Ljubomir Paljić

Kada je veliki majstor fotografije Ivica Karlavaris – Karlo ugledao četrnaestogodišnjeg dečaka nasmejanog i pomalo zbunjenog lica, verovatno nije znao da pred njim stoji iskreni zaljubljenik Božijeg dela, koji je odlučan u nameri da ta dela ovekoveči i približi drugima.

Usledio je razgovor o magiji fotografije, o aparatima, filmovima, ekspozicijama, objektivima i okularima, svetlu i tami. Bujica pitanja je provocirala prave odgovore i tako sve do današnjih dana.

Tih kasnih osamdesetih, majstoru Karlu bilo je jasno da je dobio šegrta nalik nebrušenom dijamantu koji vredi pažljivo brusiti.

I počelo je. Sa aparatom u ruci, naoružan savetima, svestan blizine pouzdanog zaštitnika Ljuba gleda svet oko sebe i bira, vreba pažnje vredne detalje.

I ulovljeni nastaju na magičnom papiru, jedan po jedan. Samopouzdanje raste, fotografije se množe i od 1988 do 1992 bivaju predstavljene publici.

Naravno, ni nagrade nisu izostale.

Ludilo devedesetih, pomračeni umovi caruju, mrak u sred dana, mrak u dušama ljudi. Ljuba ne voli mrak, odlučuje se za sunce, svetlost, dan.

Odlazi u Izrael, fotografiše i uspeva da prstom sudbine priđe velikom Izraelskom majstoru fotografije Gavri Mandil-u. Od njega uči, usavršava se ali i puno radi. U tome mu je proletela godina prikazana na izložbama «Izrael Danas», «Priče iz Izraela».

Povratak u domovinu, njegovu ravnicu i rodni grad vraća ga u sivu realnost tog vremena. Svestan činjenice da fotografijom neće ostvariti egzistenciju, upisuje «Višu ekonomsku školu» i kao i sve drugo uspešno je završava. Po završenoj Višoj školi i stečenom akademskom zvanju ekonomiste, odlučuje da se oproba u grafičarskom biznisu ali prva i prava ljubav čeka svoju šansu.

I dočekala je:

Od 1998 do 2000-te, izložba za izložbom u Sremskim Karlovcima, Novom Sadu, Zemunu, Somboru, članstvo u «UPIDIV»-u za rezultat imaju i dobijanje zasluženih nagrada.

Takvu Ljubinu zahuktalost na trenutak je primirila Teodora ali ga je zasigurno inspirisala da svoju umetnost okrene ka novim motivima što i radi.

Svoju veliku panonsku dušu nesebično daje Teodori i Katarini a njegova fotografija upotpunjuje Ljubin ljubavni trougao. Koliko to utiče na umetnika vidimo i danas na ovoj izložbi. Ljuba Paljić ulazi u zrelo doba života i rada na fotografiji. Okrenut radu koji diktira genetsko nasleđe pobedničkog mentaliteta borca i opuštenog umetnika, stvara fotografije na svetlosti dana a motivi koje nam prikazuje jesu prizori iz zavičaja koji ljubomorno voli ali ih nesebično deli sa nama.

Svi mi koji smo danas ovde, dobitnici smo Ljubinih poklona za naše duše. Ako ovako nastavi, postaćemo zavisnici njegove fotografije. Lično sam spreman da rizikujem i sa nestrpljenjem očekujem novu izložbu i nove poklone za oko i vojvođansku dušu.

am spreman da tlosti dana dušu.

trpljenjem očekujem novu izložbu i nove poli ih nesebično deli sa nama. trougao. ovim motivima Mikica