UPIDIV | Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine | Association of Applied Arts Artists and Designers of Vojvodina

Урош Недељковић – „Форма и контраст“

Изложба „Форма и контраст“ Уроша Недељковића од 25. фебруара до 8. марта 2020. године у простору Галерије Форма, Илије Огњановића 3 у Новом Саду.

Из каталога:

Форма и контраст

Дете, као сасвим мало, није у стању да препозна слова. Тачније није у стању да препозна значење одређених облика. Исто тако оно не зна шта је круг, а шта правоугаоник. У том узрасту, оно покушава да одвоји црно од белог, тамно од светлог. И то је први покушај визуелног комуницирања са светом. Не можемо са сигурношћу тврдити, али хипотетички, и логично, визуелна комуникација, поред звучне, је прва (или примарна) комуникација човека са светом када се роди. Иако на несвесном нивоу, преко тих тамних и светлих боја и тонова дете покушава да разликује топлину од опасности и на тај начин учи о свету.
Како оно временом расте, у зависности од ентузијазма околине, облици, контрасти и њихови односи добијају значења, дете их именује, и када их добро савлада, почиње да их користи за неке више нивое комуницирања.
Калиграфи и аутори писма, као у други визуелни уметници, кроз цео свој професионални рад баве се управо тим односима црног и белог, у покушају да на најбољи могући начин комуницирају са околином. У зависности од тога која је интенција дела које стварају, та комуникација може се сводити на емотивну и функционалну (а између та два постоји читав низ варијетета). У оба случаја, свесно или интуитивно, експериментишу у оквиру нечега што се зове складна композиција, мењајући јој баланс и тежиште, чиме се стварају другачије динамичне форме. Ови аутори имају ту привилегију да свој основни графички елемент, слово, могу да користе у свом делу у којем је завршни резултат потпуна композициона апстракција до тога да се оно може сложити у композицију једне функционалне форме, преко које се историја целог света може ставити на папир или екран. Слово, дакле, има веома велику моћ, а уметници, који су га изабрали за свој главни канал изражавања, имају веома велику одговорност како ће га креирати и пренети даље свету.
Калиграфске композиције Уроша Недељковића, уводе нас у односе тог светлог и тамног света, упућујући нас на развој два емотивна стања у односу на две групе технички другачије изведених радова. Експресивне композиције, изведене руком, одају утисак слободе, ритма, у којима као посматрачи нисмо сигурни да ли да се препустимо лутању кроз емотивно стање које у нама изазивају, или да покушамо да разазнамо форму слова и схватимо поруку коју аутор жели да нам пренесе. Нама као посматрачима остављено је да се слободно поставимо спрам таквог дела.
Са друге стране, композиције изведене на рачунару, у потпуном су контрасту са експресивним формама (што нам указује да је аутор на овој изложби контраст градио на још једном нивоу) и нас као посматраче постављају у један одговоран став (однос) у којем недвосмислено, прво у формама тражимо значење рада, а тек касније се препуштамо дивљењу које прецизни калиграфски покрети, својим преплитањем, градећи поетичност линија, склапају у нове значењске форме.
На овај начин аутор нам је оставио да анализирамо колико је разлика у алатима условила израз уметника у делу, као и да нам пренесе своја осећања спрам употребе тих алата у стварању форми које су основа у његовом раду.

Оливера Батајић Сретеновић

Изражајну моћ калиграфије, њену ликовност и гест су препознали уметници XX века и увели у своје, најчешће сликарске, праксе. Аутор изложбе „Форма и контраст“ се током својих студија кретао управо од сликарства ка графичком дизајну, а затим писму и типографији. На том путу неминовно се срео са калиграфијом и приступио јој са сензибилитетом и пажњом коју ова дисциплина заслужује, и коју је кроз историју уживала. Продубљујући своја истраживања, Урош Недељковић се коначно фокусира на визуелну реторику писма, проналазећи уједно и себи пригодан медиј.

Пред посматрачем су радови јасно подељених у две супротстављене групе. Контраст између њих је вишеслојан, а на први поглед је уочљив највише у агресивнијој експресији једних и неумереној декоративности других. У циљу наглашавања крајности, аутор прву групу калиграма ради слободном руком, док су други дигиталне графике. За своје радове каже да су најближи делима визуелне и конкретне поезије. Ипак, не могу бити тако искључиво одређени јер је њихова ликовност допуњена језиком калиграфије. На овај начин је основни концепт – сукоб беса и лажне слике блиставости – снажније и комплексније изражен.

У контексту данашње јавне сфере, а посебно политичке ситуације, радове Недељковића можемо видети не само као коментар стања. Порука радова се формира у су-постављању „блиставог уопштавања“ (изражене језиком барокне, рококо и викторијанске кичасте естетике) и реалног беса (израженог аналогно, мастилом, на папиру великог формата) који, како и сам каже, „режи кроз чврсто стегнуту вилицу“.

др Владимир Димовски

Биографија:

Урош Недељковић, дизајнер, сликар, наставник и истраживач. Рођен је 1980. године у Новом Саду. Завршио је Средњу школу за дизајн „Богдан Шупут“ у Новом Саду. Дипломирао је сликарство на Академији уметности у Новом Саду 2002, а 2007. завршио је постдипломске студије такође на Академији уметности у Новом Саду и стекао звање магистра ликовних уметности. Докторирао је на Факултету Техничких наука у новом Саду, 2016. Током основних академских студија двапут је награђиван за високе академске резултате Урошнаградом Универзитета у Новом Саду и наградом Краљевске норвешке амбасаде. Од 2005. године ради на Факултету техничких наука у Новом Саду, прво као асистент приправник, потом од 2007. до 2010. као асистент, да би 2010. био изабран у звање доцента. У септембру 2015. год. Изабран је у звање ванредног професора за поље уметности на Универзитету у Новом Саду. На студијским програмима Департмана за графичко инжењерство и дизајн од 2010. године организује наставу из групе предмета графичких комуникација. Предаје на предметима Писмо и типографија, Визуелна култура, Графичке комуникације, Графички дизајн, Калиграфија и Комуникацијски дизајн. Од 2006. године бави се научноистраживачким радом у оквирима области: марктиншких комуникација и дизајна за корисничко искуство. Аутор је или коаутор више од 50 научноистраживачких и теоријских радова у домаћим и међународним часописима, од тога седам радова у WОС-у. Аутор је и коаутор преко 30 радова у форми саопштења на међународним симпозијумима. Коаутор је уџбеника „Писмо и типографија“ у издању Факултета техничких наука у Новом Саду 2012., и помоћног уджбеника „Писмо и типографија – практикум“ 2015. Ликовна дела и графичке радове излагао је на више од 30 колективних изложби у земљи и иностранству, три самостална уметничка наступа у Новом Саду. Члан је Удружења ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Војводине (УПИДИВ) од 2007. и удружења „Ликовни круг“ од 2004. године. Од 2010 до 2013 био је председник Уметничког савета УПИДИВ-а, а од децембра 2013 до јула 2015 био је председник Управног одбора УПИДИВ-а. За дизајн типографског писма Грид Санс Регулар на изложби „Форма 21“ 2011. године уручена му је награда „Форма – Академије уметности у Новом Саду“. Центар за промоцију науке је у јанурау 2017. године, обајвио књигу „Докторати у прози“ у којој је међу 11 селектованих доктората одбрањених у Републици Србији у протеклих 5 година, објављен и приказ доктората Уроша Недељковића.

Каталог изложбе можете погледати на Issuu или у нашем BoxNet фолдеру.

Komentari nisu dozvoljeni.