Изложбом у Галерији УПИДИВ-а, октобра 2010. године, Александар Лукић наставља своју давно започету игру стаклених перли. Тачније речено, стекао се утисак да је сталном поставком у простору једног раскошног ресторана у Швајцарској, маја текуће године, циклус Лукићевих ‘’ игри перлама‘’ негде заокружен. И даље Хесеовски сегменти ове приче израстају испод беспрекорно савршеног чина игре изведене у моћном контрасту боје и калајних оквира на стакленим површинама које у цик – цак ритму смењују приче распоредјене у 51 пољу, димензија 16 x 16 цм, до 62 x 130 цм или 180 x 30цм.
У контрасту боја и валера, нижу различите форме, барокне осветљености са ефектима препуних супротности. Томе доприноси и осавремљен начин претварања обичне, свакодневне атмосфере у чудесан простор остварен уз помоћ мистичне расвете лед диодама, у синхроно деловање свих изведених детаља. Два украсна огледала под називом Војводина и Сећање на Суботицу, носталгичних назива датих према крају из кога аутор потиче, а која су постављена наспрам сликане површине шанка, у потпуности су уклопљена у очекивани амбијент загонетне привлачности.
Чињеница је у следећем: боје на стакленим површинама Лукићевих витража, урађених техником препознатљивог ритма и потеза који доприноси стварању јединствене целине његовог дела, говоре о ствараоцу изграђеног ликовног искуства. За ову изложбу аутор је припремио фотографије Великог и Малог шанка, радова насталих током припрема за реализацију пројекта ликовног украшавања овог здања протеклог маја, у Швајцарској.
Циклус радова под називом На таласу ветра, инспирисао је Александра Лукича да годинама гради украсне скулптуре мањих формата, које су због своје допадљивости сврстале њиховог аутора на прву позицију медју 600 уметника из целог света опредељених за ову, у свету све популарнију ликовну дисциплину. Неки од радова објављени су у књизи Цреативе гласс, недавно штампаној у Америци аутора Данијеле Крачун и Чарлса Мек Фадена (Чарлес Мц Фадден), у којој су три странице посвећене Лукићу.
Десетак, или можда и који рад више на овој изложби, настали су ових дана. Видљив је продужетак искуства насталог у ранијем периоду, али и експериментисање са новим формама у коришћењу пастуозног наноса боје која континуирано доприноси раскоши флоралних и геометријских, понекад комбинованих мотива, често коришћених у украшавању религијских објеката. Тренутно је у току изво|ење витража у православном храму у Теслићу, једној од најмонументалнијих богомоља подигнутих на просторима Републике Српске, али је све присутније и прихватање оваквог начина ликовног изражавања код уређења приватних кућа и великих пословних објеката.
Славица Винчић, историчар уметности
