UPIDIV | Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Vojvodine | Association of Applied Arts Artists and Designers of Vojvodina

Светлана Антић „Прича о малим људима”

Изложба Светлане Антић „Прича о малим људима” од 17. до 29. децембра 2019. године у простору Галерије Форма, Илије Огњановића 3 у Новом Саду.

Из каталога:

Светлана Антић „Прича о малим људима”

1. призор

Где живе мали људи? Питаш се, је л’ да? Они живе у радију, телевизору, компјутеру. Тако кажу они који су тамо завирили и видели их. А зашто они раде то што раде ? Од чега живе, шта једу? Да ли су рођени тако мали? Мислим да је то небитно све док су ту, да нас забаве, орасположе, расплачу или обавесте. И као што ми живимо наше животе, нама сасвим јасне, и они живе своје, њима сасвим јасне, и у том битисању оба света су међусобно испреплетена – а заправо нико ни велик, ни мали.

2. призор

Осунчани Париз у септембру, Превер. У стану великана десетaк метара дугачак сто. На њему хрпе папира, докумената, књига и гешталт читаве армије драгих предмета, међу којима се истиче један новопридошли поклон из Новог Сада. Заправо, није један, већ неколико. Жак у пратњи своје  супруге Жанин прилази госту који је донео ове поклоне. Наклон, рукољуб и две куртоазно размењене реченице. 

„Добро сте путовали, драга моја пријатељице?“ 

„Да, Жак, уживала сам.“ 

Након поздрава, Светлана Антић ставља Превера пред избор.

„Изволите, Жак, ово је за вас и вашу Жанин, одаберите…“

Превер прати очима путоказ своје гошће бацајући поглед према столу где  опажа неколико шарених предмета: коњаника, младу и младожењу – лицидерске фигуре окићене чипком слатких шара, папирним узорцима  и огледалцима.  Граби својим дечијим шакама фигуру невесте, а Жанин младожење, повикује осмехујући се.

„Музика, треба нам музика и плес…“ 

Истог момента песник  прилази грамофону, спушта иглу на давно стављену плочу са које почиње да одјекује звонка шансона „Под мостовима Париза“. Хвата своју супругу за струк и плешући је води два круга око дугачког стола док се непрестано смеје и повикује попут разулареног кума на бачкој свадби.

„Гледај, Жанин, гледај како су дражесни ови мали људи, гледај…“

3. призор

Рат, не тако давно завршена прича. Деца? Да, и деца у рату, у школи, јер шта би деца без школе? Ко би их нервирао, одакле би бежала? Где би остављалa своје незаборавне трагове детињства? Наравно, у школи. Али не и ова, ова су дисциплинована и раде све што им се каже. То и нису деца, то су људи који су прерано одрасли, или како их је Светлана Антић називала путујући у својству ратног извештача по босанским беспућима –  малим људима. Људима, чије су очи виделе оно што деца не би смела да виде: умирање и разарање.  

Да би бар на трен очистила њихове напаћене душе како би оне поново засијале детињим сјајем, као свој духовни поклон, Светлана је овој деци приређивала игроказе, сасвим спонтане  и веселе. Свега је ту било: и принцеза, принчева , витезова и вила, и свадби и маскенбалa, репертоар је био широк, а публика бројна. И како је прича овде најчешће спонтано настајала, а ова  игра полако расла,  будили су се и цика, граја и смех, и у том чудесном трену Светланина магија почела је да делује – мали људи су, једни за другим, поново засијали својим детињим сјајем.

Епилог

Горепоменута  исприповедана сведочанства и размишљања  о малим људима Светлане Антић, која сам овде парафразирао, представљају  предуслов за реализацију необично замишљене изложбене поставке са перформансом. Тачније речено, основ овог  децембарског догађаја  у Галерији Форма чини око триста сложено исликаних плочица, које је ова уметница минијатуре обликовала у форми лицидера, а све како би уз њихову помоћ испричала приповест о малим људима и њиховим судбинама. 

Гледано са стране теорије уметности, Антићева приступањем савременом перформативном изразу даје и ноту архаичног приповедања, које укључује искуство позоришта од папира, популарно у новосадским салонима с краја 19. и почетка 20. века. Из овога можемо наслутити да ова уметница има у плану још један битан сегмент савременог уметничког изражавања, а то је партиципативност публике.

Да ли је ова моја тврдња тачна, остаје нам да видимо када за то буде и тренутак. До тада, само ћемо да сањамо о малим људима.

др Здравко Рајчетић   

Каталог изложбе можете погледати на Issuu или у нашем BoxNet фолдеру

Komentari nisu dozvoljeni.