu. Članovi UPIDIV Sekcije za arhitekturu i dizajn enterijera: Ađanski Mina Berbakov Milorad Cvetkov Radoje Čubrilo Miroslav Grković Tomić Mirjana Jovanović Mira Jovanović Srđan Kovačević Dragutin Krstonošić Miroslav Maksimović Milena Marinčić Natko Melak Šandor Miletić Dušanka Mladenović Miodrag Mojašević Biljana Nedimović Gordana Popović Olgica Poznatov Natko Rapaić Dejan Spernjak Velimir Stojanović Nikola Kokola Šećerov Blaženka Tot Jožef
    • Декоративно сликарство
    • Декоративна пластика
    • Фото дизајнPredstavlja samostalni umetnički postupak koji zauzima posebno mesto u oblasti grafičkog dizajna. Izborom odgovarajućih optika, negativskih materijala (okto, pan, infracrveno), načina razvijanja, solarizacije, kopiranja i montaže nekoliko negativa itd. povećavaju se široke mogućnosti za kreativni zahvat. Foto dizajn je sveža i originalna interpretacija vizuelnog saznanja. Članovi UPIDIV Sekcije za foto dizajn: Aleksić Jovan Babić Izabela Bačić Jovan Bandin Mladen Bilak Igor Boldižar Jožef Candir Martin Červenka Vladimir Čule Aleksandar Dačević Milan Dorman Laslo Dragin Dragan Đukić Milica Grujić Gavrilo Jovanović Pavle Juriga Augustin Karanović Branimir Karisić Rajko Karlavaris Ivan Kostić Dušan Kurucić Dragan Lapadat Srećko Lenert Geza Lučić Branislav Ljubić Rajko Madacki Mihal Marković Nedeljko Mlazev Atanas Mirosavljević Borivoje More Silvester Nemet Maćaš Paljić Ljubomir Perić Miroslav Ribarov Predrag Stevanov Srđan Stojanović Nikola Ninavi Ulić Dragoslav Uzelac Predrag Škrbić Željko Šmit Josip Štikavac Kosovka Varga Šomođi Tibor Živkov Ivan Živni Darko Župančić Zvonimir
    • Графички дизајнNajkompletnije područje umetničkog delovanja u oblasti grafičkog izražavanja putem najrazličitijih sredstava vizuelnog oblikovanja od kaligrafije do Web dizajna. Poslednjih godina se uglavnom koristi računar pri dizajniranju. Sekcija obuhvata: grafički dizajn, vizuelne komunikacije, ilustraciju, strip, karikaturu, Web dizajn, CAD (Computer Aided Design) itd. Ovo je najbrojnija i najaktivnija sekcija u Udruženju koja ima i sledeće podsekcije: Web dizajn, CAD (Computer Aided Design) i odbor za heraldiku. Članovi UPIDIV Sekcije za grafički dizajn: Ajduk Teodor Bačak Ivica Balint Ištvan Banić Milan Banjac Stevan Barat Ferenc Bečejski Mihaela Kristinel Belobrk Branislav Bernacki Rudolf Blažić Larisa Bob Jovan Bogdanov Danilo Bogdanović Vladimir Bogunović Aleksandar Boroš Đerđ Bosiok Doru Božić Brankica Cvetanović Ivan Černik Atila Čobanović Ksenija Damjanović Veljko Dejanov Danica Dimitrov Dusan Dimitrov Srđan Dobanovački Branislav Dobanovački Simonida Đukić Branko Đurđević Božo Đurkovic Hunor Đurović Gojko Đurović Mira Farago Aranka Farkaš Robert Flora Viorel Fujkin Ištvan Gabor Gobi Grosy Konstantin Gucunski Sima Hadžić Sremački Dušanka Hadžić Smiljana Ilić Ivan Ilić Krtinić Ljiljana Jano Ištvan Janjetov Zoran Jaraković Vera Jerinić Dragan Joler Predrag Jocić Igor Jovančić Miroslav Jovanović Đorde Jovanović Danica Jovanović Milan Jofke Jovanović Vladimir Juriga Viktor Jurić Ivan Jurić Milan Kapitanj Atila Kapitanj Laslo Karanović Ratko Katić Živojin Kaupert Pal Kendel Zvonimir Kerac…
    • Пејзажна архитектура  Dok arhitektura predstavlja izgradnju građevina sa svrhom stvaranja unutrašnjih organizovanih prostora namenjenih najrazličitijim potrebama čovekovog života i aktivnosti (stanovanje, kretanje, odmor, itd), hortikultura oplemenjuje slobodne urbane prostore. Članova UPIDIV Sekcije za hortikulturu: Atanacković Jasna Kurjakov Stevanka Marinčić Olga Potkonjak Agnes Sapundžić Milan Sapundžić Tatjana Stojnić Nestorović Milica Šikoparija Dobrila Tubić Uroš
    • Индустријски дизајн
    • Уникатна керамикаGrupni naziv za sve proizvode izrađene na bazi gline, a otvrdnule pečenjem. Postoje razne vrste gline, od obične ilovače do najfinijeg kaolina. Oblikuje se modeliranjem, utiskivanjem, izvlačenjem na lončarskom kolu ili livenjem u kalupe. Prema kvalitetu gline, načinu obrade i stepenu pečenja određuje se vrsta keramike: majolika, kamenina ili porcelan. Primena raznovrsne tehnike i tehnoloških postupaka određuje smernice savremenih umetnika keramičara koji osim utilitarnih predmeta obrađuju i keramoplastiku kao i arhitektonsku keramiku. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine enterijer jugoslovenskog paviljona bio je obložen panoima u majolici sa motivima nacionalne istorije i folklora koje su u Novom Sadu izradili slikar Ivan Tabaković i Karlo Baranji. Panoi su na izložbi dobili Grand Prix. Članovi UPIDIV Sekcije za unikatnu keramiku: Adžić Aleksandar Adžić Dragoljub Budžarov Agneš Budžarov Maja Holo Barbara Jandrić Ivan Josimović Milorad Kalmar Magdalena Kalmar Magdolna Medi Kišferenc Eva Konradt Sinisa Kostić Ljubomir Kostić Sujetova Marina Maravić Đura Matuša Svetlana Matuška Ferenc Mihaljfi Marika Mladenović Marija Mojak Aranka Mojak Dijana Musicki Olivera Nemeš Fekete Edit Nemet Ana Petrović Ljubiša Popov Ana Popović Marina Radovniković Marija Rajčetić Vladislav Rajčetić Zdravko Šinković Eržebet Toderaš Irena Toderaš Jožef Toderaš Dijana Vekonj Lajoš
    • Конзервација и рестаурација
    • Костимографија
    • Таписерија
    • ТекстилDizajn tekstila je oblast primenjene umetnosti koja podrazumeva poznavanje istorije i teorije dizajna, estetike i likovnog oblikovanja u posebnoj vrsti materijala koje „tekstil“, kao pojam može da obuhvati. Tehnologija i način izrade su nezaobilazni faktori u oblikovanju tekstila, kao i vladanje određenim tehnikama kao što su tkanje, pletenje, slikanje na tekstilu, štampa, šivenje, vez… Pažljivom kombinacijom umetničkog likovnog iskustva, tehnika i tehnologije nastaje tkanina kao svojevrstan umetnički proizvod – umetničko delo, novo drugačije čak i posle 5000 godina svoga postojanja. Upravo to poslednje dokazuje emitovanje inspiracija koje nam tekstil nudi kao materijal i oblast izučavanja. Članovi UPIDIV Sekcije za dizajn tekstila: Bačić Ilona Branković Slobodanka Ćulibrk Tomić Radmila Darojević Stanka Došen Dragojlović Svetlana Đurdev Ljubica Đurić Mirjana Grkavac Slavica Janović Erika Janjetović Nebojša Kolarik Magdalena Ledjanac Branislava Litričin Bogdanka Markov Mirjana Mihajlov Dušica Mijić Anica Mišević Maja Panin Milica Peršaj Marija Poljaković Gordana Ramac Lidija Spasojević Milica Stojanović Nataša Stojanović Ljiljana Stoja Rudić Ljiljana Šilić Mira Taloši Estera Trajković Nataša Vicković Anica Varga Žužana Vekonj Irena Vujkov – Kolman Mirjana Zirojević Danka Živković Bakić Anđelka Živojnović Sanja
    • Теорија
    • Савремено одевање
    • Сценографија
    • Вајарство
    • Веб дизајн
  • Активности
    • Изложбе
    • Публикације
    • Актуелни конкурси
    • Календар са конкурсима
    • Календар активности
  • Обавештења
    • Мејлинг листа
    • УПИДИВ инфо

30 година УПИДИВ-а

Trideset-godina-UPIDIV-a_slika_O_19820393
Графички дизајн: Ласло Капитањ

НЕНАПИСАНА повест примењених увметности у Војводини могла би се подвести под помало гротескну причу о општинском детету – дете је рођено, али нема ни оца ни мајке па је у глувој провинцији свачије и ничије. Сви га по потреби својатају и још га се лакше одричу кад им је на терету. У актуелној верзији та се метафора уклапа и у онај самокритични виц по коме пре рата нисмо имали ништа, а онда су дошли фашисти и узели нам – све. Чињеница је да се о дизајну у Војводини пред Други светски рат једва може говорити. Није било школа, стручњака, па ни праве индустрије. Естетску надградњу производном предмету понекад су удахњивали искусни мајстори израсли из богате традиције војвођанског занатства које је имало живе везе с огромним подунавским регионом.

Под крутом идеолошком паролом о укидању приватног сектора, нова власт је немилосрдно и доследно из живог ткива производње ишчупала и уништила то лепо, велико искуство и заменила га полетним паролама о индустријализацији и електрификацији тако да смо у подужем периоду заиста остали без племените мајсторске руке и маште. Машине су производиле машине, а човек је био загледан у светлу, машинску будућност, јарко осветљену електричним сијалицама.

Када се данас без (нових) идеолошких предрасуда покуша сагледати то време, немогуће је предвидети силан полет који је пратио растанак са ужасним последицама Другог светског рата. Нарочито после педесетих, па потом шездесетих година отварали смо се према свету, градили радили и урадили много. У том полету генерације која све што ради ради први пут, често је откривана већ откривена Америка, али се то правдало оригиналношћу новог пута нове државе; грешило се ништа мање, али су те грешке минимизиране „објективним тешкоћама“. Међутим кад се рачун морао коначно и истинито сводити , не потцењујући и превидајући успехе, биланс је био пун опаких шупљина.

Нарасла и гломазна привреда без праве тржишне логике и законитости у којој су појам конкуренције и профита имали призвук идеолошке анатеме; привредни руководиоци постављани од свемоћне политике, пре свега по политичкој подобности, а не стручној способности; неке неистине и полуистине подигнуте на ниво недодирљивих догми. Искоренили смо неписменост; истина, факултети су ницали у сваком градићу и на њима су студирале „армије“ студената, при чему је било непопуларно подсећати како те армије прерастају у пукове вечитих апсолвената, да би се касније улиле у армије незапослених од којих су многи излаз нашли на државној граници; ништа није могло да се деси без самоуправљања, а оно је у производњи (а нарочито у култури и уметности) до крајности вулгаризовало појам демократичности; екстензивна привреда се из године у годину преко увозне технологије везивала и за увозну памет, гушећи креативно у сопственој кући…

Тих година, млади, још крхки цвет домаћег дизајна већ је помолио главу. Отварају се школе за будуће уметнике који, пре свега, у сарадњи са привредом треба да улепшају живот и још више нас приближе развијеном свету. Пука фактографија из тих година говори о извесној хармонији друштва и примењених уметника. Када је 1953. основано Удружење ликовних уметника примењених уметности Србије у њега је примљено првих пет чланова из Војводине.

Већ 1957. оснива се Подружница УЛУПУС-а за Војводину, а када је 4. новембра 1964. у Новом Саду основано Удружење ликовних уметника примењених уметности Војводине имало је 48 чланова. За десет следећих година тај број ће нарасти на 105, а за двадесет година деловања они ће освојити 500 награда, медаља, диплома од којих неке имају златну међународну подлогу. До краја 1985. број награда ће се повећати на 2.500 што несумњиво указује на силну активност чланова УПИДИВ-а, њихову жељу и смелост да се представе свом времену. Војвођански графичари, мајстори таписерије, керамике, плаката, фотографије, опреме књига и други, пихватани су свуда као ствараоци изразитог рафинмана, занимљивих савремених идеја, оригиналног израза и несумњиве културе.

Служећи се само бројкама рекло би се да је за све то време друштво исказивало не малу бригу за своје уметнике па је, између осталог, за двадесет година 27 дизајнера добило атељее на Петроварадинској тврђави, а многима је помогнуто да изграде или адаптирају радни простор. Од 1965. Примењени уметници из Војводине представљају своје радове на изложби „Форма“ која ће постати традиционална институција на којој ће се сагледавати сви успеси, дилеме и промашаји ових уметника.

Друштвени благослов, па и новац, стоје иза низа саветовања, изложби, стручних путовања по свету, издавачке делатности која није била преобимна, али у којој је било веома зрелих текстова о суштинским питањима примењених уметности и положају уметника у нас и у свету.

У жиријима изложби и разним телима УПИДИВ-а којих је, по самоуправној моди било сијасет, по правилу седе привредници и политичари (не сувише високог рејтинга) што је такође, стварало илузију о међусобној повезаности и преплитању утицаја и интереса.

У суштини те хармоније, међутим, постојао је и ширио се неспоразум који је жилаво присутан и данас. Наиме, јединствени појам састављен од две речи (примењена уметност) у нас је за протеклих четрдесет година вештачки, формалистички и немаштовито разбијен на примењено и уметничко. Што је најгоре тај пуки формализам у животу није спроведен формално и у разбијању ове племените, креативне сфере ваљда смо јединствени у свету. Генеза тих мучних збивања везана је за стручни и (не) културни ниво, пре свега у сфери привреде, односно индустрије. Живећи као несумњиво миљенче друштвено-политичке свемоћи, домаћа индустрија са нестручним и инертним руководством једноставно није морала да излази на тржишну утакмицу, није морала да напредује изнутра кад је могла да увози споља и задужује се скоро анонимно. Уместо јасних рачуница велемајстори економских фикција измишљали су озакоњене флоскуле о пословању на позитивној нули, преливању средстава, јер та и таква индустрија била је проглашена за „локомотиву развоја“ која нас вуче у светлу будућност.

Заштићена од политике и друштва она је природно постала конзервативна, системски недисциплинована и све ново, непознато једноставно није прихватала. Тако су и дизајнери остали у њеном предсобљу украшеном сликама политичких руководилаца. (Симптоматично је да ће скоро идентичну судбину у исто време доживљавати и домаћи проналазачи!)

И десило се неминовно – годинама добијајући једва мрвице са велике привредне трпезе, примењени уметници су и сами почели да се деле на примењене и уметнике. Први су упорно наставили да обијају прагове произвођача, мољакају и нуде идеје и решења, најчешце ни потцењени, док су други одбегли у стваралачку осамљеност својих атељеа, тек понекад, по позиву гостујучи код послодаваца који су имали новац, а нису имали идеја.

Владимир Урбан
Публициста, Нови Сад

Previous
Next

1. јануара 2016.

|

Публикације, Текстови, Теорија
Вињета: Ана Леда Поп
  • Facebook
  • YouTube
  • ISSUU
Актуелно

  • Кандидати за нове чланове УПИДИВ-а 2023.16. марта 2023.
  • „Богдан Шупут 2023.“25. фебруара 2023.
  • Александар М. Лукић и Елена Атрашкевич „Паралелни светови”3. фебруара 2023.
  • Весна  Живановић „Сари  и Ангарка“14. јануара 2023.
  • Конкурс за доделу награде за животно дело УПИДИВ-а10. јануара 2023.
кОНКУРСИ

  • Конкурс за доделу награде за животно дело УПИДИВ-а10. јануара 2023.
  • Интерни позив за идејно решење Новогодишње вињете УПИДИВ-а14. децембра 2022.
  • Конкурс за пријем нових чланова УПИДИВ-а5. новембра 2021.
Инфо

  • Актуелно
  • Архива
  • Изложбе
  • Конкурси

Галерија ФОРМА


Галерија ФОРМА 
ул. Илије Огњановића 3,
21000 Нови Сад, Србија 
Радно време:
(радним даниима)
од 9 до 14:30 часова 

УПИДИВ


Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине
Vajdasági iparművészek és formatervezők egyesülete
Združenie úžitkových výtvarných umelcov a dizajnérov Vojvodiny
Asociaţia Artiştilor Plastici pentru Artele Aplicate şi Design din Voivodina
Здруженє подобових уметнїкох применєних уметносцох и дизайнерох
Udruženje likovnih umjetnika primijenjenih umjetnosti i dizajnera Vojvodine
Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Тел / Факс: +381 21 524 481
Мeјл #1: office@upidiv.org.rs
Мeјл #2: sekretarijat@upidiv.org.rs
Мeјл #3: upidiv.office@gmail.com

Овај сајт покреће WordPress