УПИДИВ

УПИДИВ

  • О нама
    • Управна тела УПИДИВ-аUpravni odbor UPIDIVa Ljubomir Maksimov, predsednik Udruženja Tamara Popović, zamenik predsednika Nataša Filipović, član UO Predrag Uzelac, član UO Aleksandar Čule, član UO Umetnički savet Ivan Ilić Mirjana Dobanovački Maja Budžarov Predrag Šiđanin Dragoslav Ulić Savet za izdavačku delatnost Zdravko Rajčetić Branko Vujkov Branimir Maksimov Savet za izlagačku delatnost Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet Sud časti Vlajko Vukosav Milan Milić Jagodinski Milan Milivojević Era Nadzorni odbor Vaso Krčmar Ivan Lukić Mića Josimović
    • СекретаријатSekretar Udruženja: Minja Danilović Administrator finansija: Mila Mijatović Sekretarijat: +381 21 524 481 sekretarijat@upidiv.org.rs
    • Ауторски сервис
    • Статут УПИДИВ-аПРЕДЛОГ  СТАТУТА  УПИДИВ-а У складу са  одредбама чл. 78.  и 12. Закона   о удружењима („Службени лист РС” бр.51/ 09) и Закона о култури („Службени гласник РС „72/09 ) на Скупштини Удружења  ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине одржаној дана —————- у Новом Саду, усвојен је нови /знак  УПИДИВ-а/ С  Т  А  Т  У  Т УДРУЖЕЊА ЛИКОВНИХ УМЕТНИКА ПРИМЕЊЕНИХ УМЕТНОСТИ И ДИЗАЈНЕРА  ВОЈВОДИНЕ Област остваривања циљева Члан 1. Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине /у даљем тексту : УПИДИВ/ је невладино и непрофитно удружење, основано на неодређено време ради остваривања циљева кроз унапређење и разво професионалног ликовног стваралаштва у области примењених уметности и дизајна. Циљеви  Удружења Члан 2. Циљеви УПИДИВ-а су: унапређење и развој професионалног ликовног стваралаштва из области примењених уметности и дизајна. развијање сарадње и унапређење рада и активности у области примењених уметности и дизајна са сродним организацијама у земљи и иностранству. унапређење професионалног друштвеног положаја и заштита права самосталних уметника и  материјалног положаја стваралаца и струке. организовање професионалних ликовних уметника примењених уметности и дизајнера у циљу остваривања и заштите социјално – правног статуса самосталних уметника, истакнутих уметника и стручњака из делатности Удружења. Организовање ауторских, тематских, ретроспективних, јубиларних и других изложби и ликовних манифестација и акција у…
    • Галерија ФОРМАLogo dizajn Galerije Forma:© Ferenc Barat Radno vreme: radnim danima od 8:00 do 20:00 časova. Galerija je zatvorena subotom, nedeljom i u dane državnih praznika. Adresa: Galerija Forma – UPIDIV ul. Ilije Ognjanovića 3, NOVI SAD Tel: 021/524-481 Fax: 021/427-630 E-mail: office@upidiv.org.yu Savet za izlagačku delatnost: Mina Radojević Maja Bačanin Filip Nemet
    • О УПИДИВ-у
  • Чланови
    • Архитектура и дизајн ентеријераArhitektura predstavlja izgradnju građevina sa svrhom stvaranja unutrašnjih organizovanih prostora namenjenih najrazličitijim potrebama čovekovog života i aktivnosti (stanovanje, kretanje, odmor, sahranjivanje itd). Arhitektura usklađuje konstruktivne elemente (građevinsku masu, stubove, otvore) u harmoničnu i funkcionalnu celinu. Članovi UPIDIV Sekcije za arhitekturu i dizajn enterijera: Ađanski Mina Berbakov Milorad Cvetkov Radoje Čubrilo Miroslav Grković Tomić Mirjana Jovanović Mira Jovanović Srđan Kovačević Dragutin Krstonošić Miroslav Maksimović Milena Marinčić Natko Melak Šandor Miletić Dušanka Mladenović Miodrag Mojašević Biljana Nedimović Gordana Popović Olgica Poznatov Natko Rapaić Dejan Spernjak Velimir Stojanović Nikola Kokola Šećerov Blaženka Tot Jožef
    • Декоративно сликарство
    • Декоративна пластика
    • Фото дизајнPredstavlja samostalni umetnički postupak koji zauzima posebno mesto u oblasti grafičkog dizajna. Izborom odgovarajućih optika, negativskih materijala (okto, pan, infracrveno), načina razvijanja, solarizacije, kopiranja i montaže nekoliko negativa itd. povećavaju se široke mogućnosti za kreativni zahvat. Foto dizajn je sveža i originalna interpretacija vizuelnog saznanja. Članovi UPIDIV Sekcije za foto dizajn: Aleksić Jovan Babić Izabela Bačić Jovan Bandin Mladen Bilak Igor Boldižar Jožef Candir Martin Červenka Vladimir Čule Aleksandar Dačević Milan Dorman Laslo Dragin Dragan Đukić Milica Grujić Gavrilo Jovanović Pavle Juriga Augustin Karanović Branimir Karisić Rajko Karlavaris Ivan Kostić Dušan Kurucić Dragan Lapadat Srećko Lenert Geza Lučić Branislav Ljubić Rajko Madacki Mihal Marković Nedeljko Mlazev Atanas Mirosavljević Borivoje More Silvester Nemet Maćaš Paljić Ljubomir Perić Miroslav Ribarov Predrag Stevanov Srđan Stojanović Nikola Ninavi Ulić Dragoslav Uzelac Predrag Škrbić Željko Šmit Josip Štikavac Kosovka Varga Šomođi Tibor Živkov Ivan Živni Darko Župančić Zvonimir
    • Графички дизајнNajkompletnije područje umetničkog delovanja u oblasti grafičkog izražavanja putem najrazličitijih sredstava vizuelnog oblikovanja od kaligrafije do Web dizajna. Poslednjih godina se uglavnom koristi računar pri dizajniranju. Sekcija obuhvata: grafički dizajn, vizuelne komunikacije, ilustraciju, strip, karikaturu, Web dizajn, CAD (Computer Aided Design) itd. Ovo je najbrojnija i najaktivnija sekcija u Udruženju koja ima i sledeće podsekcije: Web dizajn, CAD (Computer Aided Design) i odbor za heraldiku. Članovi UPIDIV Sekcije za grafički dizajn: Ajduk Teodor Bačak Ivica Balint Ištvan Banić Milan Banjac Stevan Barat Ferenc Bečejski Mihaela Kristinel Belobrk Branislav Bernacki Rudolf Blažić Larisa Bob Jovan Bogdanov Danilo Bogdanović Vladimir Bogunović Aleksandar Boroš Đerđ Bosiok Doru Božić Brankica Cvetanović Ivan Černik Atila Čobanović Ksenija Damjanović Veljko Dejanov Danica Dimitrov Dusan Dimitrov Srđan Dobanovački Branislav Dobanovački Simonida Đukić Branko Đurđević Božo Đurkovic Hunor Đurović Gojko Đurović Mira Farago Aranka Farkaš Robert Flora Viorel Fujkin Ištvan Gabor Gobi Grosy Konstantin Gucunski Sima Hadžić Sremački Dušanka Hadžić Smiljana Ilić Ivan Ilić Krtinić Ljiljana Jano Ištvan Janjetov Zoran Jaraković Vera Jerinić Dragan Joler Predrag Jocić Igor Jovančić Miroslav Jovanović Đorde Jovanović Danica Jovanović Milan Jofke Jovanović Vladimir Juriga Viktor Jurić Ivan Jurić Milan Kapitanj Atila Kapitanj Laslo Karanović Ratko Katić Živojin Kaupert Pal Kendel Zvonimir Kerac…
    • Пејзажна архитектура  Dok arhitektura predstavlja izgradnju građevina sa svrhom stvaranja unutrašnjih organizovanih prostora namenjenih najrazličitijim potrebama čovekovog života i aktivnosti (stanovanje, kretanje, odmor, itd), hortikultura oplemenjuje slobodne urbane prostore. Članova UPIDIV Sekcije za hortikulturu: Atanacković Jasna Kurjakov Stevanka Marinčić Olga Potkonjak Agnes Sapundžić Milan Sapundžić Tatjana Stojnić Nestorović Milica Šikoparija Dobrila Tubić Uroš
    • Индустријски дизајн
    • Уникатна керамикаGrupni naziv za sve proizvode izrađene na bazi gline, a otvrdnule pečenjem. Postoje razne vrste gline, od obične ilovače do najfinijeg kaolina. Oblikuje se modeliranjem, utiskivanjem, izvlačenjem na lončarskom kolu ili livenjem u kalupe. Prema kvalitetu gline, načinu obrade i stepenu pečenja određuje se vrsta keramike: majolika, kamenina ili porcelan. Primena raznovrsne tehnike i tehnoloških postupaka određuje smernice savremenih umetnika keramičara koji osim utilitarnih predmeta obrađuju i keramoplastiku kao i arhitektonsku keramiku. Na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. godine enterijer jugoslovenskog paviljona bio je obložen panoima u majolici sa motivima nacionalne istorije i folklora koje su u Novom Sadu izradili slikar Ivan Tabaković i Karlo Baranji. Panoi su na izložbi dobili Grand Prix. Članovi UPIDIV Sekcije za unikatnu keramiku: Adžić Aleksandar Adžić Dragoljub Budžarov Agneš Budžarov Maja Holo Barbara Jandrić Ivan Josimović Milorad Kalmar Magdalena Kalmar Magdolna Medi Kišferenc Eva Konradt Sinisa Kostić Ljubomir Kostić Sujetova Marina Maravić Đura Matuša Svetlana Matuška Ferenc Mihaljfi Marika Mladenović Marija Mojak Aranka Mojak Dijana Musicki Olivera Nemeš Fekete Edit Nemet Ana Petrović Ljubiša Popov Ana Popović Marina Radovniković Marija Rajčetić Vladislav Rajčetić Zdravko Šinković Eržebet Toderaš Irena Toderaš Jožef Toderaš Dijana Vekonj Lajoš
    • Конзервација и рестаурација
    • Костимографија
    • Таписерија
    • ТекстилDizajn tekstila je oblast primenjene umetnosti koja podrazumeva poznavanje istorije i teorije dizajna, estetike i likovnog oblikovanja u posebnoj vrsti materijala koje „tekstil“, kao pojam može da obuhvati. Tehnologija i način izrade su nezaobilazni faktori u oblikovanju tekstila, kao i vladanje određenim tehnikama kao što su tkanje, pletenje, slikanje na tekstilu, štampa, šivenje, vez… Pažljivom kombinacijom umetničkog likovnog iskustva, tehnika i tehnologije nastaje tkanina kao svojevrstan umetnički proizvod – umetničko delo, novo drugačije čak i posle 5000 godina svoga postojanja. Upravo to poslednje dokazuje emitovanje inspiracija koje nam tekstil nudi kao materijal i oblast izučavanja. Članovi UPIDIV Sekcije za dizajn tekstila: Bačić Ilona Branković Slobodanka Ćulibrk Tomić Radmila Darojević Stanka Došen Dragojlović Svetlana Đurdev Ljubica Đurić Mirjana Grkavac Slavica Janović Erika Janjetović Nebojša Kolarik Magdalena Ledjanac Branislava Litričin Bogdanka Markov Mirjana Mihajlov Dušica Mijić Anica Mišević Maja Panin Milica Peršaj Marija Poljaković Gordana Ramac Lidija Spasojević Milica Stojanović Nataša Stojanović Ljiljana Stoja Rudić Ljiljana Šilić Mira Taloši Estera Trajković Nataša Vicković Anica Varga Žužana Vekonj Irena Vujkov – Kolman Mirjana Zirojević Danka Živković Bakić Anđelka Živojnović Sanja
    • Теорија
    • Савремено одевање
    • Сценографија
    • Вајарство
    • Веб дизајн
  • Активности
    • Изложбе
    • Публикације
    • Актуелни конкурси
    • Календар са конкурсима
    • Календар активности
  • Обавештења
    • Мејлинг листа
    • УПИДИВ инфо

Рајко Р. Каришић – „Морске импресије“

Karisic

Изложба „Морске импресије“ Рајкa Р. Каришића од 14. до 26. јула 2015. год. у простору Галерије Форма, Илије Огњановића 3 у Новом Саду.

Из каталога:

…Али прошао је један другачији, од фине материје ткан, који прозорљиво гледа и види оно што другима промиче. Некако, и обичан и необични, што пролази и никакву прашину не диже, а за њим се шири фини мирис озона, неко плавичасто пуцкетање у ваздуху и треперави одсјај, рекли бисмо неке вилинске прашине.
Такав је прошао поред ове напуштене лађе и опазио је као ризницу успомена; загледао се, погрузио, захватио и наситио се до обила; он је видео, разумео, па све забележио камером својом. Он је ову барку малу доживео као живи отисак многих срца у прашини, па је све запажено пред нас изнео, да нас упути, подсети, обрадује, опомене… већ како кога. О делу његовоме тек ће се дуго и много говорити и писати; на овом степену разматрања, ми скромни његову мисију успели смо да разумемо и збијемо тек у једну мисао. За нас он је просто, чувар успомена, бележник давно заборављених стања – борац против заборава, ризничар драгоцених, малих ствари у којима се крију оне тајне са почетка, оне велике истине, скривене у малим, обичним стварима, а доступне само благословенима.
Ово пред вама, јесте прво појављивање, премијера дакле једног од многобојних фолдера господина, уметника Рајка Каришића, чија се слава на даљину шири, захваљујући талентима његовим многобројним и несвакидашњем, фанатичном труду. Ово је један лирски упад, један фини сегмент из опуса његовог фантастичног, који је одавно зашао међу нумере милиона; ово је кап есенције његове стваралачке која пада међу нас, а некога ће свакако да дотакне и произведе, ко зна шта, и колико још лепога и необичног.
Ове уметничке фотографије можете да посматрате на више начина, као суште апстракције, којима би се могао подичити и један Кандински, да у њима проналазите бајковите пределе и учеснике, који би част чинили и једном Шагалу, да се упуштате у разматрање суштине слике, попут Мондријана или Маљевича, да разматрате законитости чисте пиктуралности које се плету и развијају од постанка слике (иконе – фреске) преко Леонарда и иних, до опуса данашњих великих уметника, и апстрактних и фигуративаца. На вољу вам! Господин Каришић је кроз ових двадесетак кадрова пројектовао готову читаву историју ликовних уметности, или како се то данас назива – визуелних медија.
И даље, ваш, и наш Рајко донео је, вама на дар благо сасвим необично; па радујте се и веселите, благословите и њега и час у који вам је дошао; и разнесите вест да и други дођу и виде, од чега и шта све може, и колико, душа чиста да принесе на трпезу Вечности. Нама на радост, аутору на славу и смирење, а свима младима, који буду правилно опазили – на наук и покушај – да једном, од њега буду – и већи, и бољи, и виши. Задатак је то нимало лак, али за занесене, благословене и праве посвећенике свакако јесте подстицајни изазов.

Душан Миловановић

 

Biografija:
Рођен у Бачком Добром Пољу 1952. године. Гимназију завршио у Врбасу а Машински факултет у Новом Саду. Фотографијом, као средством изражавања, почео да се бави у ФКК „Машинац“ као студент од 1973. године. До сада излагао на преко 50 самосталних (Београд, Котор, Пале, Москва 2010, Нови Сад, Кикинда, С. Митровица, Зајечар, Санкт Петерсбург, Гевгелија, Врбас, Кула, Суботица, Нови Бечеј, Деспотовац, Петровац на Млави, Александровац и др.) и на више стотина колективних изложби фотографија у земљи и иностранству. Активно учествовао на преко 50 ликовних колонија и саборовања као уметнички фотограф и сликар. Члан је УПИДИВ-а (Удружењe примењених и ликовних уметника и дизајнера Војводине) од 1998. године, УЛУВ-а (Удружења ликовних уметника Врбаса) од његовог оснивања, УЛУПУДС-а (Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије), Уметничког братства манастира Добрун као и УНС-а (Удружења новинара Србије). До сада је, као самостални аутор, издао 75 фотомонографија као и деветнаест минимонографија посвећених нашим најпознатијим црквама и манастирима. Тренутно је ангажован на припреми фотомонографија посвећених фрушкогорским манастирима, манастиру Студеница, Кареји на Светој Гори, манастиру Велика Ремета и др.
За своја остварења у области уметничке фотографије до сада је добио више десетина награда и признања.
Добитник је Годишње награде УПИДИВ-а ФОРМА 18 (2005.), Повеља Капетан Миша Анастасијевић (2005.), Вукове награде Културно просветне заједнице Србије за 2010. годину, Годишње награде УЛУПУДС-а за 2011., Октобарске награде града Врбаса за 2012. и Награде за Животно дело УЛУПУДС-а 2013. године и Златна форма 22 УПИДИВ-а за 2014. годину.
Живи и ствара у Београду.

е-мејл: karisic@gmail.com

Са изложбе: 


Важан и значајан догађај

Када је својевремено велики српски песник Бранко Миљковић изрекао: ,,да ће поезију ускоро писати свако“, наишао је одмах на зид неразумевања и неверице. За фотографију можемо рећи, у данашњем тренутку, да фотографишу сви и свако. И ова неауторизована мисао-став показује се као чињеница и реалност коју данас видимо и живимо. Фотографске камере налазе се, поред безброј фотоапарата, у скоро сваком мобилном телефону, са ,,стотинама километара филмске траке“, која се не мери на снимке већ на сате и дане. Нова технологија пружа прилику свима да фотографишу како свет око себе тако и самог себе у том свету. Израда фотографија на папиру скоро да је сасвим маргинализована. Огромне количине снимљеног материјала данас се похрањују у несталним и краткотрајним меморијама, које су, уз то, и сасвим несигурне. Као да смо сви постали део једног краткотрајног и крхког виртуелног света. Ипак, на срећу, и у нашем времену живе и трају фотографи-уметници јединствене енергије. Они су људи који са једнооким и двооким камерама бележе и памте време и догађаје још од епохе стаклених плоча до нитратних филмова. Ови ретки, истрајни фотографи имају око, кажем око и понављам око, зато што су у највећем броју данашњи фотографи ,,слепи“ за свет око себе и за поимање уметничке фотографије, која тек сада и у овом амбијенту доживљава своје право значење.
На срећу, очувала се једна значајна група српских фотографа који су свој статус и име стекли и пре ових ,,технолошких револуција“, а међу којима је свакако у самом врху и Рајко Каришић, фотограф из Врбаса стално настањен у Београду. Као ретко који фотограф-уметник, Каришић је стално присутан у свету ове професије. Његов опус је више него импресиван. До сада је објавио око осамдесет фото-монографија и двадесетак мини-монографија, углавном посвећених српским православним црквама и манастирима. Ходајући по светим местима, вредно је бележио и откривао чудесан свет српске духовности, уметности и архитектуре. Посматрао је и снимао монахе и њихова лица као што је посматрао фреске и лица светитеља на њима. И тако је Каришић на свој начин откривао, својим оком уметнутим у фотоапарат, и оне ,,ситнице“ које ретко ко види, а које изненаде, одушеве, оплемене и на њему препознатљив и својствен начин дају печат, тај свети чин стварања уметника као личности. Каришић ове призиве и призоре ,,види“, па се зато фотограф-уметник дистанцира од фотографа-аматера и обичног љубитеља, као ,,жито од кукоља“, али оправдаћемо то и другим лепим намерама. Каришић активно учествује у стваралачким процесима ликовних колонија, прати рад и стваралаштво наших значајних сликара, међу којима је посебну пажњу посветио Момчилу Моми Антоновићу. Значајне су његове монографије о разним местима, етнолошким центрима, али и о историјским личностима као што је гроф Сава Владиславић Рагузински. Ипак, јединствен и сасвим необичан Каришићев подухват је изложба фотографија под називом Морске импресије. Овај путопис по кориту морског чамца извученог на обалу открива раскошан Каришићев таленат, не само као фотографа који је доказао чврсту везу ока и фотоапарата, већ и богат осећај за ликовност што се појављује у уметнику који ствара и сагледава ове микросветове, истиче његов осећај за детаљ и тако потребну димензију препознавања самог уметничког чина и стварања уметничког дела, а што је очигледно и свеприсутно на овој необичној изложби. Чему онда инсистирање на уметничком делу и уметничком чину? Због уводног дела овог текста, пре свега, рекао бих. Стварање и откривање поетике у овој необичној теми која је чак наглашено присутна, те осећај за детаљ и склад у композицији отварају пред уметником неслућене могућности за откривање, тумачење и препознавање нових, овде присутних и светова свуда око нас. Проналазио је Каришић и уобличавао структуру детаља коју је отварао, откривао и преносио је својим објективом. Каришић је од невидљивог а присутног створио један поетски, готово нестваран али опипљив свет, топао, пријатан, на моменте величанствен.
Ова изложба леп је и добар доказ да уметност, као најкреативнији део људског постања, увек пронађе праве и сигурне путеве за своје трајање и у плиткој бари осредњости, издигне се и траје, тј. наставља свој пут ка вишим и дубљим вредностима. Рајко Каришић је веома добар доказ и пример оваквог промишљања, неоспорно талентован и на неки свој начин јединствен у свом креативном и стваралачком трагању. Ова изложба је данас у овом граду, у овој нашој земљи, важан и значајан догађај!

мр Жарко Димић

Каталог можете погледати на овом линку или у нашем BoxNet фолдеру.

Previous
Next

13. јула 2015.

|

Архива, Изложбе, Фотографија
Вињета: Ана Леда Поп
  • Facebook
  • YouTube
  • ISSUU
Актуелно

  • Кандидати за нове чланове УПИДИВ-а 2023.16. марта 2023.
  • „Богдан Шупут 2023.“25. фебруара 2023.
  • Александар М. Лукић и Елена Атрашкевич „Паралелни светови”3. фебруара 2023.
  • Весна  Живановић „Сари  и Ангарка“14. јануара 2023.
  • Конкурс за доделу награде за животно дело УПИДИВ-а10. јануара 2023.
кОНКУРСИ

  • Конкурс за доделу награде за животно дело УПИДИВ-а10. јануара 2023.
  • Интерни позив за идејно решење Новогодишње вињете УПИДИВ-а14. децембра 2022.
  • Конкурс за пријем нових чланова УПИДИВ-а5. новембра 2021.
Инфо

  • Актуелно
  • Архива
  • Изложбе
  • Конкурси

Галерија ФОРМА


Галерија ФОРМА 
ул. Илије Огњановића 3,
21000 Нови Сад, Србија 
Радно време:
(радним даниима)
од 9 до 14:30 часова 

УПИДИВ


Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине
Vajdasági iparművészek és formatervezők egyesülete
Združenie úžitkových výtvarných umelcov a dizajnérov Vojvodiny
Asociaţia Artiştilor Plastici pentru Artele Aplicate şi Design din Voivodina
Здруженє подобових уметнїкох применєних уметносцох и дизайнерох
Udruženje likovnih umjetnika primijenjenih umjetnosti i dizajnera Vojvodine
Association of Artists of Applied Arts and Designers of Vojvodina

Тел / Факс: +381 21 524 481
Мeјл #1: office@upidiv.org.rs
Мeјл #2: sekretarijat@upidiv.org.rs
Мeјл #3: upidiv.office@gmail.com

Овај сајт покреће WordPress